Kompletan hronološki pregled najnovijih vesti — 19535 objavljenih
Нова Варош – На магистралном путу ка Црној гори, код места Тавник дошло је великог одрона који успорава и угрожава саобрћај на овој деоници. Возачима се саветује опрез. РИНА
Ужице - Ужичани ће дуго памтити 26. март прошле године, када је у насељу Турица ватрена стихија захватила стамбену зграду. Под пламеном су нестали последњи спрат и кров. Иако је све слутило на најгоре, пожртвовање ватрогасаца сачувало је животе станара и зауставило ватрену стихију. Док је помагао другима, ватрогасац Драган Вујовић, и сам је горео. “Тог момента ми је греда пала на главу, био сам заштићен шлемом, али осетио сам невероватан бол у леђима и пао сам у дубину сигурно преко два метра. Спустио сам млазницу коју је одмах прихватио колега, видео је да горим, леђа су ми била у пламену и гасио је мене”, каже Драган. Иако му је пламен нанео озбиљне повреде, он је истрчао како би узео нову боцу кисеоника и уместо да затражи помоћ, поново је утрчао у буктињу. “Најзначајније у свему томе јесте кад осетите руку колеге на раменима, кад чујете његов глас и да је ту. Тешке су то интервенције, знао сам да су станари горе сами и препуштени ватреној стихији, морао сам да се вратим јер знам да би се и они вратили да сам ја остао”, рекао је он. Вујовић радије прича о колегама него о свом подвигу, али зато његове колеге имају само речи хвале за овог хероја. “Његова скромност је толика да он није поменуо ни да је командир одељења. То је човек који у ужичкој јединици води сваку интервенцију и припадник је тима за спашавање из рушевина, Максимално је посвећен послу”, рекао је Саша Цицварић начелник Одељења за ванредне ситуације у Ужицу. Солидарност ватрогасдаца добро је позната, успех акције а често и животи зависе од тимског рада. Због тога су за Драгана све његове колеге хероји. РИНА
Чачак - Ни годину дана након увођења професионалног руковођења зградама, многи проблеми у овој области нису решени. Станари се жале да рачуне виђају чешће од управника, а они који руководе зградама неретко одустају од тог посла. Зграда у којој живи Чачанин Периша Перошевић стара је пола века, а за то време мало шта се променило. Иако су у доласку професионалних управника видели решење дугогодишњих нагомиланих проблема, многима су изневерена очекивања. „Оно што смо ми очекивали да ће бити најпозитивније, а то је ефикасност тога нема ни даље и тако долази до разочарења”, рекао је Перошевић који је учинак професионалних управника оценио као траљав. Станари кажу да једино редовно долази чистачица која одржава зграду. Са друге стране професионални управници тврде да имају проблема са наплатом дуговања па због нагомиланих проблема од седам управника у Чачку двоје је одустало. Кључ је како кажу у доброј сарадњи. „Не могу да урадим ништа у згради у којима они не желе сарадњу. Једноставно су нас изабрали и мислили су да ми имамо чаробни штапић и да ћемо ми њима зграде преко ноћи да средимо без икаквих средстава. То тако не функционише, закон је предвидео да се скупе средства и да се одради оно што може”, рекла је Мирјана Јелушић професионални управник. За раскид уговора за професионалним управником неопходно је да се усагласе две трећине станара, после тога имају право да изаберу новог, а ако то не учине Градска стамбена агенција поставља принудну управу. „Принудна управа не треба да буде ништа застрашујуће осим да да један сигнал људима у тој згради да треба да се организују. Уколико то сами не учине у том случају наступа принудни управник да ради свој посао као редован у свакој згради”, каже Бранкица Јелић директор Градске стамбене агенције у Чачку. Иначе, у Чачку је регистровано 95 одсто стамбених заједница, а за протеклих годину дана уговор о сарадњи раскинут је само у двадесетак зграда. Регионална информативна новинска агенција РИНА
