Kompletan hronološki pregled najnovijih vesti — 22820 objavljenih

Горњи Милановац - Најомиљенија личност у таковским селима је учитељица Ружица Томанић. Њена неисцрпна енергија произилази из вере да млади имају перспективу на селу и, сходно својој идеологији, руши предрасуде и гради темеље будућности младим поколењима која овде настављају славну повест завичајног краја. „Посвећује деци много пажње, они је обожавају и према њима је као мајка. Она има своје радно време, али увек остаје дуже да деци објасни шта им није јасно, да са њима уради домаћи. Промени три превоза сваког јутра да би из Прањана дошла у Срезојевце, наложи деци ватру да им буде топло и свакога дочека на вратима школе” - каже Бобан Рубаковић, отац двојице близанаца који тврди да његови синови имају привилегију што им је учитељица Ружица Томанић. Шесторо ученика првог, трећег и четвртог разреда сеоске школе још верују да свака учитељица у Србији дочекује ђаке испред школе, да свака својим ђацима ложи ватру и пипа чело да би проверила шта је разлог њихове ћутње, можда температура, јер то њихова учитељица ради. Она за то не мари јер, како тврди, ствара стабилне темеље њиховог образовања, али и погледа у свет. „Рад са децом различитих узраста и разреда је само плус, јер једни од других уче, помажу се и узајамно сарађују. Сви су породично везани, брже зреле и нису им доступна средства комуникације као онима у градској средини. Нису оптерећени мобилним телефонима, нису генерација палчића која користе прсте више него мозгове,већ знају да се играју, читају,јуре за лоптом и не жуде за интернетом.Сви смо једна мала породица и ја сам њихов прозор у свет, њихов извор информација”, каже за агенцију РИНА учитељица Ружица Томанић. Омиљена у горњомилановачким селима са неисцрпном енергијом и вером да млади имају песпективу на селу, задобила је поверење родитеља чијој деци гради стабилне темеље образовања. Строга када треба, увек правична и увек са осмехом на лицу, описују је мештани сувоборског краја који су поносни на девојку која је из града дошла на село. „Ружица је понос свих родитеља и свих мештана барем десет села у околини,не само што је из града дошла на село већ што поред учитељског позива стиже да обавља и све друге послове у домаћинству. У школи је створила породичну атмосферу и учинила да деца се осећају као да долазе у своју другу кућу.Према њима је као друга мајка, а деца то осећају, па им је приступ учењу много лакши”, каже Мирослав Вујанић, један од родитеља. Пет година Ружица је свакодневно путовала из Горњег Милановца за Прањане,а онда је како помало у шали каже, нешто одабрала она, а нешто судбина. „Упознала сам садашњег супруга Милована и ту сам, у Прањанима остала. Нисам замишљала да ћу живети овде, да ћу имати свадбу од три дана и да ћу након оволико времена, и даље бити заљубљена .Имам троје деце, једна кћи је већ у средњој школи а две похадјају основну у Прањанима. Пронашла сам себе, свој духовни мир и љубав. Љубав према мојој породици, послу и окружењу ме покреће. Водим се тиме да није срамота пасти, већ не дићи се и тако учим моју децу, и оне које сам родила, и оне које образујем”, тврди Ружица. „Ја заиста волим свој посао и по вокацији сам учитељ а по опредељењу родитељ и трудим се да овој деци будем родитељ, ја сам патка са шест мојих пачића и они су за сада, моја друга породица”, додаје Ружица за РИНУ. Упркос радном времену,никада на време кући отишла није, са дјацима одради домаћи након наставе,а свако јутро их дочека на вратима школе.Иако јој радни дан почиње у 5 ујутру ,никада се пожалила није јер како каже, има свој циљ од кога никада неће одустати. „Морам да истрајем да ова деца остану овде, да не би дошло до одлива деце, а самим тим и затварања школе јер затварањем школе затвара се и село , културно и духовно, у сваком погледу”, каже Ружица. Радни дан учитељице Ружице не завршава се у школи, већ ,како она тврди,тек почиње. Ја као већина жена у Србији које су запослене, покушавам да приватно и професионално саставим,али моје стварне обавезе почињу у три сата поподне када долазим кући и сачека ме моја породица. а сам првенствено мајка, имам три кћерке, имам супруга, свекрву и велико домаћинство као и кућне послове као свака жена што има, било да живи у граду или на селу. Затим ту су и послови на њиви, у пољу, и има доста посла. Ипак, када у себи имате љубави према ближњима, себи и окружењу ништа није тешко јер када пратите срце можете бити сигурни да нећете погрешити, ма шта радили”, каже Ружица. Порука девојке из града која је животну срећу пронашла у селу гласи: „Добро размислите, није увек најкраћи пут најлакши и није одлазак из села у град увек по сваку цену најпаметније решење. Сетите се чувених Шантићевих стихова: ” Остајте овдје!...Сунце туђег неба, Неће вас гријат кô што ово грије; Грки су тамо залогаји хљеба Гдје свога нема и гдје брата није. Од своје мајке ко ће наћи бољу?! А мајка ваша земља вам је ова; Баците поглед по кршу и пољу, Свуда су гробља ваших прадједова...” Регионална информативна новинска агенција РИНА

