Kompletan hronološki pregled najnovijih vesti — 22925 objavljenih
Чачак - У организацији Спортског центра „Младост” и школе спорта „Каспер” у четвртак ће се на градским базенима одржати „Игре на води”. У овој спортско рекреативној манифестацији ће учествовати екипе сачињене од ђака виших разреда основних школа. Они ће се надметати у пет атрактивних дисциплина на води. РИНА
Топола – У тешкој саобраћајној несрећи која се догодила данас око 12 часова на деоници пута Топола – Рудник у селу Доња Шаторња повређен је возач председника СО Топола Мића Цветковић. До удеса је дошло када је путничко возило београдских таблица из за сада не утврђених разлога прешло у супротну коловозну траку и сударило се са аутомобилом којим је управљао Цветковић. Цветковић је био сам у свом возилу и задобио је тешке телесне повреде. Он има отворене преломе на левој нози и руци и хоспитализован је у болници у Крагујевцу. Возач из другог возила такође је повређен али је ван животне опасности. РИНА
Горњи Милановац - Председник општине Дејан Ковачевић данас је деветочланој породици Заћировић уручио кључеве реновираног општинског стамбеног објекта у Улици Петра Бојовића. Поред овог, реновиран је и стамбени објекат у Љубићској улици, такође у власништву општине, чиме су две породице ромске популације добиле нови дом. РИНА
Потпредседница Владе Србије и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, проф. др Зорана Михајловић, посетила је данас Нови Пазар заједно са Расимом Љајићем, потпредседником Владе и министром трговине, туризма и телекомуникација, и том приликом одржала састанак са градоначелником овог града Нихатом Бишевцем и председницима општина Сјеница и Тутин на тему инфраструктурних пројеката. „Без инфраструктурних пројеката нема напретка, развоја, повезивања ни стабилности. Данас смо разговарали о путној, али и комуналној инфраструктури и свему ономе што је важно за нормалан живот грађана овог краја. Почетком септембра почињемо изградњу пута Нови Пазар - Тутин, вредног 24 милиона евра. Поред тога, завршавамо пројектно-техничку документацију за неколико путева, крећемо у реконструкцију пута Пријепоље-Сјеница, али и Рашка - Нови Пазар и Ивањица-Сјеница”, рекла је она.
Чачак - Почетком године у чачанксом породилишту дочекале су нас бебе обучене у деда мразиће, алудирајући на то да су оне најлепши поклон и да треба да их се рађа што више. Изгледа да је ова акција уродила плодом, јер је за првих шест месеци рођено више беба него прошле године. “До првог јуна било је преко 600 порођаја. Наталитет у нашем граду иде узлазном путањом, па се надам да ћемо и до краја године наставити у том ритму”, изјавио је начелник гинеколошо – акушерског одељења др Александар Урошевић. Он истиче да чачанско породилиште након реконструкције може стати раме уз раме са најсавременијим у Европи.
Чачак - На предлог Министарства за заштиту животне средине РС, Чачак је данас посетила делегација Републике Северне Македоније коју су чинили представници Владе и Министарства за животну средину и просторно планирање као и представници неколико локалних самоуправа из источног и североисточног региона РСМ. Начелница Сектора за отпад у Министарству за животну средину и просторно планирање РСМ Ана Каранфилова Мазневска је истакла да је након разговора са градоначелником Чачка Милуном Тодоровићем и директором ЈКП “Комуналац” Петром Домановићем постигнут закључак да је у РСМ могуће успостављање истог принципа одлагања отпада као што се то ради код нас. РИНА
Чачак – У Србији су прошле године, на 11 регионалних такмичења, пред комисије за оцењивање изнете шљивове препеченице изванредних својстава. То је на завршној, осмој смотри најбољих српских шљививица, саопштио водећи српски стручњак за јака алкохолна пића, професор Пољопривредног факултета у Земуну, др Нинослав Никићевић. РИНА
Чачак – Врели талас погодио је Србију. На температурама од 40 степени асфалт се топи, а људи падају у несвест. И док већина ове тропске дане проводи у хладовини или под климом, вредни пољопривредници скоро цео дан су на сунцу, под отвореним небом. “Радови на њиви морају бити одрађени, нико те ништа не пита. Јер неће се трава сама покосити, нити воће само обрати”, каже Дарко Топаловић, воћар из Миоковаца. Можда је ових дана ипак најтеже пластиоцима на ливади, када, како кажу сељаци, упекне божија звезда - али, они се ту држе проверене тактике.