Горњи Милановац – Четворица мушкараца који су се јуче изгубили у беспуту код Мокре пећине док су на квадовима обилазили Равну Гору, пронађени су ноћас и враћени својим кућама”, казао је за РИНУ Радош Томовић који се са багером пробио на Равну Гору где су сметови још увек два метра. ,,Требало нам је пуна три сата да се пробијемо од раскрснице ка Сраслој букви до места где су се налазили. Проблем је представљао и то што нисмо могли да их добијемо на мобилне телефоне који су се у међувремену испразнији и нисмо знали где се тачно налазе, обзиром да се ради о великом пространству. Пронашли смо их по одсјају ватре коју су наложили”, рекао је Томовић. Уобичајена вожња квадовима преко терена који добро познају за четворицу мушкараца могла је бити кобна оног тренутка кад су одлучли да се ипак провозају и преко Равне Горе. “Чим смо скренули у шуму потонули смо у снег и заглавили се. Били смо припремљени, познајемо терен и имали смо сву опрему, али били је узалуд. Нисмо могли да покренемо квадове и кренули смо пешке. Једва смо се пробијали кроз снег висине преко метар. Нисмо могли да издржимо, ноге су нам биле мокре, нисмо могли да ходамо и било је прехладно. Стали смо код једне сеоске колибе, наложили ватру, заложили оно мало пршуте и ракије што нам је остало и позвали екипу у помоћ, јер друго решење нисмо имали”, каже за Рину, Радош Деспотовић. Оно што је у беспућу Равне Горе овим људима предстваљало највећи проблем, јесте ниска температура која се спустила на десет степени испод нуле, мала ватра није могла да их загреје, мобилни телефони су се испразнили, па иако на свом терену, били су уплашени и нестрпљиво су ишчекивали помоћ. Међутим, кроз снежне сметове планинског подручја, није се лако пробила ни механизација, а потрага је трајала око шест сати. “Није било лако, јак ветар и ниска температура отежавали су нам кретање. Машина није свемогућа и не може проћи кроз све. Највише времена провели смо у снежном смету дужине око 50, а висине шест метара, кроз ту деоницу смо пролазили дуже од сат времена. Успели смо на крају да их пронађемо, и да све прође без већих проблема”, изјавио је за РИНУ, Бранислав Томовић који је синоћ прочишћавао завејани пут и избавио комшије из планинског беспућа. РИНА
Један од најпознатијих стручњака за медије и професор на Факултету за медије и комуникацију Станко Црњобрња казао је, гостујући на јутарњем програму Прве ТВ, да је укидање државне агенције, како је замишљено у нацрту нове медијске стратегије, потез без преседана и да ниједна земља такав луксуз себи није дозволила. „Неко жели да укида Танјуг да га више не видимо, и тада ћемо бити једина држава у региона која неће имати националну агенцију. Због чега је то тако? Због чега је имају Албанци, Мађари, зашто је имају Руси и Немци, а ми не? Зато што смо ми увек другачији, паметнији и знамо ми..Ми смо највећи ђаци неолибералне мантре која каже укини све оно што се зове државно или јавно, дај приватницима они ће боље. Показало се неколико пута да је то тачно али више пута до то није тачно. Поготову у пољу информисања о коме сада говоримо, међудржавним односима, у међународном праву и интернационалној дипломатији. Мора да постоје озбиљне информативне организације како год се оне звале, које раде у интересу државе и то државе као ентитета који ће да траје и који треба да траје”, рекао је Црнобрња. Предма његовим речима дведесетих година се догодила једна велика контрареволуција, која је поукидала неке етичке норме које су владале у овом друштву доста дуго и пре Другог светског рата и отворила простор за потпуно једну нову комбинаторику како се живи и шта је Србија. „Све озбиљне националане институције заиста треба да пораде на томе и да погледају где су и шта су у овом савременом, дигиталном времену где је све интерактивно. Једна међу најозбиљнијим институцијама је РТС, који може да каже како се код народа путем медија у јавности ствара осећај припадности нечему што је позитивно, односно држави. Ми ћемо радити то и боље. Тај распад моралних и етичких стандарда, онога што се нама десило, је био циљ наших непријатеља да се наша држава распадне. Она пак од сезоне до сезоне мења своје етичке нормативе у односу на себе саму и на окружење”, истакао је Црнобрња. РИНА