Чачак – Стечајни управник ДОО „Спектар” из Чачка, Милутин Обрадовић, огласио је прву продају непокретне и покретне имовине стечајног дужника јавним надметањем, а на продају се нуде две имовинске целине. Прва обухвата осам пословних и осталих зграда у Чачку укупне површине 1.591 квадрат, са правом коришћења земљишта у друштвеној својини од 1,37 хектара. Почетна цена за ову целину је 42,1 милиона динара, а депозит 16,9 милиона. У другу целину сврстана је имовина „Спектра” у селу Газдаре, општина Медвеђа: фабрика шприцева (1.646 квадрата), још пет објеката површине 205 квадрата, као и 95 ари земљишта у приватној својини, опрема и канцеларијски намештај. Почетна цена за ову целину је 5,9 а депозит 2,35 милиона динара. Надметање је заказано за 25. март у агенцији „Астра” у Чачку. Привредни суд у Чачку отворио је марта 2017. стечај над привредним друштвом за производњу и промет медицинских средстава, лабораторијског прибора и пластичне амбалаже „Спектар” због трајне немогућности плаћања обавеза. Иначе, укупне обавезе „Спектра” износе 191.999.234 динара. Регионална информативно – новинска агенција РИНА

Ваљево, Горњи Милановац - Регионални пут који спаја Ваљево и Горњи Милановац, преко Сувобора и Равне Горе тотално је непроходан већ месецима.-Ја разумем да је пут зимус био непроходан, али да до марта нико није нашао за сходно да га прочисти - то није нормално. Проходан је до скретања за Равну Гору, а након тога су сметови од два метра. До цркве је немогуће доћи, а и даље према Сраслој Букви и Мујовцу су сметови за Гиниса. Ту се налази и велики број викендица, до којих власници не могу прићи, рекао је Гојко Рабреновић, који већ два месеца не може доћи до свог објекта на Равној Гори. РИНА

Бајина Башта – Деоница пута од Паковраћа до Ужица биће завршена до краја ове године”, рекао је за РИНУ, Зоран Дробњак директор “Путева Србије”. Према његовим речима, радови на овом путном правцу због раскида уговора са извођачем су прекинути, али у најскоријем временском периоду ће поново бити настављени. “Прошле године започели смо са санацијом пута на деоници од Паковраћа до Ужица, за тај пројекат смо добили кредит Светске банке, на тендеру је изабран извођач који није могао да радове заврши до краја и уговор је раскинут. До 15. марта ћемо пронаћи новог извођача и поново интензивно кренути са радовима”, рекао је Дробњак у изјави за РИНУ. РИНА

Бајина Башта – Реконструкција пруге Београд – Бар креће следеће године, поред пруге у најбољем стању нису ни успутне железничке станице, а министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Зорана Михајловић истакла је да ће и оне бити обухваћене реконструкцијом. “Приликом доласка у Бајину Башту, имали смо прилику да видимо у ком стању се налазе локалне железничке станице, нису баш на завидном нивоу. Кад крене реконструкција пруге Београд – Бар, све што се налази уз ту пругу биће реновирано. Јер циљ Владе РС није само да уради пругу, већ и све што се уз њу налази. Морамо да привучемо људе да што више користе железнички саобраћај. Ми од њега нисмо одустали, за разлику од наших претходника који су желели да укину железницу, ми у њу улажемо и реновирамо је, јер желимо да опстане”, истакла је Зорана Михајловић. РИНА

Бајина Башта – Већ имамо потписане меморандуме за наставак ауто – пута ка Босни и Херцеговини. За деоницу од Пожеге до Котромана која је дугачка 60 километра током ове године треба да се заврши пројектна документација. Ту обавезу има турска компанија са којом имамо договор и Саобраћајни институт ЦИП. Након што та пројектна документација буде зваршена, морамо договорити финансирање изградње, а вредност целог пројекта износи око 800 милиона евра”, изјавила је министрака Зорана Михајловић у Бајиној Башти. Већ наредног месеца креће изградња деонице аутопута Прељина – Пожега. “Рок за завршетак ове деонице је две и по године јер је то једна од најзахтевнијих деоница, пошто је чине тунели и пролази се кроз планине Овчар и Јелица. Неће бити нимало лако, а сад у јуну почиње и да се ради правац Кузим – Сремска Рача, чија вредност пројкета износи око 210 милиона евра”, рекла је Михјаловић. РИНА

