Kompletan hronološki pregled najnovijih vesti — 23908 objavljenih
Лучани – Седница општинског већа заказана је за среду, 06. март у 08 часова. Пред члановима ће се наћи Дневни ред са 11 тачака, а одборници ће између осталог разматрати извештај о реализацији програма пословања ЈП “Рзав” Ариље за период од јанура до децембра 2018. године, утврдиће се предлог одлуке о давању сагласности на уговор између Културног центра општине Лучани – Гуча и давању сагласности на уговор између Културног центра општине Лучани – Гуча и привредног друштва “Драгачевски хоризонти”. Чланови општинског већа на сутрашњој седници такође ће, између осталог утврдити и предлога решења о образовању Савета за пољопривреду и село. Регионална информативна новинска агенција (РИНА)
Чачак - Радници ЈКП „Градско зеленило” почели су са сечењем дрвећа у улици Веселина Миликића поред Градског парка. Према речима помоћника градоначелника Чачка Милана Бојовића уклањање дрвореда предвиђено је пројектом реконструкције улице, али и решењем комуналне инспекције којем је дефинисано да је неопходно да се 24 стабла посеку због стања у којем се налазе. „Подсећам, да смо на другој страни улице пре неколико година посекли стабла, која су нешто мање од десет година старија, од ових овде. Сада се уклања дрвеће којa имају и 50 година а према процени стручњака њихов максимални животни век у оваквим условима је око 60. Врло нам је жао због сече овог растиња, али смо и срећни и задовољни што ће ова улица добити један потпуно нови изглед”, рекао је Бојовић. Град Чачак и Министарство привреде ће заједно уложити око 33 милиона динара у комплетну реконструкцију улице Веселина Миликића у дужини од 440 метара. По плану је предвиђено сужење коловоза као у Улици Краља Петра. Међутим, добиће се тротоар поред градског парка и 135 паркинг места од којих ће осам бити за инвалидна лица. „Пројектом је планиран да се накол уклањања старог растиња, посади 62 стабла на истој траси, а у договору са ЈКП `Градско зеленило` и да се са унутрашње стране живе ограде парка засади додатних 40 стабала, па ћемо уместо постојећих 24 имати 100 стабала на овој локацији”, казао је Бојовић. Он је подсетио да су критичари, како је рекао углавном чланови опозиције, на исти начин негодовали и сечу 13 бреза у улици Краља Петра где је сада засађено 30 нових стабала. Бојовић је истакао да су грађани Чачка веома задовољни како овај простор дана изгледа а да ће се они потрудити да и траса код градског парка буде на понос свих грађана. „У склопу пројекта ове улице утврдили смо да и градски парк улази у градску саобраћајницу у горњем делу до бедема, неких два метра, али смо успели да сачувамо парк у овом обиму у којем јесте. Важно је напоменути да корење стабла која је већ оштетило и део тротоара и део коловозне конструкције може изазвати проблеме и са високонапонски 10 кВ каблом када би дошло и до угрожавања безбедности наших суграђана”, рекао је помоћних градоначленика. Иначе, са реконструкцијом улице ће се кренути најкасније до10. марта, а надлежни ће се потрудити да овом централном градском подручју као и станици Хитне помоћи омогући комуникацију бар једном коловозном траком. Извођач је чачанска фирма а завршетак радова се очекује за три месеца. Мештани овог дела града имају подељено мишљење када је сеча стабала у питању. Мирјани Стојановић је жао липа које јој у пролеће прелепо миришу и праве хладовину. „То су жива бића и искрено ми је жао, а и и мојим комшијама”, рекла је за агенцију РИНа Стојановић. Иван Чоловић живи у овом насељу 59 година и сматра да је коначно дошло време да се изврши ревитализација и да се стара стабла замене новим. „Одстрањују се стабла која су стара и болесна, а ако се посади нови дрворед то је позитивно. Међутим, ако то искористе да бетонирају ту страну и да узму новац од грађана који се ту паркирају да бу отишли код лекара, онда је то контрапродуктивно. Надам се да ће одржати реч. Пошто сам видео налог који је издао комунални инспектор Петар Мариновић из септембра месеца прошле године где је стручна комисија прегледала стабла и видела да нису у финкцију. Сматрам да је подмлађивање исправно”, наводи Чоловић. РИНА
