Kompletan hronološki pregled najnovijih vesti — 19526 objavljenih
Чачак - Како спречити и излечити најтеже болести, питање је које свакодневно постављамо. Поред медицинских, често се користе и бројна алтернативна средства, а сок од пшеничне траве већ годинама уназад показао се као најбољи лек за бројне болести. У његову корисност и добробити на сопственом примеру уверио се и Небојша Хаџимуртезић из Чачка, који је због супруге оболеле од мултиплесклерозе, ово зелено злато, како га још зову, почео и да производи. “Покушавали смо да мојој жени помогнемо на све начине. Пробали смо разна средства, па чак и јаја од јапанских препелица међутим њено стање се није побољшавало. Онда сам открио сок од пшеничне траве који се већ после месец дана показао као одличан, па смо зет Иван и ја решили да кренемо у његову производњу. То је било пре пет година. Од тог дана сви га у кући користимо од најстаријих до најмлађих чланова и од тад нико од нас више не зна ни шта су вириси, кијавица или грип”, прича Небојша. Сок од пшеничне траве у пракси се показао као одличан начин за подизање имунитета, али и феноменална превентива бројних болести, а позитивно утиче и на смањење тумор маркера. Приликом производње бира се само органска пшеница, а у Чачак она стиже искључиво са планине Златар. У дану кад је нутритивна вредност ове житарице највећа, приступа се хладном цеђењу и добијању ове делотворне намирнице . Иван Радовић, произвођач сока од пшеничне траве, за агенцију РИНА истиче у чему је у поента. “У питању је састав пшеничне траве који је толико добар да нема особе којој не може да помогне, независно да ли је болесна или здрава у неком сегменту живота ће унапредити здравље. Витамини, минерали, аминокиселине.. све се то налази у соку пшеничне траве, али оно основно јесте 70 посто хлорофила који у том нивоу може да препороди свако тело”, наглашава Радовић. Након цеђења сок се у залеђеном стању дистрибуира до корисника, произвођачи кажу да га је најбоље користити ујутру, што се каже, на празан желудац. Регионална информативно новинска агенција РИНА
Ужице - Град Ужице је у партнерству са Градом Тузлом добио око 600.000 евра од Делегације Европске Уније у Републици Србији за спровођење пројекта „Нови живот неолитског наслеђа у препознатим подручјима од посебног значаја – NEOLIFE“, саопштено је на сајту града. Овај пројекат ће се финансирати из Програма прекограничне сарадње Србија – БиХ и планирано је да траје 18 месеци. ”Успели смо да обезбедимо заиста велики износ средстава за развој локације Стапарска бања. Европска Унија је препознала овај пројекат и подржала изградњу реплике неолитског насеља ”Стапарска градина” на локалитету Стапарска бања. Реализацијом овог пројекта отвара се потпуно нова димензија целог тог потеза јер добијамо садржај од националног значаја” , истакао је заменик градоначелника Ужица Немања Нешић. Овим пројектом поред изградње реплике неолитског насеља која укључује сојенице, земунице, неолитске пећи, неолитску кухињу и радионичарски простор набавиће се и опрема за сталну музејску поставку и успоставиће се одржив систем функционисања насеља. Регионална информативно новинска агенција РИНА
Чачак, Ивањица, Пријeпоље, Ужице, Нова Варош, Чајетина - Снег променљивог интезитета који од ноћас пада у већини крајева Србије није направио веће проблеме ни у западном делу земље. Снег на територији града Чачка пада од раних јутарњих сати, али није дошло до застоја на путевима. Сва јавна предузећа су у пуној приправности, а собзиром да је температура у минусу наставило се са посипањем сољу по главним градским саобраћајницама, мостовима и прилазима граду. Према речима директора ЈП “Градац” Драгана Вукајловића снег није јаког интензитета и за сада нема бојазни од могућег застоја у саобраћају. “Путни правци на територији града Чачка су чисти, све главне саобраћајнице функционишу без проблема, а соли и ризле има у довољним количинама. Спремни смо да интервенишемо на читавој територији града уколико се буде указала потреба”, казао је он за агенцију РИНА. „Сви путни правци на територији општине Ивањица су проходни, осим преко Одвраћенице. Снег се задржао у вишим пределима највише до пет центиметра, док се у нижим није задржавао”, рекао је агенцији РИНА руководилац сектора за одржавање путева у “Путевима Ивањица” Витомир Арсовић. Путни правци на територији Ужица и општине Чајетина су такође проходни за саобраћај. “Као и до сада највише снега било је на планинским превојима Борова Глава, Дебело