Kompletan hronološki pregled najnovijih vesti — 20112 objavljenih
Чачак - Родитељи који су овог јутра довели децу у вртић "Полетарац" у центру Чачка су испред ове установе затекли полицију која врши увиђај, јер је током ноћи у просторије упао мушакрац, како се претпоставља, у намери да изврши пљачку објекта. "Виновник је ушао насилно кроз прозор. После пар секунди огласио се аларм, који је он након провале покушао да угаси тако што је почупао каблове, али није успео у својој намери и побегао је са лица места. Из вртића ништа није однето, јер је боравио само у ходнику", потврдила је за РИНУ Сузана Симеуновић директорка ПУ "Моје детињство".
Пријепоље - Први викенд августа обележиле су огромне гужве у саобраћају и застој на граничном прелазу Гостун са Црном Гором. Формиране су километарске колоне возила, а да би се ушло у суседну државу и наставио пут чека се неколико сати. "Колона се протеже скоро од Бродарева, па све до границе. Дугачка је преко 10 километара. Очекивали смо гужву, али не баш и овакав колапс. Све стоји, камиони, аутобуси и путничка возила. Људи од муке су изашли напоље, не могу више да стоје у месту. Нема назнаке да ћемо ускоро да наставимо вожњу. Сада је већ требало да стигнемо до мора, али ево ми смо још на граници. Ово је катастрофа", каже за РИНУ возач Милош Танасковић који се затекао у колони.
Топола - Након неколико сати борбе ватрогасне екипе успеле су да локализују пожар који је захватио територију од око два хектара у близини села Блазнава код Тополе. "Ветар и неприступачан терен допринели су да се ватра брзо прошири. У пламену је изгорело ниско растиње, шума али и једна напуштена кућа и једна викендица. Ватрогасци су успели да се изборе, у супротном би било угрожено и неколико кућа које се налазе у близини жаришта", каже за РИНУ мештанин села који се затекао на лицу места.
Ужице - Према подацима Завода за јавно здравље у Ужицу, од претходног извештаја до данас COVID-19 је потврђен код 146 лица на територији Златиборског округа.
Лучани - Сузе радоснице на лицима трубача победника обележиле су такмичење на великој позорници у Драгачеву на којој свирачи већ шест деценија остављају своје срце. Најбољи трубач на 61. Сабору трубача у у Гучи је Елвис Бајрамовић из Бојника који није могао да сакрије емоције. "Ово је остварање мог сна, срећа коју сада осећам не може да се опише речима. Сви ми живимо за Гучу и ово су најважнија три дана у години за нас. Ова магија коју има само Гуча је нешто посебно. Много смо радили, вежбали и веровали у победу", рекао је за РИНУ Елвис који је ову престижну награду освојио и на 59. Сабору трубача.
Топола – Велики пожар избио је у атару села Блазнава код Тополе, када је ватрена стихија захватила ниско растиње и део шуме. На терен су одмах упућене ватрогасне екипе како се пламен не би додатно проширио. "Подручје на ком је избио пожар веома је неприступачно што ватрогасцима додатно отежава борбу са пламеном, јер до жаришта не могу да приђу возилом. Надамо се да ће успети да локализују ватру", рекао је за РИНУ један од очевидаца.
Голубац – На стрмој стени Ридан, на самом улазу у Ђердапску клисуру још у средњем веку изграђена је тврђава Голубац која је од давнина позната и под називом Камени стражар гвоздених врата. Први пут име ове фасцинантне грађевине појављује се 1335. године и тада се наводи да је угарска војна посада била смештена унутар самог утврђења, али је велика мистерија ко је и када подигао ово здање. Најчешће се као градитељ спомиње краљ Драгутин Немањић у 13. Или Угари у 14. Веку, али ништа од тога није доказано. „Оно што је назанимљивији податак јесте да ова тврђава никад није била освојена војним путем. До Косовске битке била је у српским рукама, а после су је преузели Турци. По својој артхитектури потпуно је другачија од свих грађевина тог тоба. Састоји се од девет масивних кула и палате утврђења, коју је изградио деспот Стефан Лазаревић. Због ефикасније одбране преграђена је и подељена на неколико целина које су међусобно повезане бедемом“, изјавио је за РИНУ, Сретен Живковић руководилац туристичког сектора тврђаве Голубац.