Потпредседница Владе Србије и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, проф. др Зорана Михајловић, потписала је данас Споразум о сарадњи између Министарства и Академије инжењерских наука Србије (АИНС) и поручила да без удруживања државе, привреде и струке нема бржег развоја. „Срећна сам због потписивања овог споразума јер је то начин да још више укључимо струку, искуство и знање, не само у израду стратегија и планова развоја, него и у нови инвестициони циклус који као држава покрећемо ове године, да повежемо наше најбоље стручњаке са државом и привредом”, рекла је Михајловићева новинaрима после потписивања споразума. Она је нагласила да Влада Србије у 2019. покреће нови инвестициони циклус у области инфраструктуре вредан више од пет милијарди евра и да је важно да постоји снажна грађевинска индустрија која ће бити носилац тих пројеката. “Документ који смо данас потписали само је први корак у нашој сарадњи, он представља базу и почетак заједничког рада на оснаживању грађевинске индустрије и даље повећање учешћа грађевинарства у БДП-у“, додала је Михајловићева. Она је рекла да ће прва заједничка активност Министарства и Академије бити припрема акционог плана за грађевинску индустрију и састанак са компанијама из државног и приватног сектора. Михајловићева је истакла да је у претходном периоду грађевинарство било носилац раста БДП-а, а да је удео грађевинарства у БДП-у у последњих неколико година повећан са 3,2 на 4,7 одсто. “Данас имамо више од 42.000 активних градилишта у Србији, стални раст броја издатих грађевинских дозвола, као и вредности изведених радова. Све што смо урадили у законодавном делу, на увођењу е-дозвола, е-катастра, као и просторних планова, на којима сада радимо, јесте база за даљи развој ове гране”, рекла је Михајловићева. Проф. др Бранко Ковачевић, председник Академије инжењерских наука Србије, рекао је да је главни циљ Академије да допринесе препороду привреде и да као саветодавно тело, које окупља 180 инжењера свих специјализација, са универзитета и научних института, помогне да се премости јаз између научне заједнице и привреде. “Сарадња Академије са Министарством започела је још 2014, у време санације последица поплава и надамо се новим конкретним резултатима и на основу овог споразума”, рекао је Ковачевић, и нагласио да без грађевинарства нема развоја ниједне привредне гране. Академија инжењерских наука Србије (АИНС) је научна инжењерска институција која окупља одабране истакнуте инжењере и научнике из области инжењерских наука, са циљем развоја техничких наука и њихове примене у привреди. Основана је 1998. у Београду, под именом Инжењерска академија Југославије, а од октобра 2006. године носи садашњи назив. Регионална информативна новинска агенција РИНА
Чачак - Најбоље рангирана српска тенисерка Александра Крунић остала је 57. на најновијој ВТА листи, док је Ивана Јоровић (22) поново напредовала и сада је 107. на свету. То је најбољи пласман Чачанке у каријери. Осам места иза Јоровићеве је млада Олга Даниловић пред наступ у квалификацијама за мастерс у Индијан Велсу, Дејана Радановић је 196, а Нина Стојановић 246. Међу 10 најбољих тенисерки није било промена, и даље води Наоми Осака, а прате је Симона Халеп, Петра Квитова, Слоун Стивенс, Каролина Плишкова... РИНА
Чачак - Нема друге, ако Влада попусти такозваним стручњацима који су двадесет година креирали медијску сцену ове државе и довели је до дна, морамо организовати протесте против медијских удружења која подржавају гашење и уништавање ,,медијског срца Србије” а то су Танјуг, „Вечерње новости” и „Политика”. Не смемо дозволити да се таква решења нађу у стратегији оних који у томе виде само свој профит, не марећи шта ће бити са више од 1.000 новинара у овим кућама. Не може се неколицини самопроглашених новинара, којима је циљ да доврше посао из 2008, 2011. и 2014. дозволити да сруше све што је добро и вредно на медијској сцени ове земље. Питамо чланове НУНСА, ЛОКАЛ ПРЕСА, АСОЦИЈАЦИЈЕ НЕЗАВИСНИХ ЕЛЕКТРОНСКИХ МЕДИЈА, НДВД- а да ли се слажу са напорима њихових