Потпредседница Владе Србије и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, проф. др Зорана Михајловић, апеловала је данас на грађевинске и путарске фирме и јавна предузећа да због високих температура обрате посебну пажњу на здравље радника и строго се придржавају свих прописа о заштити на раду. “Знамо колико нам је важно да се сваки дан грађевинске сезоне искористи, али исто тако морамо да водимо рачуна о свим радницима без којих не би било 300 километара изграђених ауто-путева и око 500 километара обновљених пруга. Ово се посебно односи на све оне који раде на отвореном, где су потребне паузе у најтоплијем делу дана како би се сачувало здравље свих који раде на високим температурама”, каже Михајловићева. Она је апеловала и на све који крећу на пут да пажљиво возе, да поштују саобраћајне прописе и препоруке стручњака у вези са вожњом у условима високих температура, јер и тренутак непажње може да доведе до трагичних последица. РИНА
Горњи Милановац - Поводом проглашења ванредне ситуације на делу територије општине Горњи Милановац, данас је одржана седница Штаба за ванредне ситуације, како би се анализирао учинак субјеката ангажованих на отклањању последица узрокованих елементарним непогодама. Такође, чланови Штаба су предложили Одлуку о укидању ванредне ситуације на делу територије општине Горњи Милановац, и то у месним заједницама Гојна Гора, Богданица, Каменица и Прањани, коју је начелник Штаба Дејан Ковачевић усвојио. РИНА
Пожега – Бурна и напета била је политичка ситуација у општини Пожега претходна два месеца. Након што је ухапшено цело руководство због коруптивних радњи, за првог човека изабран је двадестпетогодишњи, дипломирани економста Ђорђе Никитовић и тако постао најмлађи председник једне локалне самоуправе у Србији. Ђорђе потиче из угледне угоститељске породице, са 15 година почео је да помаже оцу у свим пословима, а са 20 је ушао у политику. Данас, пет година касније спреман је да се ухвати у коштац са свим обавезама и одговорношћу која му је задата. “Знам да је велики задатак испред мене. Наш циљ јесте да побошљамо живот грађанима. Фабрика стрељачке муниције у Узићима која добро послује обезбедила је нова радна места, а изградња аутопута донеће нове инвеститоре”, рекао је за РИНУ Ђорђе Никитовић. То што је најмлађи председник општине у Србији не види као свој минус већ као предност. “На младима свет остаје. Имам снаге и елана да донесем промене на боље. То што имам 25 година ми даје још већи мотив да се више борим и докажем на политичкој сцени”, каже Ђорђе и додаје да грађани на њега увек могу да рачунају.
Чачак - Воћари у Пријевору испод Каблара склапају ових дана договор са сезонским радницима нудћи им 250 динара по сату у берби кајсија, наравно уз исхрану.