Брдо, Кадињача, али су и ту наше екипе интервенисале и нема застоја”, казао је директор “Путева Ужице” Леко Корићанац. Он је додао да предузеће располаже довољним залихама соли и ризле, као и опремом и да су у двадесетчетворочасовном дежурству. Корићанац је апеловао на возаче да на пут не крећу без зимске опреме. Према његовим речима највише снега има на Златару, Златибору и Јабуци, јер је на овим планинама снег пада већ други дан. “Путари су све време на терену, чисти се, иако снег непрестано пада. Ветар који дува све време нам помало отежава рад, коловоз је влажан па се понегде стварају наноси, али за сада нема значајнијих проблема”, закључио је директор Путева Ужице Леко Корићанац. У вишим деловима Златара и Муртенице снег који непрекидно пада више од 15 часова досегао је дебиљину од скоро пола метра, док га у градском језгру Нове Вароши има од 15 до 20 центиметара. Из дежурних пунктова Зимске службе ужичких „Путева“, у Пријепољу и Новој Вароши, који брину о проходности и безбедности саобраћаја на готово 300 километара државног пута првог и другог реда у овом крају, кажу да су све расположиве екипе на терену те да се саобраћајнице чисте. “Снег умереног интензитета и даље пада на подручију нововарошког краја, наше четири екипе налазе се на терену и чисте саобраћајнице. За сада су проходне обе коловозне траке на свим путевима”, казао је Горан Стиковић дежурни у Зимској служби путева на пункту Нова Варош. У вишим деловима Пријепоља, дебљина снежног покривача је око 30 центиметара, док га у самом граду има од пет до 10 центиметара. Возачи се упозоравају да на пут крећу искључиво са комплетном зимском опремом, јер су честа проклизавања возила посебно на успонима и превојима, док због ниске температуре долази до стварања поледице на коловозу. Регионална информативно новинска агенција РИНА
Чачак – Агрономски факултет у Чачку почео је припреме за 24. Међународно саветовање о биотехнологији, које ће се одржати 15. и 16. марта ове године, у амфитеатру и наставним просторима ове куће. Последњи рок за пријаву наслова рада је 20. јануар, комплетан рад мора да буде достављен до последњег дана у том месецу, док ће обавештење о прихватању студија да буде прослеђено до 10. фебруа Ово је један од највећих научних и дуговеких скупова у овом делу Србије, и по традицији окупља професоре и истраживаче из скоро свих балканских земаља. Прошлог марта, на 23. Саветовању, представљено је тачно стотину радова, које су потписала 503 професора, научника и истраживача. „Једна од најважнијих људских делатности je производња и прерада хране. У том правцу су усмерена и многа истраживања чији резултати треба да допринесу повећању приноса у биљној и анималној производњи, што већем степену прераде примарних пољопривредних производа, производњи здравствено безбедне хране и заштити животне средине” - саопштио је Агрономски факултет. За више од две деценије колико Саветовање постоји, Факултет је успео да успостави добру сарадњу научног и стручног особља са универзитета и института, пољопривредних школа и саветодавних служби и да омогући бржи трансфер знања, и утиче на осавремењивање производње и примену у производној пракси. „Вeлики број саопштених радова сваке године говори о високом степену интересовања за овај скуп. На Саветовању су учествовали представници већине домаћих институција из области пољопривреде и прехрамбене индустрије, уз велики број истраживача из иностранства” - наводи се у позиву АФ истраживачима. Саветовање о биотехнологији организује се под покровитељством Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Регионална информативно новинска агенција - РИНА
Чачак – У овом тренутку шумама Србије хода преко 80 хиљада наоружаних људи, наравно ради ловцима који добро утабаним стазама одлазе по свој плен. У ловиштима широм Србије најбројнији су млади ловци који се овим хобијем без страха од дивљачи баве од малих ногу. “Ловим од своје 15 године зато што су сви моји мушки укућани ловци и ја сам то уз њих заволео. Већ сам активан ловац, а улов је солидан. Највећи трофеј до сада ми је срндаћ кога сам одстрелио у Горњем Милановцу прошле године, каже Живота Миловановић, ловац из Трбушана. РИНА
Чачани су синоћ у нову годину ушли уз ватромет, и звуке "ЈУ групе". Концерт је био организован на препуном Градском тргу, а житељи града на Морави, и гости из иностранства уживали су уз хитове "Од злата јабука", "Дунавом шибају ветрови", "Морнар" и многе друге песме.
Primajte najnovije vesti direktno na email