Топола – Дуготрајна суша додатно је погоршала хидролошку ситуацију на територији општине Топола. Седам села и варош дуже од месец дана имају велике проблеме са водоснабдевањем, а свакодневно се суочавају са оштрим рестрикцијама. „Шести је дан како немамо воду, ово је права катастрофа. Не можемо нормалмо да се окупамо, да оперемо веш и скувам ручак, а врућине су огромне. Тешко је и за напајање стоке, плашимо се да нам не угине од жеђи. Река Каменица која притиче кроз наше село само што није пресушила. Воћари из виших делова наводњавају воћњаке, па до нас вода скоро и не долази", рекао је за РИНУ мештанин села Митровчић.
Гуча - Упркос високим температурама у читавој Србији, најврелије је овог викенда ипак у Гучи. Улице ове варошице пуне су посетилаца, странаца и трубача који окићени динарима и еврима увесељавају госте. Хладан туш љубитељима ове манифестације свакако стиже кад им дође рачун, мада, како кажу сабораши, у Драгачево су и донели паре да би их потрошили. Ове године цене пића и хране су веће, али угоститељи то правдају поскупљењем на глобалном нивоу. "Цене свега су отишле у небо, па морамо и ми да се прилагођавамо. Наиме, све је поскупело у набавци, ми покушавамо да одржимо тај баланс, не само ми будемо задовољни већ су нам на првом месту гости. У односу на прошлу годину цене јесу веће, али не драстично. Један ручак за четворочлану породицу у престоници трубе у време Сабора кошта око пет хиљада динара, што је сасвим пристојно за пиће, порцију купуса и врућег јагњећег или прасећег печења - казао је за РИНУ, угоститељ Милош, који већ дуже од деценијe борави у Гучи.
Бајина Башта - Ендемска врста у нестајању, Панчићева оморика, према досадашњим научнним сазнањима сматра се "врстом катасрофе", што значи да успева да опстане само на екстремним стаништима где другим, конкурентским врстама дрвећа понестаје снаге за обнову и развој. Међутим, иако је прошлог лета било страшно гледати како у пламену нестају предивна станишта оморике сматра се да ће катаклизмични услови који су настали након пожара створити оптималне станишне предуслове за природну обнову Панчићеве оморике на овим локалтетима. "Након прошлогодишњих пожара ове године је забележен знатно већи број сувих и оборених стабала, али је на појединим локалитетима такође забележен и подмладак Панчићеве оморике. На све начине се трудимо да Панчићева оморика опстане у свом природном станишту, а управо због тога Завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа Републике Српске уз подршку девет партнерских организација већ пуну годину успешно имплементира пројекат „Подршка у рестаурацији и конзервацији најстарије европске врсте дрвећа – Панчићеве оморике", рекао је за РИНУ Ранко Милановић из НП Тара.
Лучани - Током шест деценија колико се одржава, Сабор трубача у Гучи изнедрио је многе несвакидашње љубави, али и пријатељства за читав живот. Једна таква прича исписана је сведочећи о вечној повезаности српског и мађарског народа. Скоро двадесет година код Слободана Славковића из Гуче долазила је група од око 30 бајкера из места Печуљ, а међу њима је био и Шандор Фаркаш. Колико је овај Мађар заволео Србе и српску трубу најбоље је показао онда кад су му дани на овом свету били одбројани. „Једног пролећа стигла нам је вест да се Фаркаш разболео. Добио је карцином костију и пошто је знао да му због развоја болести није остало пуно од живота, изразио је жељу да се кремира, а да се пепео из урне разаспе у реку Бјелицу уз звуке трубе. То је учињено пре седам година када је преминуо. Било је изузетно дирљиво, а мештани који су томе присуствовали месецима су препричавали тај догађај”, рекао је за РИНУ Слободан из Драгачева.
Ужице - Према подацима Завода за јавно здравље из Ужица, од претходног извештаја до данас COVID-19 је потврђен код 196 лица на територији Златиборског округа.
Пријепоље – Жељко Kубуровић досадашњи заменик начелника регионалног центра Граничне полиције према Црној Гори, постављен је за првог човека ПУ Пријепоље. Он је на месту начелника ПУ Пријепоље наследио Синишу Цвијетића, који је након успешног руковођења крајем прошле године отишао у пензију.