Прибој - Општина Прибој кроз Савет за безбедност саобраћаја, организовала је трећу по реду поделу аутоседишта за децу, саопштено је на званичном сајту општине. До сада је подељено укупно 120 заштитник аутосистема за децу у возилу, од чега је Општина финансирала поделу 100, а Агенција за безбедност саобраћаја 20. Трећу поделу од 80 аутоседишта финансирала је у потпуности Општина Прибој. Сви родитељи који су се јавили по трећем јавном позиву, а испуњавали су већину општих услова, прошли су теоријску обуку, као и практичну обуку о постављању аутоседишта у возилу. Предавање и едукацију одржале су Маријана Јовановић и Марина Спасић из Центра за промоцију безбедности саобраћаја. Оне су констатовале да је Савет за безбедност саобраћаја општине Прибој, један од ретких у Србији који врши набавку заштитиних система за децу у овим количинама и који улаже у едукацију учесника у саобраћају. Председник Савета за безбедност саобраћаја и члан Општинског већа задужен за овај ресор, Драго Дробњаковић, рекао је да је сваки спашен дечји живот нешто што нема цену и да циљ Савета јесте да и у томе помогне превентивно родитељима. Општина Прибој кроз рад Савета за безбедност саобраћаја општине Прибој планира и у будућности поделу аутоседишта за децу, као и превентивне и едукативне активности, како за децу и родитеље, тако и за друге учеснике у саобраћају. РИНА
Осми Међународни фестивал спортског филма на Златибору свечано је отворен јуче и то први пут у дворани новоотвореног златиборско Културног центра. Оснивачи фестивала су општина Чајетина, Туристичка организација Златибор, ужички „Маја филм” и Спортски центар Чајетина. Домаћини фестивала, челни људи општине Чајетина Милан Стаматовић и Арсен Ђурић, у поздравној речи исказали су радост што Међународни фестивал спортског филма у свом осмом издању добија свој дом. Добродолицу на Осми фестивал пожелео је и знаменити Музеј наивне и маргиналне уметности из Јагодине – и то изложбом слика насталих на Међународној ликовној колонији, која се одржава на Златибору. Николај Пароховник, вишегодишњи селектор нашег Фестивала, члан овогодишњег међународног жирија, у својству представника Светске федерације фестивала спортског филма са седиштем у Милану, уручио медаље части Јовану Марковић, једном од зачетника и уметничком директору Фестивала.
Чачак – Предузеће „Инхром” из Чачка специјализовало се за израду контејнера, односно лансирних цеви за вишецевне бацаче ракета и данас је, са десетогодишњим искуством у тој области, једини балкански произвођач ове компликоване компоненте за војну опрему. На управо завршеном сајму наоружања и војне опреме „Партнер 2019” у Београду били су представљени системи „Морава”, „Тамнава” и побољшани „Огањ”, у које су уграђени контејнери из Чачка. РИНА
Чајетина - Низом манифестација у општини Чајетина обележава се Дан општине. У 12 часова одржаће се свечана Седница СО Чајетина. Поводом обележавања дана општине председник Милан Стаматовић упутио је грађанима честитку у којој се осврнуо на значајне инвенстиције које ће бити реализоване у наредном периоду. Честитку председника преносимо у целости: "Поштовани грађани, честитам вам општински празник са жељом да вас добро здравље, срећа и успеси прате у будућем раду. Ми у нашој локалној самоуправи, једној од најразвијених у Србији, имамо у овом периоду пуно разлога за задовољство: завршавамо нашу најзначајнију инвестицију гондолу, приводимо крају градњу савременог Постројења за пречишћавање отпадних вода, општина је постала власник златиборске спортске дворане, а управо отварамо новосаграђену зграду модерног Културног центра. Најважнији планови, велика општинска улагања и наш домаћински однос дају резултате, претварају се у дело, на добробит становника наше општине и многих туриста. Пред нама су нови крупни подухвати и улагања, као што је Агроиндустријски центар у пољопривреди. Завршавамо неке започете пројекте, али не стајемо на путу развоја, веће производње, бољег стандарда становника наше општине, вредних инвестиција, рекордне туристичке посете... Општина Чајетина се прочула као пример за углед у Србији, то ће бити и убудуће. С најбољим жељама, председник Милан Стаматовић
Игор Пејовић из Радаљева код Ивањице има само 15 година и његов живот је виолина. У то је био сигуран још у најранијем детињству, али је до остварења свог сна морао мало да сачека. “Потичем из музичке породице, отац се тим послом бави већ 30 година, старији брат свира клавијатуре и логично је да сам и ја желео да свирам неки инструмент”, прича Игор. Виолина је била његов избор, како каже због њене природе и зато што је јединствена по звуку и емоцији коју изазива док је слуша. РИНА
Чачак / Краљево - За министарство трговине, туризма и телекомуникацаија отварање аеродрома “Морава” у Лађевцима је од вишеструког значаја, казао је за РИНУ министар Расим Љајић. “Аеродром ће допринети великом броју туриста који ће одавде брже стићи до туристичких дестинација у западној Србији, а посебно због оних који долазе из Турске у посету Новом Пазару и целој тој регији, такође, много значи и за дијаспору”, истиче министар. Љајић је нагласио да је већина њих до сада долазила до приштинског аеродрома па потом настављала пут ка Србији, а да ће сада моћи да одавде брже стигну до Новог Пазара. Он је истакао да ће резултати бити евидентни и видљиви врло брзо. РИНА
Чачак - У новој згради Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис” у Чачку уприличена је додела награда ученицима носиоцима Вукове дипломе основних и средњих школа. Градоначелник Чачка Милун Тодоровић поздравио је све пристуне ученике, наставнике, професоре, директоре и родитеље рекавши да су управо они заједно успели и довели до оваквих резултата, да данас присутни буду најбољи међу најбољима.