Лучани – Фабрика „МБ Наменска” у Лучанима има посебан опитни балистички полигон за контролу произведеног барута и тај нимало једноставан посао завршава се у два тунела, при чему брзину зрна мери и објављује рачунар. Како то, у суштини, изгледа овде, на „С полигону”, у највећој барутани Балкана? „Укратко, ми овде меримо брзину пројектила напуњених нашим барутом, који је произведен по одговарајућим стандардима. Најпре у чауру ставимо нормирану количину барута, затим метак иде у опитну балистичку цев и испуцава се, мери се брзина пројектила и ако није довољна додаје се барут, уколико је прекорачена онда се одузима” – каже за агенцију РИНА руководилац полигона, Алекса Благојевић. Он нас је затим, на месту где се се ово одвија, упознао са свим важним појединостима поступка. У дану кад смо томе присуствовали на распореду је била провера зрна 12,7х108 милиметара за снајперску пушку (такозвани ДШК руски програм) и за зрно од 14,5 милиметара, страног произвођача. Чауре за снајперски метак 12,7 којег користи и наша Војска испоручује „Први партизан” из Ужица. Она долази на радни сто Александра Митровића чија је дужност да је, користећи кашичицу и мерећи изузетно прецизном вагицом, напуни са 15 до 16 грама барута. Потом се у истој просторији у чауру утискава зрно, на одређену висину метка која је задата прописом. Тако утиснуто зрно иде на такозвано кримповање или стезање, и метак, тежак укупно 53 грама, спреман је за балистичко испитивање. Пројектили се после тога носе мајстору у опитни балистички тунел, догачак 100 метара, стављају у цев и испуцавају у тунел чији су зидови од природног материјала. „На крају тунела је прихватач испаљене муниције, али то је само орјентир како би нишанџија видео где би требало послати прјектил, да их не би растурао по зидовима. На некој раздаљини од опитне цеви и прихватача постављени су такозвани рамови, оптичке баријере које служе за мерење брзине пројектила и њу прецизно саопштава рачунар. Прописана брзина за овај метак је између 800 и 810 метара у секунди. Сви подаци, дакле, сливају се у мерни центар и добијају се званични резултати и уколико су задовољавајући одмах се дају завршни сертификати. Ми, зависно од тих резултата, отварамо зелено светло да барут може напустити круг фабрике и бити испоручен купцу или, ако брзина пројектила није одговарајућа, упућујемо налог производњи барута за измену одговарајућих технолошких података” - истиче Алекса Благојевић. Поред великог, јесте и краћи (50 метара) опитни тунел где се проверава и отпуцава ловачка патронска муниција са барутом „МБ Наменска”. И барут је, у крајњој линији, ипак роба, мора имати неко сведочанство из фабрике. Ова из Лучана за свој производ гарантује 10 година. Регионална информативно – новинска агенција РИНА
Златибор – На српској планинској лепотици ових дана одржава се 37. Сабор ловаца Србије уз учешће бројних присталица овог спорта широм Србије. Данас се на Златибору окупило око 500 ловаца од севера до југа наше републике и такмичили су се у четири дисциплине. То су биле гађање покретне мете вука са раздаљине од 100 метара, гађање стабилне мете срндаћа са исте раздаљине, гађање глинених голубова и на куп ,,Први партизан” гађање са раздаљине 400 метара. ,,Ујутро у седам креће потера за Златиборским вуком у ревиру планине Муртерница и то је, по обичају, главни догађај ових наших ловачких сусрета”, каже Милован Кнежевић, председник ловачког удружења “Златибор” из Чајетине који је по традицији домаћин овог догађаја. Ловци из многих градова и села Србије стекли су се данас на Златибор, жељни дружења, вољни да обнове стара, и успоставе нова пријатељства. У потпуно зимском дану, који је протекао увек испод нуле, седели су или корачали кроз планински снег сатима, вољни да размене искуства, да се друже и да освеже нову страну живота. Међу њима је било и ловаца из Републике Српске који су под неки планински шатор донели плинску боцу, неку другу боцу са течношћу која никада не леди, и увек спремни да почасте и себе и друге. То је уосталом и смисао ловства у овом крају наше државе. РИНА