Бајина Башта - На путу између Кадињаче и Бајине Баште у месту Заглавак дошла је до застоја у саобраћају у трајању од пола сата због попречивања камиона коме су блокирале све гуме. Саобраћај у оба правца био је у застоју, а додатни проблем из правца Ужица направио је саобраћајни удес у коме је као сазнаје агенција РИНА једно лице изгубило живот у месту Волујац. РИНА

Бајина Башта – Након Моравичког округа, министарка грађевине, саобраћаја и инфраструктуре, Зорана Михајловић је са министром омладине и спорта, Вањом Удовичићем у Бајиној Башти разговарала са представницима Златиборског округа. На састанку са председницима градова и општина овог краја договорена је реализцаија кључних инфраструктурних пројеката. “Увели смо праксу да лично обиђемо локалне самоуправе како би на лицу места видели шта је од обећаних пројеката урађено, али и да најавимо нове пројекте. Приоритет је свакако да се завршава документација за изградњу тунела Кадињача, а идејни пројкат ће се наћи на комисији испред Владе РС. Све оно што је потребно за израдњу документације мора бити готово у току ове године. Ми као Министарство ћемо радити на проналаску начина финансирања, причамо о 50 милиона евра и према нашим пројекцијама је реално да се 2020. године крене у изградњу тог тунела”, рекла је Зорана Михајловић. Поред изградње тунела Кадињача радиће се на рехабилитацији и осталих саобраћајница у општини. “Пут којим се улази у Бајину Башту мора да се среди и реконструише у сарадњи са Путевима Србије. Државне саобраћјнице такође морају бити рехабилитоване. У Златиборски округ је у претходне три године само за редовно одржавање уложено 3,6 милијарди динара. А не бежимо ни од нових инвестиција, тако да за све оно што смо се договорили надам се да ћемо кренути у реализацију у 2019. години. Многе ствари у инфраструктури се у овом крају мењају, што доприниси развоју привреде, пољопривреде, али и туризма у овој регији”, изјавила је Михајловић. Филиповић: Никад се више средстава није улагало у Бајину Башту Председник општине Бајина Башта, Радомир Филиповић, истиче да само уз помоћ Владе РС успевају да опстану и изборе са свим недаћама које су их снашле ранијих година. “Претходних 40 година у нашу општину врло мало је улагано и то је узело свој мах. Међутим, изгледа да ипак нисмо заборављени на политичкој мапи Србије што доказује и данашња посета министра из Владе РС. Наше главне градске саобраћајнице су девастиране и ове године коначно крећемо у њихову реконструкцију, добићемо нови мост, али и биће започета градња тунела Кадињача. То су основни неопходни инфраструктурни пројекти који ће допринети развоју и бољем позиционирању наше општине, али и мотивисаће наше младе да остају овде и боре се”, рекао је Филиповић за РИНУ. Састанку је присуствовао и министар омладине и спорта, Вања Удовичић, који је том приликом обећао реализацију кључних пројката за младе овог краја, а међу представницима општина и градова Златиборског округа данас у Бајиној Башти данас није присуствовао само председник општине Чајетина, Милан Стаматовић. РИНА

Бајина Башта - Данашњи састанак са потпредседницом Владе и министарком грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зораном Михајловић и министром омладине и спорта Вањом Удовичићем, био је веома користан за председника Општине Прибој Лазара Рвовића. „Делегирали смо заједно са Новом Вароши, наш први приоритет, а то је путни правац Кокин Брод - Прибој. Договорено је да се ове године уђе у реализацију, прво ће се урадити неопходна документација, а саму изградњу очекујемо 2020. То је од суштинског значаја за Прибој. Интезивирали смо питање решавања Глишине воде, а трећжа тема је структурни радови везани за наставак реализације пројекта који је усвојен на Влади Републике Србије 2012, а тиче се одрживог повратка Бошњака на рудна подручја Општине Прибој”, рекао је Рвовић за агенцију РИНА. РИНА