Катићи на Мучњу – У свечаној сали Основне школе „Мићо Матовић”, о јучашњем Видовдану, сабрало се чак 250 завичајаца како би чули пригодна слова о управо штампаној књизи „Спомен боја на Кукутници 1809. године” и то је, уз овај благи дан, био још један празник за сеоце од само стотину душа, под самим врхом Мучња (1534). Једино освежење у месташцу српског Старог Влаха којим се иде горе - доле бејаху отворени прозори школски, кроз које се провлачио горски развигор, али су сви, од којих стотина стојећи два сата уз зидове, с поносом и топлином у души нетремице пратили поруке и казивалице са престоног астала и бине. Најпре је одјекнула национална химна „Боже правде” из труба оркестра Андрије Мијаиловића (Бјелуша), па су се низале поруке и арије: аутора књиге Сретена М. Караклајића и Милана Р. Милошевића, потеклих одавде, те књижевника и песника из Ариља Љубивоја Јовановића, писца Вучка Грујовића из Белих Вода са Голије, Миливоја Караклајића испод Кукутнице, професора Срећка Ћурчића из Пресеке, Делимира Стишовића из Брезове, младог гуслара Петра Манојовића, данас београдског студента, певачке групе „из вика” Милутина Гујаничића из Нове Вароши, женске изворне групе из Брекова... Није могла изостати ни песма, својеврсна химна ових гора, „Под Јавором село што је, то је родно место моје, под Јавором овце пасу, чини ми се моје да су” којом се огласио Мирко Бошњаковић из Маскове, нити арија групе „Буковички јарани”: „Кукутница срцем сија, да је дивна сва Србија”. У уводном, пригодном слову, Лела Павловић, директор Међуопштинског историјског архива у Чачку, овако је приповедала:„Култура сећања нас опомиње шта је било и шта ће се тек збити. На 279 страна аутори ове књиге прикупили су све познате записе о овом Боју, од почетка 19. па до овог века. Опеван је и у епској казивалици `Бој на кукутници` и о њему се дуго ништа није знало. Овом књигом заљубљеници у завичај отргли су од заборава своје најбоље дане, Караклајић и Милошевић. Желим да вам и будући Видовдани буду срећни и весели”.А Сретен Караклајић је потегао велики, нарочит труд да од овог дана начини празник свог завичаја и овако поздравио сусељане и родни крај:„Обећали смо пре десет година да ће се појавити књига о овом Боју и као што видите ево је. Следећи корак нам је да саградимо видиковац на Кукутници и већ сам припремио пројекат за то”.Уследила је надахнута порука коаутора књиге, Милана Р. Милошевића, службеника министарства спољних послова Републике Србије:„Народно памћење је непотрошена историја, која ако се не забележи и сачува, као да није ни постојала. Догађај од пре два века који је чамио у тами заборава, пронашао је нас двојицу да га оживимо кроз странице ове наше књиге, која је од данас и ваша. Нисмо се окретали у прошлост да бисмо постали прошлост, већ смо сматрали да треба заборављену борбу и напор наших предака испоштовати и сачувати од заборава. Ова наша Кукутница сакривена у ивањичким брдима, а далеко од варошице и градова, појављује се сада у овој књизи као судбински запис, нечега што се одиграло пре 210 година. Ова наша књига је својеврсни догађај за ову средину, а њена дуготрајност је сразмерна дубини остављеног трага, који пружа временско упориште и орјентир у овоземаљском постојању. Заборав је најгори облик смрти и зато је књига неупитни доказ да се кроз њу у народу памти и траје. Векови борбе са завојевачем однеговали су у српском народу национални понос и национално јунаштво. Карађорђе и Милош су два изузетно истакнута представника код Срба. Карађорђе, вожд побуњеног народа који је ратовао против моћног Османског царства скоро 10 година, без иједне године мира. У то ратно доба његова сурова природа давала је резултате. Страх од Карађорђа био је раван страху од Турака. Страх од