Kompletan hronološki pregled najnovijih vesti — 24639 objavljenih
Чачак – Група студената Агрономског факултета у Чачку, на основним студијама и мастеру, прошле седмице полагала је испите из фотопатологије код професора др Драга Милошевића, у условима какве налаже ово време епидемије. „Полако се враћамо у нормалне токове и живот и настављамо са радом. Ми наставници никад нисмо ни прекидали рад, радимо и код куће и од куће, студенти раде код куће, уче спремају испите. Ево, дошло је већ време да се покаже шта је ко урадио, колико је научио, значи заказани су испити" - рекао је преофесор Милошевић агенцији РИНА. РИНА
Ужице - Пензионерима са пребивалиштем на територији Ужица, чије су месечне пензије мање од 15.000 динара, из градског буџета биће исплаћена једнократна новчана помоћ у износу од 2.000 динара. "Исплата средстава реализоваће се преко наменски отворених рачуна у Поштанској штедионици. Град је за ову намену издвојио око 7 милиона динара, 6,5 милиона планирано је буџетом, док су 500 хиљада динара донирали локални привредници. Право на једнократну помоћ има више од 3300 пензионера", рекао је Миодраг Петковић, члан Градског већа задужен за област финансија.
Чачак - Према подацима Завода за јавно здравље Чачак, од послата 63 узорка током викенда, резултати су стигли за 24 и сви су негативни на корона вирус. Чекају се резултати још 39 брисева. У лабораторију „Ватрено око“ у Београду данас ће бити послати шест узорака. У чачанској Општој болници претходног дана обављена су три прегледа, једна особа је примљена на инфективно, па је на том одељењу тренутно хоспитализовано осморо пацијената. Од почетка пандемије са подручја Моравичког округа, COVID-19 је потврђен код укупно 166 особа - 99 у Чачку, 57 Горњем Милановцу, шест у Лучанима и четири у Ивањици. Укупан број преминулих је 19, и то 13 са подручја Чачка, пет из Горњег Милановца и једне из Ивањице. РИНА
Чајетина – Сви су чули за српску престоницу пршуте, златиборско село Мачкат, али само они који су обишли ово мало место између Ужица и Чајетине, видели су велелепни дворац, несвакидашњи за овај крај Србије. Саградио га је Ратко Шопаловић, херој у Првом светском рату, који је на Солунском фронту остао без очију. „Док је лежао у болници, дошао је краљ Александар, а Ратко му је скренуо пажњу због своје младости и тешких повреда. Питао га је како се осећа, а Ратко му је одговорио да му је жао што не може видети ослобођену Србију. Краљ је то запамтио и приликом посете Златибору распитао се за овог јунака. Послао га је на школовање у Француску, а затим дао на коришћење два војне кантине, једну у Сарајеву,а другу у Чачку“, рекао је за РИНУ, Радојица Васиљевић, свештеник који је у Мачкату дочекао пензију.
Мионица – У селу Паштрићи код Мионице налази се фарма која броји преко 100.000 кокошки, а одавде изађе 60.000 јаја дневно, која заврше на трпезама грађана широм Србије. Милан Палавестрић одлучио се за овај посао 1982. године и скоро четири деценије успешно послује. „Кренули смо прво са пет хиљада кока носиља и све што смо имали уложили смо у тај посао и нисмо се покајали. Након 38 година, број кокошки на нашој фарми увећао се неколико стотина пута, па је била потребна и изградња нових објеката. Модернизовали смо механизацију, имамо тунелску фарму која ради на струју и самим тим је производња поприлично олакшана“, рекао је Милан за РИНУ.
Ивањица – И док је за поједина српска села струја пре пола века била мисаона именица, мештани удаљених Девића који се налазе на падинама планине Голије код Ивањице, имали су свој сопствени извор електричнe енрегије, која је снабдевала домаћинства. „То је била прва мини централа после хидроцентрале на водопаду у Ивањици. Струја је овде у то време била права сензација. Прва централа овде је била 1944. године са дрвеним колом, после су направили 1957. и онда је то кренуло. Ми смо 1965. године имали телевизор, фрижидер и електрични шпорет што је било појам у овом крају. Код нас су долазили из околних села скоро свако вече као на прело да гледају телевизију”, каже за РИНУ, Мирољуб Павловић, на чијем имању се налази некадашња мини-централа.