Краљево - Цивилни део аеродрома „Морава”, познатог и као аеродром Лађевци, биће отворен за саораћај на Видовдан 28, јуна, најавио је јуче председник Србије Александар Вучић. Држава ће уложити 8,4 милиона евра за продужетак писте, како би мого да слеће чак и „боинг 737”. Војни део је изграђен још 1967. године и тада је на овом аеродрому била 235 ловачко-бомбардерска ескадрила која је била опремљена авионима типа F-84 Тандерџет.Данас је војни део дом 241 ловачко-бомбардерске ескадриле опремљене авионима Орао и Супергалеб, као и 714. против-оклопне хеликоптерске ескадриле која користи хеликоптере Газела.„Сенке”, како називају 714. против-оклопну хеликоптерску ескадрилу, или господари шумадијског неба свима су познате по веома школованом официрском кадру и најобученијим пилотима. Често се могу видети да крстаре небом ове „љуте” машине, али ко је за њиховим управљачем, никада. Можда их баш зато зову „сенке”. Важе за најобученију хеликоптерску јединицу Војске Србије са великим искуством. Мајор Добросав Дрндаревић, заменик комаданта, каже да су увек спремни да полете и да, и ако има ризика, са тим научите да живите, јер се овај посао ради из љубави и из срца. Дрндаревић каже да му је летење у срцу и да не зна како ће сутра без тога живети. „Радим од 2001. имало је и тешких тренутака али по мени много лепших, тако да се нисам покајао што сам избарао овај позив”, рекао је Дрндаревић. Регионална информативна новинска агенција РИНА
Златибор – Снег који од раних јутарњих сати пада на Златибору није направио застој у саобраћају, али је неопходна велика обазривост у вожњи, јер је тренутна темература 10 степени испод нуле, рекао је за агенцију РИНА директор Путева Ужице Леко Корићанац. “С обзиром да је температура претходних дана била у плусу а током јучерашњег дана падала је и киша, на појединим деловима пута остало је воде која је сда заледила. То додатно отежава чишћење јер со на овако ниској температури не реагује”, казао је Корићанац. Он је истакао да путари тренутно посипају мешавину соли и каменог агрегата да би имало трења, као и да сви који крену пут Златибора возе изузетно пажљиво, брзину прилагоде условима на коловозу као и да на пут не крећу без зимске опреме. Регионална информативна новинска агенција РИНА
Златибор - На магистралном путу ка Црној Гори, преко Златибора аутобус који се кретао из правца Ужица сударио се са камионом који је долазио из супротног правца. У удесу је учествовало и једно путничко возило. До судара је дошло због снега и јаког ветра који је изазвао проблеме на коловозу. Нема повређених. Припадници полиције су на лицу места и врше увиђај. Због судара аутобуса и камиона, на овом путном правцу је више од сат времена саобраћај у застоју. Колона аутомобила, камиона и аутобуса је у једном тренутку била дугачка чак пар километара, па су се поједини возачи одлучили за алтернативне правце. Регионална информативна новинска агенција РИНА
Прибој - Директор Националне службе за запошљавање (НСЗ) Зоран Мартиновић данас је посетио општину Прибој као и погоне турске компаније Флекс академи у Слободној зони и том приликом разговарао са директором Сулејманом Каракусом. “Задовољство ми је да обиђемо ову успешну компанију која је Прибоју удахнула нову енергију и обновила процес индустријализације имајући у виду да су овде многе фабрике у претходном периоду престале да раде или су смањиле своје капацитете. Они су за врло кратко време запослили преко 200 Прибојаца и мислим да ће се у наредном периоду стећи услови да се тај број можда и удвостручи”, казао је Мартиновић. Он је такође директору уручио захвалницу за послодавца који је запослио највећи број радника у југозападној Србији у 2018. години. “Ми смо дошли као страни инвеститори у Србију скоро пре две године, јер смо желели овде да започнемо свој посао. Задовољни смо нашом сарадњом са локалном самоуправом и очекујем да ћемо наш посао још увећати и запослити још више људи. У нашој фабрици тренутно