Карађорђа држао је Србе на окупу. Милош се одликовао поред војних вештина и дипломатским способностима. Многи наши државници касније су кнеза Милоша покушавали да опонашају, али без већег успеха. Срби ће себи из својих редова, изабрати владара док ће осталим народима, који се на Балкану ослобађају турског ропства (Румунија, Бугарска, Грчка, Албанија), за владара поставити странце из династија западне Европе. Гусле, светионик српства у вековној тами, кад је под турском чизмом, без своје државе и заштите „земља била тврда а небо високо” поносито су преносиле наслеђе српског народа од Јадрана до Дунава. Српски дух је стално освежаван из непресушног извора епске поезије. Нису наши преци овде на Кукутници мислили на себе док су проливали крв, него су мислили на нас, што долазимо за њима. Што се нашег брдовитог краја тиче, нисам сигуран за судбину идентитета, који су пламеним жиговима обележили нашу историју и животе. Углавном по таквим местима већ данас живи мање људи него што је за њих у ратовима за слободу пострадало. Сталним сећањем на претке погинуле у борбама за очување слободе и отаџбине, само поштовање њихове жртве је частан и моралан приступ, а заборав страдалих је врста учешћа у том злочину и поништавање смисла сваког отпора неправди и освајачима. Њихову патњу и жртве брисали смо из сећања, стално зарад неких виших циљева. Наши преци су за нас стицали, а ми смо их изневерили. Има ли наде да се поправимо, у овом тужном сиромаштву, јадној увређености са саможивом и кратковидом политичком елитом. Морамо радити сви заједнички на нашем опстанку и да свако учини шта и колико може. Није нам први пут, морамо сачувати нашу државу Србију. Морамо имати храбрости да следимо јуначка дела својих предака и борити се за слободу и интересе нашег народа. Ми данас нажалост присуствујемо разбијању идеје патриотизма и куллтурног идентитета. То се ради уз велику помоћ споља, преко невладиних организација па и на жалост преко појединих политичара и сопствених редова. Ми зато имамо потребу да код млађих људи повратимо осећање припадности властитој културној традицији и народу. У српским селима сада је 50 хиљада кућа пусто. Више од 1.200 села одумире. Док је било села и сељака Србија је била јака. Спасавање села није само успутна носталгија већ безбедносни императив. Захваљујем Сретену Караклајићу на сарадњи и огромном труду и упорности, од подизања споменика на Кукутници па све до ове данашње књиге. Овде морам одати признање Делимиру Стишовићу, на деценијској сарадњи и истаћи његов немерљив допринос, да се ова наша брда сачувају од заборава. О томе сведоче његове књиге – хронике и остала публицистичка дела. Морам одати мали омаж четворици наших сарадника и пријатеља, великих људи, ствараоца и завичајаца. Они нису више са нама а дубоко су својим радом и трудом, заслужили да их на овом месту поменем. А то су : Драгољуб Вујовић, Милојко Ђоковић, Вукашин Стамболић и недавно преминули Ђорђе Пилчевић. Слава им. Хвала свима што вашим данашњим присуством, увеличасте ово наше саборовање на овај велики српски празник Видовдан. На данашњи дан деца која се роде, добијала су имена Вид, Видоје, Видосав, Видосава па и моја супруга Вида рођена је на Видовдан.Хвала на пажњи, живела Србија!!!” Ово је стара, добра Србија, у којој се ни из какве куће не одлази без части. Сви што су дошли угошћени су у школској трпезарији, браветина се подразумева, а било је и прасића. Па се једно друштво одатле одвојило и отишли на суседну планину, такође у Катићима, са српском тробојком и трубачима, разуме се. То је Кукутница (1.382) где су у јаначком боју Срби, први пут уз помоћ својих невести, потукли Турке.Србија је вечна док су јој деца верна. РИНА
Primajte najnovije vesti direktno na email