Нова Варош – Председник општине Нова Варош Радосав Васиљевић изјавио је да је задовољан резултатима данашњег састанка у Бајиној Башти са министарком грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зораном Михајловић и министаром омладине и спорта Вањом Удовичићем. ,,На данашњем састанку са министарком Зораном Михајловић чврсто смо уговорили многе капиталне пројекте који су од виталног значаја за развој наше општине”, рекао је Васиљевић. Према његовим речима договорен је наставак изградње километар пута у вредности од милион евра. ,,Ради се оном километру од магистралног пута према јужном Јадрану, од Браношевца до Златара и извршиће се допројектовање кружног тока који је веома важан за ту деоницу”, рекао је Васиљевић додајући да је договорена изградња пута од етно села Штиткова према Ивањици у дужини од 11 километара. ,,Поред изградње локалног пута који ће спојити две општине, Нову Варош и Ивањицу, договорили смо да се крене са израдом пројекта регионалног путног правца Кокин Брод – Прибој у дужини од 26 километара, од чега је 13 километара на територији наше општине”, казао је Васиљевић. Председник општине истиче су са министром омладине и спорта Вањом Удовичићем разговарали о предстојећим МОСИ играма које ће се одржати 2020. године у Новој Вароши. ,,Договорено је да почнемо са израдом пројекта за предстојеће МОСИ игре и да ће нас министарство спорта подржати колико је у њиховој могућности, наравно уз помоћ осталих министарстава. Уз те пројекте адаптираће се многи садржаји, а највише новца ће отићи на реконструкцију фудбалског стадиона на Браношевцу који је изграђен пре 50 година и од тада ништа више није уложено”, рекао је Васиљевић. РИНА

Бајина Башта – На састанку са министарком Зораном Михајловић, представници локалне самоуправе општине Сјеница уговорили су реализацију неколико круцијалних пројеката. “Биће асфалтирани државни путеви првог реда у самом граду, вредност пројекта је око 70 милиона динара. Затим кружни ток који је раскрсница три државна пута, ка Бијелом Пољу, Новом Пазару, Ивањици и Новој Вароши. Апсолутно смо задовољни исходом данашњег састанка, јер смо се договорили да одрадимо и неколико локалних путева и то је оно што ће Сјеници у следећој години донети доста инфраструкту рних радова. Договорили смо и завршетак локалног пута до села Расно”, рекао је председник општине Сјеница Хазбо Мујовић за РИНУ. Према његовим речима Сјеница ће у наредној години бити велико градилиште, а са министром омладине и спорта данас у Бајиној Башти уговорена је реализација два пројекта. РИНА

Бајина Башта - Председник Општине Ариље Милош Недељковић рекао је да је више него задовољан резултатима данашњег састанка у Бајиној Башти са министарком грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зораном Михајловић и министаром омладине и спорта Вањом Удовичићем. „Разговор смо започели још у Београду са Зораном Дробљаком који нам је обећао део овога што нам је сада и министарка и потврдила. Добили смо изградњу обилазнице око Ариља у дужини од 4,7 км. Затим добили смо изградњу моста вредности 80 милиона са уређењем прилазних путева и дела реке. Тај мост ће спајати насеље Вране са Ариљем. Ово је велика ствар за мештане овог насеља јер ће им центар Ариља сада бити на 500 метара, пет пута краће него што је било”, рекао је Недељковић за агенцију РИНА.Он је додао да је потребно да доставе још неку документацију министру Удовичићу како би им била одобрена средства за изградњу трибина на игралишту. „Ми смо нешто ту започели али нисмо имали довољно средстваа, недостаје нам негде око 19 до 20 милиона, што ће сада бити решено”, казао је Недељковић. РИНА

Бајина Башта– Министар омладине и спорта у Влади Србије, Вања Удовичић, обишао је ОШ “Рајак Павићевић” у Бајиној Башти и том приликом донирао опрему за физичко васпитање. “Жеља нам је да омогућимо да наша деца широм Србије имају што боље услове за обављање часова физичке културе, а пошто су то уједно и места где локални клубови тренирају, на тај начин подстичемо да и они имају боље услове за бављење спортом. Имали смо прилику данас да видимо да локална самоуправа доста улаже у женски спорт, а најбољи пример за то је и ОК “Дрина”. У донацију улазе два гола, табле за кошарку, лопте и одбојкашка мрежа и очекујем да ће ова нова опрема мотивисати ђаке да се што више баве спортом, али и професоре да свој рад обављају још квалитетније”, изјавио је Удовичић у Бајиној Башти. Он истиче да је за пет година број младих који се баве спортом са 80, порастао на 180 хиљада. “Успели смо да знатно повећамо број деце која се у нашој земљи баве спортом. Циљ нам је да у наредном периоду тај број достигне 200 хиљада, јер школски спорт треба да буде база за професиналано бављење спортом”, каже Удовичић. Директор ОШ “Рајак Павићевић”, Драган Рисимић истакао је да је данашња посета владиних звничника, најбитнија у историји школе. “Захвални смо министру Удовичићу на овој донацији. Наши ђаци имаће прилику да на квалитетнији начин обављају часове физичке културе. Сви знамо колико је спорт битан, јер на тај начин развијамо здраве стилове живота”, изјавио је Ресимић. Вања Удовичић своју посету Бајиној Башти наставља са министарком саобраћаја, Зораном Михајловић и разговараће са предствницима општина Златиборског округа о кључним питањима за овај крај. РИНА