ради 216 радника, од чега је 70 жена”, казао је Каракус. Мартиновић је затим уручио 10 сертификата о успешно завршеној обуци за оператере на ЦНЦ машинама која је обављена кроз програме НСЗ. “Ово је једна од најтраженијих обука на нивоу целе Србије, тако да уколико сте успели у потпуности да савладате све програме, стицањем овог сертификата сада сте верујем у потпуности у стању да се упустите у оно за шта сте се обучавали”, рекао је директор Мариновић. Он је нагласио да је приликом посете турској фабрици Флекс академи добио информацију да у њиховим производним погонима постоји потреба управо за овим профилом. Мартиновић је нагласио да Национална служба за запошљавње сваке године спроводи обуке за незапослена лица, како би они добили више стручности, знања и да би били конкуретнији на тржишту рада и самим тим лакше дошли до запослења. “ У 2018. години обуку је започело преко 1200 лица, од тога је њих 700 учило сложене информатичке програме, а обуку је започело и око 500 особа са инвалидитетом. Наша жеља је да након завршених обука сви врло брзо нађу посао којим ће бити задовољни”, истиче директор НСЗ. Он је данас у Прибоју рекао да је на нивоу државе расписано 12 јавних конкурса за реализацију мера активне политике запошљавања. “Ти програми ће бити испраћени значајним буџетом са централног нивоа. НСЗ је обезбедила око четири милијарде динара и око 550 милиона за запошљавање особа са инвалидитетом. Завршен је позив за локлане самоуправе и надам се да ћемо и даље добро заједно функционисати као и до сада”, изјавио је Мартиновић. Директорка НСЗ филијала Пријепоље Ана Пејовић , истиче да су у претходној години издвојена заначајна средства за реализовање мера активно политике запошљавања. “Реализовали смо програме где смо подстакли запошљавње око 820 лица, за шта је издвојено 140 милиона динара. Конкурс за суфинасирање локалних самоуправа био је отворен до 22. фебруара. Прибој је конкурисао са шест милиона динара и потражује од НСЗ још толико, Пријепоље са седам милиона динара и потражује 10, Сјеница са четири и потражује исто толико, а Нова Варош је конкурисала са седам милиона динара и потражује исто толико”, рекла је Ана Пејовић. РИНА
На 41. Међународном сајму туризма у Београду, ТО Пријепоље презентовала је своју туристичку понуду на штанду регије Западне Србије. Према речима директора туристичке организације Небојше Свичевића ове године акценат је стављен на прославу 800 година манастира Милешеве. ,,Ове године обележавамо осам векова од када је направљена ова светиња, која више није само храм духовности већ представља врло битан културно-историјски споменик, који посећују све религије и народи”, истакао је Свичевић. Директор туристичке организације наводи да манастирски комлекс располаже са великим бројем лежаја са како каже, прихватљивим ценама. ,,Цене су за наше услове веома скромне, 1000 динара је преноћиште. Надамо се да ће број од преко 200 хиљада људи који годишње посете манастир ове године и наредних да се увећа”, казао је Свичевић додајући да у Пријепољу има велики број верских објеката. ,,Пријепоље је једна врло интересантна општина, јер ми имамо објекте православне, исламске и католичке културе. Из времена Аустроугарске имамо католичку цркву, имамо објекте почев од Махмут бегове џамије, Ибрахин-пашине џамије и објеката средњовековног града Милешевца. То су све историјски споменици из 14. и 15. века који осликавају тај мулти-етнички живот, који у Пријепољу датира и дан данас”, истакао је Свичевић. РИНА
Прибој - У сарадњи са Канцеларијом за информационе технологије и електронску управу Републике Србије општина Прибој увела је и пустила у рад ПОС терминал на шалтеру општинског Услужног центра. Постојање овог терминала олакшава грађанима обављање свих административних послова које подразумевају плаћање одређених административних такси, како републичких тако и општинских, плаћање пореза. Захваљујући пуштању у рад овог терминала при Услужном центру општине Прибој, приликом издавања Извода из матичних књига или Уверења о држављанству, као и приликом покретања неких административних поступака, грађани више неће морати уплату да врше попуњавањем уплатница и плаћањем на шалтерима поште или банака, већ ће то моћи да ураде једноставним провлачењем платне картице (DINACARD,VISA и МASTERCARD) на шалтеру Писарнице. На овај начин општина Прибој жели да свим корисницима услуга Услужног центра обезбеде брзу и ефикасну реализацију административних процедура, тежећи увођењу што ефикаснијег једношалтерског система. Извор: РИНА