Чачак – Само пољопривредници знају колико је неизвесно бити власник „фабрика под отвореним небом“. Сав труд и улагања препуштена су вишој сили, а град сваке године дестекује род. Српски сељак несигуран је до краја бербе, јер никад не зна шта носи сваки следећи дан. Једини начин да произвођачи спавају мирно и не гледају у небо молећи се Богу да града не буде, јесте постављање противградне мреже над засадима. Многи од ове намере одустају јер сматрају да је постављање противградне мреже на њихово имање луксуз који себи не могу да приуште. Миле Радисављевић, власник фирме која се бави постављењем противградних мрежа објашњава да ли је то заиста тако.
Пожега - На магистралном путу од Чачка до Пожеге, на делу где се изводе радови и где је постављен семафор ради наизменичног пропуштања возила, дошло је до саобраћајне несреће када је мотоциклиста налетао на камион који је због црвеног светла први стајао у колони, а који учествује у извођењу радова на тој деоници. Како агенција РИНА сазнаје, до несреће је дошло око 18:30 часова, а на лице места стигле су екипе Хитне помоћи. Мотоциклиста непомично лежи на коловозу и не зна се степен његових повреда. На овој деоници забрањен је саобраћај за теретена возила, док се путнички аутомобили преусмеравају на околна села. РИНА
Горњи Милановац - Иако је напунила деведесет пет лета, Љубица Николић из села Горњи Бањани осећа се као да јој је пола века мање. Ова старица живи сама, обавља све послове у кући и ван ње. Не либи се она да тешком кофом дохвати воду са дна бунара или да покоси травнати пут који води до њене трошне куће. "Још увек могу све сама и да покосим, исцепам дрва, али и да потрчим ако треба. Знам да неки моји вршњаци не могу да устану из кревета, а ја сам увек била активна и нисам се предавала. Унуци ме често зову да потрчим са њима, да провере да ли ја то стварно могу или се шалим. Кад ухватим спринт, остану у чуду", прича ова супер бака.
Крагујевац - Традицију обожавања дрвећа на наше просторе донели су још стари Словени, преци су је поштовали, а у скоро сваком српском селу некада је постојало дрво које се називало светилиштем и било је централно место на ком су се људи окупљали. Ово сећање на прошла времена и даље се чува у срцу Шумадије, у селу Рамаћа. "За време владивине Турака Срби нису смели да се моле у црквама и зато су то чинили испред дрвећа. То је било свето дрво у којем је био уписан крст, па се звало још и "запис". Урезани крст је стајао на западној страни, тако да онај ко стоји испред њега може да гледа према истоку, као према олтарском простору у цркви. Некада су се ту одржавала и суђења, јер се сматрало да човек не сме да лаже поред светог дрвета", рекла је за РИНУ, Ивана Ћирјаковић етнолог Народног музеја у Чачку.
Пријепоље – Након десет година обновљен је возни парк ЈКП „Лим“ из Пријепоља, па су се сада створили услови да се отпад вози даље од Стањевина, јер је је завршен пројекат санације и култивације ове депоније. „Што пре се крене са изградњом трансфер станице на локацији Бањице, пре ћемо имати могућност да возимо комунални отпад даље. Вредност инвестиције је близу 22 милиона динара за оба возила са свим трошковима без пореза,” рекао је за РИНУ, Енис Мемишаховић, директор ЈКП „Лим“.
Ужице – Ако кренете узводно уз Ђетињу, на само неколико колометара од центра Ужица дочекаће вас невероватан призор, у ком ова река показује сву своју снагу. Нестваран водопад од 20 метара спушта се низ падине, а настао је изградњом Велике бране почетком прошлог века у месту званом Сињевац. „Услед отварања ткачких фабрика у Ужицу, повећавала се потреба за струјом. Планови за изградњу Велике бране постојали су још око 1907. године, али су реализацију ове идеје омели ратови. Радови су коначно започели 1925. године, а свечано је пуштена у рад 01. јануара пет година касније“, рекао је за РИНУ, Горан Новаковић историчар Народног музеја у Ужицу.