представника да затворе један Танјуг, „Политику” или „Вечерње новости”? Ако се не слажу морају да знају да то представници ових удружења (Зоран Секулић, Жељко Бодрожић,Стојан Марковић,Драган Ђорђевић, Далила Љубичић...) раде у њихово име. Да ли подржавају свог представника Зорана Секулића који са говорнице хистерично тражи да се Танјуг одмах затвори? Да ли је питао Вас шта мислите? Да ли је Ваш председник НУНС - а Жељко Бодрожић у праву када исто то тражи у Ваше име? Да ли мислите да таквим појавама у Савету за штампу дозволите још и да вам суде и пресуђују? Ми нисмо спремни на то и пре него што нестане део српске историје, што је „Политика” која је пратила наше страдалнике кроз ратове за ослобођење и уједињење, Танјуг што је бренд коме познате државне агенције у окружењу нису до колена, или „Вечерње новости” које купују бројни становници Србије данас, покушаћемо да станемо на црту онима који желе да медијску заједницу претворе у ,,проклету авлију", таблоиде, а онда да исти кукају на медијску сцену!Мораћемо пред београдски Дом свих новинара Србије да им кажемо шта мислимо, и повешћемо све понижене, искључене и увређене новинаре које су стратегије умишљених медијских стручњака отерале у трафике, у малињаке, у таблоиде, у надницу и понижење. Влади Србије и Министарству задуженом за информисање послали смо предлог да заустави системско рушење медија јер ће ,,ослободиоци” тај чин свалити на њена плећа, и поново ће бити сви криви, сем њих који једва чекају да омасте брке народном имовином. Тражимо од ОЕПС - а да не експериментише већ понуди опробану и проверену стратегију примењену у својим земљама а тамо, као што се види, нико не затвара овакве медије.И оно што је поражавајуће због чега позивамо све колеге медијске раднике да се побуне, јесте чињеница да само у Србији медијска удружења траже затварање медија а не држава?! Како је могуће да то раде представници медијских удружења и у чије име?Зар сте их бирали да вам затварају медије, и колико сутра на на улици оставе хиљаду колега из елитних српских медија? Удружење медија и медијских радника
Чачак - Покрет за децу “Три плус” је реализовао пројекат „Цена минус за 3+“ у 11 локалних самоуправа у Србији који за циљ има да све породице са троје и више деце поседује мултифункционалну картицу која им поред бенефита у виду бројних бесплатних услуга и попуста, истовремено служи као индетификациона картица на основу које добијају поклоне људи великог срца и тиме остварују уштеде у својим кућним буџетима. Пројекат покрета за децу “Три плус”је привукао велику пажњу и у братској Русији ,у којој су, на инсистирање председника Владимира Путина ,донете бројне мере како би вишедетне породице постале категорија друштва која има посебан статус. После разговора који су вођени у социјалној установи Руске православне цркве „Дом за маме“,уз велико ангажовање организације „Савез за живот“,потписан је Меморандум о сарадњи између Покрета за децу “Три плус” и руске организације „За живот“ који за циљ има реализацију пројекта „Цена минус за 3+“ и у Русији. Руска организација „За живот“ је постала препознатљива у својој земљи по томе што су својим активностима спасили 10 112 живота, јер су, сада већ мајке, одвратили од абортуса као и што су пружили помоћ,материјалну и психолошку преко 90 000 породица са децом. Меморандум су потписали Владица Гавриловић,председник Покрета за децу “Три плус” и Сергеј Чесноков председик организације „За живот“. „Питање беле куге као и статуса вишедетних породица морају имати здрав темељ приступа овој проблематици и добру полазну основу ојачану примерима удружења и организација које у доброј мери мењају статистику ка порасту наталитета у својим земљама.Меморандум о сардањи српског покрета “Три плус” и руског удружења „За живот“ печат је свестраном залагању за реализацију бројних планираних пројеката у Србији и Русији“-истакао је Гавриловић. Владици Гавриловић и Далиборци Несторовић, указана је и велика част да буду изабрани у Друштвени савет руске организације којег чине познате и признате личности руског друштва. РИНА