Љубовија (РИНА)- Потпредседница Владе Србије и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић, приликом радне посете Љубовији рекла је да очекује да у трећем кварталу ове године почне изградња брзе саобраћајнице Шабац-Лозница. „Овај пројекат, заједно са изградњом ауто-пута Рума-Шабац, од великог је значаја за цео Мачвански округ. Више од деценије се о том пројекту говорило, али сад имамо и договорен начин финансирања, с Азербејџаном, и завршавамо пројектну документацију”, казала је Михајловићева после састанка са руководством општине Љубовија, као и са председницима општина из Мачванског округа, којем је присуствовао и начелник округа Владан Красавац. Она је подсетила да је Србија изградила мост преко Дрине од Љубовије до Братунца и тиме испунила свој део обавеза на овом пројекту. “Сада очекујемо од босанске стране да испуни свој део обавеза у вези са изградњом заједничког граничног прелаза, да то буде завршено негде у касно лето”, рекла је Михајловићева, и додала да ће тај мост кад буде био пуштен у саобраћај поспешити кретање људи и робе на овом подручју. Она је навела да је на састанку с општинама Мачванског округа било речи о пројектима из области саобраћајне, као и комуналне инфраструктуре, а посебно је захвалила министру омладине и спорта Вањи Удовичићу на сарадњи за промовисање женског спорта, посебно међу млађима. Министар Удовичић, који је заједно са потпредседницом Владе посетио општину Љубовија, рекао је да кроз разговоре и посете локалним самоуправама могу да се брзо реше проблеми који су дуго постојали, али и да се види на којим пројектима република и локална самоуправа могу да раде заједно, посебно онима који се тичу омладине и спорта, укључујући и женски спорт. Председник општине Љубовија Милован Ковачевић захвалио је потпредседници Владе што је посетила Љубовију и на свему што је договорено на састанку у вези с улагањима у инфраструктуру. “Очекујемо да нови мост буде пуштен за око 250 до 300 дана, а договорене су и рехабилитације путева, укључујући између осталог и државни пут ка Крупњу и Церу”, додао је он. РИНА
Пријепоље - На 41. Међународном сајму туризма у Београду који је званично јуче отворен, фирма „ЕС Комерц“ из Пријепоља, која је наступила у склопу штанда ТО Пријепоље представила је своје производе здраве хране. Менаџер продаје Емир Јусовић навео је да бренд носи назив “Волим добро у људима” и заступа концепт хране из пријепољског краја. Према његовим речима, фирма “ЕС Комерц” је почетком 2018. године почела са производњим активностима, прерадом воћа у сокове и џемове, поврћа у зимницу, као и производњу тестенина. ,,Морам да истакнем да су све сировине које ми користимо у преради из нашег непосредног окружења тј. из Пријепоља, Прибоја, Нове Вароши, са планине Златар, као и из појединих села општине Сјеница. Ми желимо да старе традиционалне рецептуре оплеменимо уз модерније технологије и да нашим купцима на тржиште пласирамо храну која је изванредног квалитета”, рекао је Јусовић додајући да су посетиоци сајма углавном заинтересовани за интегралне тестенине, матичне сокове и мармеладе. ,,Ми у нашој понуди имамо органске производе, сокове и џемове. Направили смо и производе са стевијом, малину и купину, тако да они који имају проблема са шећером моћи ће да користе ове лајт варијанте”, истакао је Јусовић. РИНА