Сјеница - Они зарађују хлеб са седам кора у утроби земље, њихово лице је гараво али образ чист. Они су рудари и данас је њихов дан. На Пештерској висоравни сместио се рудник угља Штаваљ у ком свој крвави динар зарађује 420 људи. Сваки дан у три смене они се спуштају у дубоку јаму, на чијем улазу је написана само једна реч - срећно. На њиховим лицима је осмех без обзира што тешко раде сатима. Рударски посао синомим је за тежину и муку коју махом могу поднети само мушкарци, међутим у сјеничком руднику нашла и једна дама. Душица Карличић је једна од ретких која се бави овим занимањем, oна је јамски мерач. Гумене чизме, рударско одело и шлем су њена радна унифомра коју сваки дан облачи са поносом. "У рударску јаму довела ме је радозналост, завршила сам Геодезију на Грађевинском факултету и као што видите нашла посао у струци. Задовољна сам јер волим оно што радим и ниједног тренутка се нисам покајала због тога што радим у јами. Волим овај посао, колектив је фантастичан. Сви су ме дивно прихватили. Иако тешко радимо, сваки дан нам је обојен смехом и хумором. Кад се спуштате у јаму сваки корак са собом може донети потенцијалну опасност, али води се рачуна о безбедности и нема бојазни. У јаму сам сишла трећег радног дана, а после месец дана као да сам ту била одувек", рекла је ова храбра жена за РИНУ која већ пет година ради у руднику.
Ужице – Током претходна 24 сата на територији Златиборског округа корона вирус је потврђен код још 264 лица. Највише нових случајева заразе потврђено је у Ужицу 74, Прибој 43, Пријепоље 30, Нова Варош 26, Бајина Башта 22, Пожега 20, Ариље 19, Сјеница 12, Косјерић 11 и Чајетина седам новозаражених.
Чачак - Припадници Министарства унутрашњих послова у Чачку искључили су синоћ из саобраћаја четворицу возача, због вожње под дејством алкохола и психоактивних супстанци. Патрола је у околини Гуче зауставила тридесеттрогодишњег возача „бмв“, како управља возилом под дејством кокаина и канабиса, док су у Прељини затечена двојица двадесетосмогодишњака како управљају „голфом“ и „шкодом“ под дејством канабиса.
Лучани - Традиционалне момачке вештине део су програмског садржаја Сабора трубача у Гучи од његових почетака, па све до данас. Пуних шест деценија сабораши се надмећу за титулу најјачег и то је такмичење које привлачи велику пажњу посетилаца. Ове године за најснажнијег је проглашен Никола Остојић из Салаша Црнобарског. "Конкуренција је била изузетно јака, али бити харамбаша у Гучи велика је част. Потребна је снага за ову титулу, али и вештина и знање", рекао је Никола.
Ћићевац – Паралелно са изградњом Моравског коридора биће направљена велика индустријска зона која ће се налазити између Варварина и Ћићевца, која ће отворити нову перспективу за ове две општине, али и за Трстеник и Крушевац, јер наш циљ је да подигнемо запосленост, изјавио је министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Томислав Момировић данас након обиласка радова на изградњи Моравског коридора. „Највећи обим радова на изградњи Моравског коридора је у Ћићевцу и наш први задатак је да спојимо Коридор 10 са Крушевцом што је најбољи показатељ да је овај аутопут нова реалност, перспектива и будућност у којој Србија побеђује“, истакао је Момировић.
Горњи Милановац – Иако вековима под Турцима, Срби су пронализили начине да стекну основна знања и не остану неписмени. Слова и географију учили су у манстирима, али у горњомилановачком селу Луњевица, под патронатом богатог трговца Николе Милићевића Луњевице, 1807. године формирана је прва приватна школа у западној Србији. “Његово богатство тада се процењивало на шездесет хиљада дуката. У свом селу имао је неколико кућа и свака је имала своју намену. У једној каменој напрвио је учионицу и писарницу и ту су се основном образовању учила његова, и деца виђенијих Срба. Учитељи су долазили из околних села, а један чак и из Осијека. Све их је поштено плаћао, а школовање је трајало неколико година, најпознатији ђак свакако је Јеврем Обреновић, рођени Милошев брат”, изјавио је за РИНУ, Александар Марушић, директор Музеја рудничко-таковског краја.
Гуча - Неретко се претходних година могло чути "Гуча није као што је некад била", али повратак трубе коренима показао се као пун погодак и сада је ова манифестација, како кажу посетиоци, боља него икада. Већ првог дана 61. Сабора трубача у Гучи кроз ову варошицу продефиловало је преко 30.000 људи, а након неколико година приметан је и велики број странаца. Улице су пуне, али и шатре и угоститељски објекти. Трубачима је милина око срца, јер они живе управо за ово такмичење. "Ми свирамо током читаве године, али посебан осећај имамо само кад дођемо Гучу. То је нешто што не може да се опише речима, већ само да се доживи. Сви трубачи који овде долазе знају о чему причам. Три дана Сабора у календар свих нас уписана су црвеним подебљаним словима", каже трубач Марко Трнавац.
Primajte najnovije vesti direktno na email