Чачак - Након готово пола године успешног пословања у прве 23 продавнице, компанија Лидл Србија наставља ширење мреже отварањем још две продавнице и то у Београду на Лабудовом брду и у Чачку. Лидл продавница у Чачку, у Београдској улици бр. 1, почеће са радом у четвртак 14. марта, у 8:00 часова ујутру. Први савремени дисконт у Србији, као и приликом претходних отварања, наставља са праксом доброг слављеничког расположења, па Чачане очекује пажљиво одабран асортиман производа и снижене цене одабраних артикала. „Као што смо обећали, настављамо ширење мреже и у 2019. години, а продавница у Чачку је тек прва коју отварамо ове године. Веома се радујемо што је сада на ред дошло освајање срца грађана Чачка и потрудићемо се да их уверимо да нудимо најбољи однос цене и квалитета, као и да им представимо све предности јединственог Лидл концепта. За све оне који са нама буду на сам дан отварања, 14. марта, припремили смо слављеничке цене и весео програм“, изјавила је руководилац корпоративних комуникација у компанији Лидл Србија Мартина Петровић. Прве посетиоце ће у паметну куповину у новоотвореном чачанском Лидлу, 14. марта, увести хор Основне школе „Прељина“ уз подршку Народног оркестра „Абрашевић“ из Чачка под вођством Миле Алексић. Такође, Чачани ће имати прилику да учествовањем у активацији „Точак знања“ испред продавнице провере своје знање о Лидловим производима и добију занимљиве поклоне. Богат асортиман од 1.500 производа са најбољим односом цене и квалитета је оно што ће Чачане дочекати на полицама. Осим јединствених Лидл брендова, у понуди ће се наћи и више од 350 производа домаћих добављача.Ни овога пута неће изостати додатне акцијске понуде са изузетно атрактивним ценама, као ни понуда непрехрамбених производа која се сваке недеље мења. Након отварања, Лидл продавница у Чачку наставља са радом током сваког дана у недељи, од 08 до 22 часа. Свим потрошачима на располагању је велики паркинг, чије је коришћење за потрошаче бесплатно. Лидл продавнице у Србији се одликују модерним дизајном, већим продајним простором и пространијим паркинг местима, све у складу са новим интернационалним стандардима градње. Те карактеристике, уз више природног светла, већу енергетску ефикасност и атрактиван изглед омогућавају првом савременом дисконту у Србији да пружи својим потрошачима лепше искуство куповине, буде пријатно и сигурно место за рад запослених и да одговорно поступа према животној средини. РИНА
Ивањица – Кромпир из Ивањице добио је у Заводу интелектуалне својине Србије ознаку географског порекла, као производ који испуњава захтеве за посебним одликама. Ивањички кромпир је деценијама на гласу као кртола која расте у планинском бескрају, подаље од поља која посећују биљне штеточине. Ту, у Катићима на Мучњу, прошле јесени, ратар Добривоје Крсмановић забележио је рекордан род, а највећи његов кромпир тежио је 1.820 грама. Кућа му је при врху планине, на 1.084 метра надморске висине, а кромпириште још стотину метара изнад. Ознакама географског порекла обележавају се природни производи (вода, камен, итд.), пољопривредни, прехрамбени, индустријски и производи домаће радиности. У нас су најбројнији прехрамбени и пољопривредни. Ознака географског порекла може да буде, и најчешће јесте, значајно маркетиншко средство које овлашћеном кориснику омогућује предност у односу на конкуренцију на тржишту, пошто гарантује контролисан и посебан квалитет производа и његово порекло. Регионална информативна новинска агенција РИНА
Чачак – На одлагалишту смећа Прелићи данас је око поднева букнуо велики пожар који је, по процени интервентне јединице ватрогасне полиције, захватио четири хектара ситног растиња, запаљивог материјала, ПВЦ боца и других одбачених ствари. Одмах се развио велики облак дима и почео да се шири на све четири стране. Ватрогасци су, по сопственом казивању, одмах приспели овде са одговарајућим возилом и опремом и почели да гасе огањ, борећи се да се не прошири на оближње насеље, Кулиновачко поље. Они су, по нашем увиду, покушали и успели да сузбију ватру, борећи се кроз димне завесе и наслаге отпадног материјала. Ово одлагалиште комуналног отпада није више активно од 2011, а градска управа има план како да га коначно претвори у уређен простор. На 13 места постављени "трнови" којима се усмерава унутарње сагоревање отпада и избацивање метана, што обезбеђује стабилно стање на површини овог одлагалишта. Ово је дуготрајно сметлиште чачанског краја, и најнижа кота, где је одлаган отпадни материјал 14 метара испод површине. РИНА