Горњи Милановац - Најомиљенија личност у таковским селима је учитељица Ружица Томанић. Њена неисцрпна енергија произилази из вере да млади имају перспективу на селу и, сходно својој идеологији, руши предрасуде и гради темеље будућности младим поколењима која овде настављају славну повест завичајног краја. „Посвећује деци много пажње, они је обожавају и према њима је као мајка. Она има своје радно време, али увек остаје дуже да деци објасни шта им није јасно, да са њима уради домаћи. Промени три превоза сваког јутра да би из Прањана дошла у Срезојевце, наложи деци ватру да им буде топло и свакога дочека на вратима школе” - каже Бобан Рубаковић, отац двојице близанаца који тврди да његови синови имају привилегију што им је учитељица Ружица Томанић. Шесторо ученика првог, трећег и четвртог разреда сеоске школе још верују да свака учитељица у Србији дочекује ђаке испред школе, да свака својим ђацима ложи ватру и пипа чело да би проверила шта је разлог њихове ћутње, можда температура, јер то њихова учитељица ради. Она за то не мари јер, како тврди, ствара стабилне темеље њиховог образовања, али и погледа у свет. „Рад са децом различитих узраста и разреда је само плус, јер једни од других уче, помажу се и узајамно сарађују. Сви су породично везани, брже зреле и нису им доступна средства комуникације као онима у градској средини. Нису оптерећени мобилним телефонима, нису генерација палчића која користе прсте више него мозгове,већ знају да се играју, читају,јуре за лоптом и не жуде за интернетом.Сви смо једна мала породица и ја сам њихов прозор у свет, њихов извор информација”, каже за агенцију РИНА учитељица Ружица Томанић. Омиљена у горњомилановачким селима са неисцрпном енергијом и вером да млади имају песпективу на селу, задобила је поверење родитеља чијој деци гради стабилне темеље образовања. Строга када треба, увек правична и увек са осмехом на лицу, описују је мештани сувоборског краја који су поносни на девојку која је из града дошла на село. „Ружица је понос свих родитеља и свих мештана барем десет села у околини,не само што је из града дошла на село већ што поред учитељског позива стиже да обавља и све друге послове у домаћинству. У школи је створила породичну атмосферу и учинила да деца се осећају као да долазе у своју другу кућу.Према њима је као друга мајка, а деца то осећају, па им је приступ учењу много лакши”, каже Мирослав Вујанић, један од родитеља. Пет година Ружица је свакодневно путовала из Горњег Милановца за Прањане,а онда је како помало у шали каже, нешто одабрала она, а нешто судбина. „Упознала сам садашњег супруга Милована и ту сам, у Прањанима остала. Нисам замишљала да ћу живети овде, да ћу имати свадбу од три дана и да ћу након оволико времена, и даље бити заљубљена .Имам троје деце, једна кћи је већ у средњој школи а две похадјају основну у Прањанима. Пронашла сам себе, свој духовни мир и љубав. Љубав према мојој породици, послу и окружењу ме покреће. Водим се тиме да није срамота пасти, већ не дићи се и тако учим моју децу, и оне које сам родила, и оне које образујем”, тврди Ружица. „Ја заиста волим свој посао и по вокацији сам учитељ а по опредељењу родитељ и трудим се да овој деци будем родитељ, ја сам патка са шест мојих пачића и они су за сада, моја друга породица”, додаје Ружица за РИНУ. Упркос радном времену,никада на време кући отишла није, са дјацима одради домаћи након наставе,а свако јутро их дочека на вратима школе.Иако јој радни дан почиње у 5 ујутру ,никада се пожалила није јер како каже, има свој циљ од кога никада неће одустати. „Морам да истрајем да ова деца остану овде, да не би дошло до одлива деце, а самим тим и затварања школе јер затварањем школе затвара се и село , културно и духовно, у сваком погледу”, каже Ружица. Радни дан учитељице Ружице не завршава се у школи, већ ,како она тврди,тек почиње. Ја као већина жена у Србији које су запослене, покушавам да приватно и професионално саставим,али моје стварне обавезе почињу у три сата поподне када долазим кући и сачека ме моја породица. а сам првенствено мајка, имам три кћерке, имам супруга, свекрву и велико домаћинство као и кућне послове као свака жена што има, било да живи у граду или на селу. Затим ту су и послови на њиви, у пољу, и има доста посла. Ипак, када у себи имате љубави према ближњима, себи и окружењу ништа није тешко јер када пратите срце можете бити сигурни да нећете погрешити, ма шта радили”, каже Ружица. Порука девојке из града која је животну срећу пронашла у селу гласи: „Добро размислите, није увек најкраћи пут најлакши и није одлазак из села у град увек по сваку цену најпаметније решење. Сетите се чувених Шантићевих стихова: ” Остајте овдје!...