Бајина Башта - Из буџета Министарства омладине и спорта се сваке године издвајају посебно средства за развој школског спорта, спортске инфраструктуре и за куповину опреме, рекао је данас у Бајиној Башти министар Вања Удовичић за агенцију РИНА. Он је нагласио да је за школски спорт ове године опредељено 50 милиона почетним буџетом, али до ће он до краја године достићи и 70. „Драго ми је да смо га дуплирали, пре четири године он је износио 20 милиона. Много је битније, од опредељених средства, да је Србија постала домаћин међународних школских спортских такмичења, последњих пет година били смо домаћини и европским и светским такмичењима”, казао је Удовичић. Сваке године се издваја и 40 милиона за куповину голова, табли, лопти и мрежа што покрива око 100 школа широм Србије. „Поносни смо што нема приоритетних или привилегованих школа већ равноправно и равномерно у Србији донирамо опрему и на тај начин постичемо бављење спортом”, рекао је Удовичић. Новац се према речима министра опредељује и за такмичења, тако да је сада за светско првенство у фудбалу у Београду, где се очекује 700 фудбалера, опредељено 25 милиона. РИНА


Горњи Милановац - „Уредници и власници портала су одговорни за говор мржње и увредљиве коментаре и то се мора санкционисати” - саопштила је јуче у Горњем Милановцу Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности. Она је, одговарајући на питање уреднице ГЗС -а, нагласила:„Власници портала обавезни су да воде рачун да коментари након објављеног текста не смеју садржавати говор мржње, који је у порасту у читавој Европи и није мимоишао ни нас. Нажалост, поготово у последњих месец - два неколико пута издали смо упозорење да се ради о типичним случајевима тешке дискриминације и да говор мржње прети да постане нешто што је прихватљива језичка матрица, што никако не би смо смели да дозволимо.”Шта препоручује медијима из ове области? „Сви портали који објављују такве текстове морају обратити пажњу и обавезни су да врше контролу коментара који се налазе иза објављених текстова. Наравно да морамо кажњавати говор мржње, али се морамо и оглашавати и осуђивати јавно и никако не смемо да дозволимо да то постане нешто што је прихватљиво. То су међусобне увреде, говор мржње и разне врсте простаклука и вулгарних термина, да то не би постало део наше свакодневнице. Веома је битно да се то санкционише, када се ради о случају говора мржње.” Бранкица Јанковић је истакла да се не могу увести санкције „за сваку врсту увреде и некултуре”, али и напоменула:„Свако својим наступом у јавности говори о себи, шаље поруку, а класични медији, посебно јавни сервис, управо имају обавезу да маргинализују тај говор који се често прелива са друштвених мрежа, да им не придаје значај. Већ да шаље континуирану поруку о неприхватљивости таквог изражавања јер тако се ствара културно окружење, и тако утичемо једни на друге да не прихватамо оно што долази са маргина нашег језика и што представља вулгаризам и простаклук”. Препорука поверенице интернет порталима Повереница за заштиту равноправности упутила је, због свега што се догађа у овој области, препоруку интернет порталима уписаним у Регистар медија Агенције зе привредне регистре. Тај документ садржи детаљне наводе из Устава Србије, одговарајућих закона и међународних правних списа, којима се обуздавају говор мржње и дискриминација на порталима. Преносимо неке појединости из те препоруке... „Повереник за заштиту равноправности препоручује интернет порталу НН да предузме све потребне мере у циљу спречавања објављивања садржаја и коментара корисника на интернет порталу и профилима на друштвеним мрежама, као и уклањања оних коментара који су већ објављени чиме се такви садржаји и коментари чине доступним јавности, који по својoj природи могу да подстичу мржњу или насиље против лица или група лица због њиховог личног својства или изазивају страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.Против ове препоруке мера за остваривање равноправности није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њоме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката”. У образложењу препоруке наводи се, поред другог.