Чачак – На следећој седници Народне скупштине Србије планирана је расправа о изменама и допунама Закона о безбедности хране, у оквиру ког се мења члан 5, који подразумева поделу хране према пореклу. И док имамо класичну поделу на храну биљног, животињског, комбинованог и минералног порекла, у плану је да се уведе тремин – нова храна, која ће подразумевати и ону генетски модофиковану, проверено штетну по здравље људи. „Храна не може бити ГМО, може се само направити од генетички модификованих организама. Закон о безбедности хране предвиђа да ће то дефинисање бити у складу са посебним прописима, а не обавезно и у складу са Законом што значи да се одређеним уредбама, решењима и другим подзаконским актима такође може решити ово питање, што је недопустиво због здравствене безбедности потрошача, али и због нелојалне конкуренције српској пољопривреди”, истиче за агенцију РИНА, Миладин Шеварлић, народни посланик у Скупштини Србије. Продаја и производња генетски модификоване хране забрањена је у Србији, али је грађани ипак годинама једу, а да то и не знају. Званичних података о евентуалним последицама по здравље човека нема, а тестирања на животињама показала су шокантне резултате. „Наша храна не би требало и не сме да буде ГМО, јер према закону из 2009. године забрањен је увоз и узгој ГМО производа. Србија је једна од ретких земља у свету, која је изгласавњем тог закона показала изузетну сложност јер су сви посланици без обзира на политичку припадност изјаснили се против овог узгоја и увоза”, каже Шевралић. Он наглашава да уколико се дозволи промет ГМО производа, они ће морати на себи носити посебне ознаке, како би потрошачи били упознати какву храну једу. „Уколико је храна ГМО, она на декларацији мора носити ознаку са бројем осам. Могуће је да у неким производима случајно се пронађу трагови ГМО, али у храни за људе то не сме прелазити примесу од 0,9 одсто, а кад се ради о семенској производњи не би требало да пређе ни 0,1 одсто”, рекао је Шеварлић. РИНА
Прибој - Дуго најављивани филм "Краљ Петар Први", чију режију потписује Петар Ристовски, а који је рађен по роману Чарапе краља Петра, Милована Витезовића објављеног 1994. године, стиже у прибојски биоскоп. Филм је рађен по сценарију Михајла Витезовића, Владимира Симића и Владимира Ћосића, а глумачку екипу чине Лазар Ристовски, Милан Колак, Даница Ристовски, Радован Вујовић, Иван Вујић, Александар Вучковић, Марко Тодоровић и Танасије Узуновић. Централна личност филма је Петар Карађорђевић, краљ који је као млад протеран из Србије од стране супарничке династије Обреновић. Никада није успео да направи чврсту везу са земљом из које је потекао, народом чији је потенцијални краљ, нити титулом која му по праву припада. Сплетом историјских околности, враћа се у домовину, уводи парламентарну демократију на двор и започиње обнову Србије. Али Србији се не дâ да напредује. Атентатом у Сарајеву почиње Први светски рат. После две херојске битке на Церу и Колубари, влада доноси одлуку да је повлачење неминовно.Током мучног повлачења преко албанских планина краљ упознаје Макрену, мајку војника Маринка. Немоћна да сина пронађе у непрегледним колонама војске и народа који се повлачи, она заветује самог краља да му, уместо ње, преда пар чарапа које је исплела. Нажалост, краљ смрзнутог Маринка проналази прекасно, а Макрена умире на гробу младог аустријског војника, оплакујући у име свих мајки све синове – невине жртве рата. Српска војска уз страшне губитке стиже до Крфа и острва Видо – острва смрти али и српског васкрснућа! Пред смрт, Петар Први подиже споменик Макрени у њеном селу Словац.На самртној постељи има једну жељу: да му назују пар чарапа које није успео да однесе Маринку.