Сунце туђег неба, Неће вас гријат кô што ово грије; Грки су тамо залогаји хљеба Гдје свога нема и гдје брата није. Од своје мајке ко ће наћи бољу?! А мајка ваша земља вам је ова; Баците поглед по кршу и пољу, Свуда су гробља ваших прадједова...” Регионална информативна новинска агенција РИНА
Чачак – Стечајни управник ДОО „Спектар” из Чачка, Милутин Обрадовић, огласио је прву продају непокретне и покретне имовине стечајног дужника јавним надметањем, а на продају се нуде две имовинске целине. Прва обухвата осам пословних и осталих зграда у Чачку укупне површине 1.591 квадрат, са правом коришћења земљишта у друштвеној својини од 1,37 хектара. Почетна цена за ову целину је 42,1 милиона динара, а депозит 16,9 милиона. У другу целину сврстана је имовина „Спектра” у селу Газдаре, општина Медвеђа: фабрика шприцева (1.646 квадрата), још пет објеката површине 205 квадрата, као и 95 ари земљишта у приватној својини, опрема и канцеларијски намештај. Почетна цена за ову целину је 5,9 а депозит 2,35 милиона динара. Надметање је заказано за 25. март у агенцији „Астра” у Чачку. Привредни суд у Чачку отворио је марта 2017. стечај над привредним друштвом за производњу и промет медицинских средстава, лабораторијског прибора и пластичне амбалаже „Спектар” због трајне немогућности плаћања обавеза. Иначе, укупне обавезе „Спектра” износе 191.999.234 динара. Регионална информативно – новинска агенција РИНА
Ваљево, Горњи Милановац - Регионални пут који спаја Ваљево и Горњи Милановац, преко Сувобора и Равне Горе тотално је непроходан већ месецима.-Ја разумем да је пут зимус био непроходан, али да до марта нико није нашао за сходно да га прочисти - то није нормално. Проходан је до скретања за Равну Гору, а након тога су сметови од два метра. До цркве је немогуће доћи, а и даље према Сраслој Букви и Мујовцу су сметови за Гиниса. Ту се налази и велики број викендица, до којих власници не могу прићи, рекао је Гојко Рабреновић, који већ два месеца не може доћи до свог објекта на Равној Гори. РИНА
Бајина Башта – Деоница пута од Паковраћа до Ужица биће завршена до краја ове године”, рекао је за РИНУ, Зоран Дробњак директор “Путева Србије”. Према његовим речима, радови на овом путном правцу због раскида уговора са извођачем су прекинути, али у најскоријем временском периоду ће поново бити настављени. “Прошле године започели смо са санацијом пута на деоници од Паковраћа до Ужица, за тај пројекат смо добили кредит Светске банке, на тендеру је изабран извођач који није могао да радове заврши до краја и уговор је раскинут. До 15. марта ћемо пронаћи новог извођача и поново интензивно кренути са радовима”, рекао је Дробњак у изјави за РИНУ. РИНА
Бајина Башта – Реконструкција пруге Београд – Бар креће следеће године, поред пруге у најбољем стању нису ни успутне железничке станице, а министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Зорана Михајловић истакла је да ће и оне бити обухваћене реконструкцијом. “Приликом доласка у Бајину Башту, имали смо прилику да видимо у ком стању се налазе локалне железничке станице, нису баш на завидном нивоу. Кад крене реконструкција пруге Београд – Бар, све што се налази уз ту пругу биће реновирано. Јер циљ Владе РС није само да уради пругу, већ и све што се уз њу налази. Морамо да привучемо људе да што више користе железнички саобраћај. Ми од њега нисмо одустали, за разлику од наших претходника који су желели да укину железницу, ми у њу улажемо и реновирамо је, јер желимо да опстане”, истакла је Зорана Михајловић. РИНА
Primajte najnovije vesti direktno na email