„Поступајући по притужби организације за заштиту људских права, Повереник за заштиту равноправности уочио је да одређени интернет портали, крoз различите канале комуникације онлајн медија и онлајн издања, на својим профилима на друштвеним мрежама објављују садржаје, као и коментаре корисника, који по свој природи могу да подстичу мржњу или насиље против лица или група лица због њиховог личног својства или изазивају страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење. С тим у вези, Повереник подсећа да Устав Републике Србије забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације. Затим, Законом о електронским медијима у члану 4. став 1. тачка 19. прописао је да електронско издање јесте уређивачки обликована интернет страница или интернет портал. Чланом 5. став 1. прописано је да је Регулаторно тело за електронске медије, основано овим Законом, контролише рад пружалаца медијских услуга и стара се о доследној примени одредаба овог закона. Истим законом, у члану 51. прописано је да се регулатор стара да програмски садржај пружаоца медијске услуге не садржи информације којима се подстиче, на отворен или прикривен начин, дискриминација, мржња или насиље због расе, боје коже, предака, држављанства, националне припадности, језика, верских или политичких убеђења, пола, родног идентитета, сексуалне оријентације, имовног стања, рођења, генетских особености, здравственог стања, инвалидитета, брачног и породичног статуса, осуђиваности, старосне доби, изгледа, чланства у политичким, синдикалним и другим организацијама и других стварних, односно претпостављених личних својстава, док је чланом 54. Закона прописано да пружалац медијске услуге одговара за програмски садржај, без обзира на то да ли га је произвео пружалац или друго лице”. Даље:„Из одредби Закона о јавном иформисању и медијима произлази да се интернет портали сматрају медијима којима се речима, сликом, односно звуком преносе уреднички обликоване информације, идеје и мишљења и други садржаји намењени јавној дистрибуцији и неодређеном броју корисника. Такође, је прописано да се и самостално електронско издање сматра посебним медијем. Закон о јавном информисању и медијима прописује и одговорност уредника, односно одговорног лица, за садржај који се на интернет порталима, као врсти медија објављује, те је чланом 48. утврђено да медиј мора имати одговорног уредника, да главни уредник медија има својство одговорног уредника тог медија, те да одговорни уредник за поједино издање, рубрику, односно програмску целину одговара за садржај који уређује. Наведеним Законом, у члану 75. прописана је и обавеза сваког медија да води рачуна о садржајима које објављује, односно да се идејама, мишљењем, односно информацијама, које се објављују у медијима не сме подстицати дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, полу, због њихове сексуалне опредељености или другог личног својства, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.Поред тога и Кодексом новинара Србије дефинисани су професионални и етички стандарди којима се доприноси подизању угледа новинарске професије, промовише залагање за слободу мишљења, говора и изражавања, као и независност медија. У делу Кодекса под називом Одговорност новинара, наведено је да се новинар мора супротставити свима који крше људска права или се залажу за било коју врсту дискриминације, говор мржње и подстицање насиља. У делу под називом Новинарска пажња, прописано је да новинар мора бити свестан опасности од дискриминације коју могу да шире медији и учиниће све да избегне дискриминацију засновану, између осталог, на раси, полу, старости, сексуалној оријентацији, језику, вери, политичком и другом мишљењу, националном или друштвеном пореклу. Приликом објављивања сваког садржаја треба водити рачуна да такав садржај не подстиче дискриминацију, мржњу или насиље против лица или групе лица на основу неког личног својства. С тим у вези, Повереник за заштиту равноправности указује да се провера садржаја може вршити на неколико начина, а нарочито провера садржаја који креирају сами корисници, попут коментара, а који објављивањем постају саставни део садржаја објављеног на интернет порталу. У Смерницама за примену Кодекса новинара Србије у онлајн окружењу, препоручује се да онлајн медији и онлајн издања, без обзира на врсту модерације коју користе, израде правила објављивања