Чачак - Према подацима Завода за јавно здравље Чачак, од 60 послатих узорака претходног дана, резултати су стигло за 57 и сви су негативни на коронавирус. Јутрос је на анализу послато 39 брисева. У чачанској Општој болници јуче је било шест прегледа и нико није примљен на инфективно, па је на том одељењу тренутно хоспитализовано седморо пацијената. Радни тим и градоначелник апелују на суграђане да се придржавају свих прописаних мера у циљу спречавања ширења болести COVID-19. РИНА
Сјеница - У комплексу аеродрома „Дубиње” од 25. маја, па до 31. октобра ове године, вршиће се проналажење и уништавање неексплодираних убојних средстава од стране специјализованог тима Војске Србије. „У циљу заштите живота и здравља људи, молимо становништво да до завршетка санације комплекса аеродрома „Дубиње”, од неексплодираних убојних средстава, не улази у круг аеродрома, како не би довели у опасност себе и своје животе”, наводи се у обавештењу за јавност Команде Друге бригаде копнене војске. Иначе, аеродром је био алтернативни војни аеродром Југословенске Народне Армије, који није имао сталну посаду. Током НАТО агресије СР Југославије 1999. године аеродром је оштећен. а од 2006. године војска је објавила да постоји могућност да Аеродром у Сјеници постане јавни аеродром. РИНА
Чачак - Ако на планини остетите мирис белог лука будите сигурни да се у близини налази сремуш. Моћна самоникла биљка која после дуге зиме обнавља тело и чисти организам од главе до пете. Надалеко је познат и као медвеђи лук, јер крепи и ове крупне животиње. "Након зимског сна, прво што потраже по шуми јесте овај дивљи бели лук. За њих је то витаминска бомба која их након хибернације враћа у живот. Поједу ово три, четири пута и окрепе се. Не каже се узалуд - здрав као медвед", рекао је Зоран Ћериман из Чачка, код кога је на Зеленој пијаци већ годинама уназад, у ово доба, најпродаванији управо сремуш.
У оквиру новог инвестиционог плана 2020-2025 биће уложено 9 милијарди евра у инфраструктуру, укључујући путну, железничку, комуналну и социјалну. “Тренутно градимо 230 км нових ауто-путева, као што су Моравски коридор иауто-пут Сремска Рача-Kузмин који ће нас повезати са БиХ. У инвестиционом плану Србија 2020-2025 градићемо нових 500 км ауто-путева. Планирани су Вожд Kарађорђе који ће повезати централну са западном, јужном и источном Србијом, као и ауто-пут Пожега-Бољаре који ће нас спојити са Црном Гором. Поред брзе пруге коју градимо од Београда до Будимпеште, градићемо и брзу пругу Београд-Ниш”, рекла је ресорна министарка Зорана Михајловић.
Чајетина - Како од дебелог стабла направити скулптуру од које застаје дах, најбоље зна самоуки дрводеља Миладин Лекић (42) из златиборског села Шљивовица који је пре две деценија одлучио да свој хоби и љубав према уметности претвори у посао. "Срећан је само онај човек који ради оно што воли, па тако и ја. Био сам аутомеханичар, али одувек сам волео да цртам и правим облике од дрвета. Први мој рад настао је сасвим случајно пре пуних двадесет година, чувам га и дан данас, јер је био прекретница у мом животу. ", рекао је Миладин за РИНУ.
Бајина Башта - Након што су у суседној Црног Гори усвојили одлуку о забрани рада недељом у трговинама мешовите и прехрамбене робе, та пракса могла би заживети у Србији, и то по свој прилици, у Бајиној Башти. Наиме, на недавно одржаној седници Општинског већа начелно је прихваћена ова иницијатива која је потекла од великог броја привредника овог краја. РИНА
Лучани - Према подацима пописа становништва из 2011. године број становника општине Лучани био је 21.000 становника, а у 2018, 18.600 становника. Од тог броја преко 40 одсто становништва је ниског образовног статуса, без средње школе. Неожењених мушкараца је 3.027 а неудатих жена 1.590. Према подацима Центра за социјални рад, неожењени мушкарци су углавном са сеоског подручја и у позним годинама. Број рођене деце у 2018. години је био 155, а број умрлих у истом периоду 364. Просечна старост мајки при рађању првог детете је преко 26 година, а просечна старост становништва 47 година.
Чачак - Једна од најстаријих грађевина у Чачку је зграда Окружног начелства, а далеке 1875. године подигао ју је индустријалац Фердинанд Крен, са тадашњим великим зидаром Јевремом Савићем. Све до 1967. године ову рустичну грађевину користио је суд, а данас је ту смештена служба рачуновдства за све установе културе у Чачку, као и канцеларије, депои и Галерија Народног музеја. Од 18. маја започети су радови на њеној реконтрукцији, па ће након неколико деценија стара зграда добити ново рухо. "Ова зграда убраја се у најлепше и највеће грађевине које су подигнуте у тадашњој Србији. Време је узело свој данак, тако да ће бити урађена нова фасада, а све у складу са препорукама надлежних институција које воде рачуна о непокретним културним добрима. Предвиђено је пажљиво скидање свих оштећених слојева, завршиће се и поправке и обраде, а све коришћене боје морају бити без агрегата", рекла је за РИНУ Делфина Рајић, директор Народног музеја у Чачку.
Primajte najnovije vesti direktno na email