кориснички створеног садржаја, у којима ће јасно навести које врсте садржаја (понашања) на својим каналима комуникације не дозвољавају и објаснити како функционише систем модерације. У зависности од техничких могућности, интернет портали могу развити систем обавештавања корисника о томе зашто одређени кориснички садржај није објављен (претходна модерација), односно зашто је одређени кориснички садржај уклоњен (накнадна модерација). У Смерницама је наведено да кориснички садржај који онлајн медиј одлучи да објави потпада под уредничку одговорност медија. Поред тога, у Смерницама је наглашено да се у случају коришћења накнадне модерације, уклањање спорног садржаја обавља након сазнања да је садржај недозвољен, односно после обавештења треће особе, а да у случају да такав садржај није отклоњен, сматраће се да потпада под уредничку одговорност медија. Портали најчешће имају и своје профиле на друштвеним мрежама које прати велики број корисника и путем којих се објављују различити садржаји и информације. С обзиром да друштвене мреже користи све већи број корисника и да су значајне као канал комуникације, а да у складу са постојећим законским одредбама нису обухваћене као медиј, Повереник указује да је приликом објављивања садржаја на овим мрежама потребно водити рачуна да се објављивањем не подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица на основу неког њиховог личног својства. Сагласно томе, у циљу целисходне примене етичких стандарда и превенције и смањења дискриминације и говора мржње, садржај корисника који се поставља на друштвеним профилима онлајн медија треба обухватити претходном или накнадном провером. Наиме, исти принципи у погледу етичких стандарда морају важити за све видове дигиталне комуникације којима се садржаји чине доступним јавности и постају део јавног простора. Ово се посебно мора имати у виду у ситуацији у којој велики број корисника прати одређени медиј на његовој друштвеној страници, јер се у том случају потенцијално дискриминаторан садржај чини видљивим и доступним великом броју грађана и грађанки, односно јавности. Примера ради Савет за штампу, када се ради о садржају који је одређени медиј учинио доступним на друштвеној мрежи, утврђује повреду Кодекса новинара. Савет за штампу констатује да је дискриминаторан садржај био доступан великом броју читалаца и да је редакција била у обавези да га након обавештења треће особе уклони, те да у овом случају постоји одговорност за објављене коментаре. Поједине земље Европске уније су усвојиле законска решења према којима се друштвене мреже обавезују да уклањају садржаје који представљају говор мржње или друге незаконите садржаје са својих платформи, а у случају да то не учине биће санкционисане. Поред тога, препоруком Европске комисије о мерама за сузбијање незаконитих садржаја на интернету предвиђено је да би требало утврдити одредбе о механизмима за слање обавештења о незаконитим садржајима на интернету, а који би били лако доступни и једноставни за коришћење, а путем којих би корисници могли да доставе прецизне информације на основу којих би се донела одлука о томе да ли се тај садржај сматра незаконитим, да ли треба омогућити приступ том садржају или га треба уклонити. Такође, Кодексом о поступању за борбу против незаконитог говора мржње на интернету којим је предвиђено да се инетрнет предузећа ( Facebook, Twitter, Youtube), која су укључена у интернет форум Европске уније, заједно са другим платформама сносе колективну одговорност за промовисање и омогућавање слободе изражавања на интернету. Према овом Кодексу наведена интернет предузећа и државе Европске уније, прихватају обавезу сузбијања незаконитог говора на интернету, при чему интернет предузећа наглашавају да је овај Кодекс намењен усмеравању њихових активности и предузимању вођства у сузбијању ширења незаконитог говора мржње на интернету. Овим Кодексом се утврђују обавезе попут тога да интернет предузећа треба да успоставе јасне и делотворне поступке за испитивање обавештења о незаконитом говору мржње у оквиру својих услуга, како би се онемогућио приступ таквом садржају или да такав садржај уклоне. Уколико интернет предузеће оцени да је такав садржај незаконит, уклониће га у року од 24 часа од пријема обавештења о томе”. ГЗС

Горњи Милановац (РИНА) - Милановчанка (60) прва je жртва грипа у тој општини. Она је према речима директора Опште болнице у Горњем Милановцу Предрага Шутића примљена 7. фебруара у ту установу са блажом клиничком сликом. „Из превентивних разлога је 11. фебруара пребачена у Клинички центар Крагујевац где долази до наглог погоршања њеног општег стања. Жена је иначе имала и пратеће болести, односно низ хроничних обољења, лечила се од срца и била је асматичар. То је све допринело смртном исходу”, рекао је за агенцију РИНА Шутић. Иначе, код пацијенткиње је изолован вирус Х1Н1. РИНА

Горњи Милановац - Повереницa за заштиту равноправности Бранкица Јанковић посетила је Горњи Милановац, где је после састанка са председником општине Дејаном Ковачевићем, са којим је разговарала о унапређењу равноправности грађана у овој општини, а посебно већем учешћу жена у власти на локалном ноивоу, отворила изложбу „С мотивом на пут“. Председник Општине Горњи Милановац Дејан Ковачевић истакао је важност овог састанка јер су на њему сагледани сви аспекти, и са општинског и са државног нивоа, у циљу елиминисања дискриминације у друштву. „Разговарали смо о два пројекта која ћемо заједно покренути, а договорили смо се и о чешћим посетама у априли и мају”, казао је Ковачевић. Он је говорио и о родној равноправности у Горњем Милановцу и фактору одлучивања, односно колико су жене укључене у процес одлучивања на територији општине. „Морам да кажем да је то за сада на завидном нивоу али ми желимо увек то да унапредимо. Заменик председника општине је жена а и од 13 чланова Општинског већа три су жене. Увек имамо глас жена и желимо да се он чује у свим општинским структурама. У парламенту је законски да 30 одсто листе чине жене. Толико имамо колегиница одборница, она има своју мрежу и редовно се састају као женска парламентарна мрежа и учествују на националном нивоу у пројектима. У наредном периоду је на нама да охрабримо жене да буду још више укључене, иако оне и сада то јесу, али по мени недовољно. Требало би да што више буду укључене у процес одлучивања, није битно да ли је то кроз политичке странке или невладине организације, сасвим је свеједно”, рекао је Ковачевић додајући да ће неки пројекти бити и на ту тему. Повереницa за заштиту равноправности Бранкица Јанковић и председник општине Горњи Милановац су се између осталог договорили да унапређење равноправности антидискриминаторним одредбама али и спречавање дисркиминације је прича о бољем квалитету живота. „Радићемо на заједничком пројекту, обука свих запослених у порталима јавног гласа и свих оних који долазе у контакт са грађанима, како треба једнако поступати са свим грађанима. Често нам се деси у пракси да се наиђе на случај дискриминације који није био намеран, са овог аспекта кривица није да ли сте имали намеру ако сте погрешили, али често људи погреше зато што не знају. Не знају шта тачно значи једнак третман свих суграђана. А једнак третман је нешто што можемо да урадимо одмах за нашу Србију, а не кошта ништа. Бити обучен да поступате једнако када вам долази грађанин коме је потребна новчана социјална помоћ или директор Кока коле је велика уметност. Ето то је нешто што треба заједнички да урадимо. Договорили смо један заједнички пројекат и у оквиру културе и једну представу која говори о спречавању дискриминације наших најстаријих суграђана под називом `Колико имате година`, рекла је Јанковић. Иначе, изложба „С мотивом на пут“ је дело две младе фотографкиње Камиле Банач и Марине Русић, и она симболизује одлазак младих на школовање и рад у иностранство на који се увек носи неки мотив који подсећа на завичај. Повереница је рекла да су ова изложба и истоимени пројекат важни и због међугенарацијске сарадње јер су све експонате израдиле пензионерке, али и због јаке емотивне поруке коју ти мотиви носе. Јанковић је истакла да је најбоље што за младе може да се учини да им се не приказује слика безперспективности.„Ми смо ипак патријархално друштво. Наравно, измењени су начини понашања, постајемо све више зрелије и савременије друштво које на другачији начин гледа на улогу жене, али то није довољно јер тај вишевековни патријархат инхибира и ствара жени унутрашње препреке. Многе од њих врло предано раде, али се не осећају довољно сигурно да изађу у јавни живот“, рекла је она. Напредак читавог друштва па и жена није само економско питање, већ и питање културног и духовног напретка, закључује повереница. Изложба „С мотивом на пут“ претходно је организована и у Фиренци и Вићенци. РИНА

Горњи Милановац – На састанку са министарком грађевине, саобраћаја и инфраструктуре Зораном Михајловић, председник општине Горњи Милановац, Дејан Ковачевић договорио је реализацију битних инфраструктурних пројеката. “Почело се са израдом пројектне документације за изградњу приступне саобраћајнице на аутопут. Административна процедура је поприлично компликована и надам се да ћемо све то успети завршити до краја ове године, како би на пролеће 2020. коначно почели са радовима, за које је планирано да трају годину дана и након тога Горњи Милановац добиће модерну приступну саобраћајницу. Само израда пројектне документације износиће око 70 милиона динара, а вредност целог пројекта је преко 700 милиона динара. Све трошкове сносиће министарство саобраћаја”, изјавио је Ковачевић. Он истиче да је са министраком Михајловић договорена и рехабилитација регионалног пута од Горњег Милановца ка Шилопају. “Тај правац је једна од најкритичнијих регионалних деоница на нашој територији и успећемо да урадимо неколико километара пута ове године, а урадићемо и кружни ток код маркета “Идеа”, како би се саобраћај растеретио и убразао”, изјавио је Ковачевић. РИНА

Лучани - На данашњи дан навршава се 126 годинa од Горачићке буне, када је народ Горачића, Живице, Губереваца и Расовца бранећи Устав, народна права и "слободе златне" пружио отпор репресивном режиму династије Обреновић, и либералној Влади, бранећи своју локалну самоуправу. Либерали, који су тада били на власти, послали су чету војника са намером да угуше побуну коју су организовали народни радикали и насилно преузму општинске кључеве и печат из зграде тадашње општине. Окупљени сељаци су штитили новоизабране кметове и одборнике. Командир чете је наредио да се разиђу кућама, што они нису учинили, а касније је уследила наредба жандарима да пуцају у голоруке сељаке. Грунули су плотуни и 18 невиних људи је убијено, а неколико десетина рањено и повређено јер су штитилу своју изборну вољу и опшинску власт Народне Радикалне Странке, коју је у Драгачеву предводио народни трибун Ранко Тајсић, а у Горачићима Раде Плазина, Милић Ружичић и Тиосав Јаковљевић. На данашњи дан треба се присетити ових храбрих људи који су се борили против диктатуре и тираније и дали своје животе за највише вредности слободе и правде. Регионална информативна новинска агенција РИНА
Primajte najnovije vesti direktno na email