Чачак - У оквиру програма „Млади су закон" које финансира Министарство омладине и спорта, посредством ресурс центра „Интерактив" из Крагујевца, а у сарадњи са Спортским центром „Младост", активисти Канцеларије за младе Чачак реновирали су простор за вежбање на отвореном на простору спортског центра. Заменили су старе и похабане даске и офарбали постојеће справе. Такође, у оквиру добијеног пројекта постављена је и мултифункционална справа, тзв. "Monkey bar" , чиме су уједно створени услови и за одржавање турнира "STREET WORKOUT" за којим постоји велико интересовање у нашем граду. „Активисти су имали прилику да прођу тродневну обуку за писање пројеката у Крагујевцу и ово је већ четврта година заредом да учествујемо у програму. Примера ради претходних година смо овим путем изградили рекреативни парк у насељу Калуђерице, поставили клупе на обали Мораве, уредили јавне површине ...”, рекао је члан Градског већа за младе и културу Душан Радојевић. Програм „Млади су закон” је национални програм Министарства омладине и спорта који има за циљ подстицање активизма и волонтирања међу младима, омогућавања стицања вештина за лични развој и бољу запошљивост кроз волонтирање, омогућавања допринос младих одрживом развоју локалних заједница и подстицања препознатљивости волонтерског доприноса младих на локалном и националном нивоу. Регионална информативна новиснка агенција РИНА
Чачак - Владан Матовић из Чачка деценијама се бави сакупљањем секундарних сировина. За овај посао који каже да нимало није лак, коначно је добио опрему која ће му олакшати свакодневицу.„Бавим се сакупљањем секундарних сировина, одавно и од тога живим, не само ја, већ и моја два унука које издржавам, тако да ми пуно значи опрема која ће ми олакшати овај, ни мало лак посао”, каже Матовић. Да је донација више него значајна за ромске породице које се најчешће баве овим полсом, потврђује и Милан Радовљевић.„Углавном се живи од социјалне помоћи, а када имаш овај посао можеш да приуштиш и да одшколујеш децу, али мора да се ради. Не можеш да стекнеш богатство, али можеш да опстанеш”, каже Радосављевић.Донације допуњују буџет, а приоритет је запошљавање Рома, истиче координатор за ромска питања града Чачка.„Приоритет ће бити запошљавање Рома до 23 године, а на овом пројекту појавило се 30 породица које су конкурисале, од којих је 15 ромских. „Захвалан сам градској управи која је подржала овај пројекат јер ће донација олакшати животе Рома који се баве овим послом. Неће се обогатити, али ће допунити буџет”, каже Мирослав Митровић, координатор за ромска питања града Чачка.Он додаје да ће у наредном периоду наставити да раде на економском оснаживању Рома како би омогућили њихово запошљавање, адекватно лечење, а уједно и решавање стамбеног питања. „Надамо се да ће се и приватни сектор одазвати и омогућити да се занатлије и они који желе да раде оспособе и добију шансу за посао”, додаје Митровић. Шеф канцеларије немачке хуманитарне организације „ХЕЛП” Краљево Драгомир Спасић истакао је да подела неопходног алата за сакупљање секундарних сировина, гвожђа и обојених метала за циљ има економско оснаживање Рома, а да је корист вишеструка, првенствено смањење сиромаштва. „Пројекта финансира шведска агенција СИДА, суфинансира град Чачак, а спроводи немачка хуманитарна организација ХЕЛП. Пет година радимо и сарађујемо са ромском популацијом широм Србије што ћемо и наставити до септембра 2020. године”, додаје Спасић. РИНА
Чачак – За "Купусијаду" у Мрчајевцима чули су скоро сви, али мало ко зна како је она заиста настала. Ову манифестацију која половином септембра традиционално окупља и преко сто хиљда посетилаца, основао је само један човек - Милорад Јевђовић. “Те 2003. године направљена је летња позорница у центру Мрчајевца. Желели смо да је свечано отворимо, па смо у госте позвали бројна Културно – уметничка друштва, гостовало је преко 1200 учесника и било је питање како све те људе нахранити”, каже Милорад. А како другачије нахранити госте у Шумадији него са укусним и мирисним свадбарским купусом. “То је традиционална храна на овом подбељу. Ниједна свадба, ни слава не може се замислити без доброг куваног купуса, па сам организовао људе да спреме неколико казана за госте. Међутим, кад сам видео колико масјтори то добро кувају предложио сам да се направи такмичење. У селу и нису били баш одушевљени, рекли су – сад ће све да нам “смрди” на купус, али ја нисам одустајао и покренуо сам манифестацију звану “Купусијада”, прича Милорад. Он се присећа да је све то у почетку било на стакленим ногама и да није ни очекивао да ће та манифестација постати толико позната и својеврстан бренд овог дела Србије. “Кад су ме питали колико посетилаца очекујем, ја сам рекао око хиљаду. После ни сам нисам веровао да толико може да се скупи у Мрчајевцима, па сам смислио план. Рекао сам оцу да са трактором пуним сена прође кроз село, а да неколико младића му то преврне и док се то покупи сви људи који буду пролазили магистралом изаћи ће да виде шта се то дешава и шта се кува. Међутим, реализација тог плана нам није била ни потребна. Тог првог дана све што смо скували нестало је до 12 сати, људи су у новине стављали врућ купус и носили”, каже Јевђовић. И тако је све заживело. Следеће године дат је оглас за све оне који су желели да изнајме шатру и праве купус у Мрчајвцима, а заинтересованост је била и више него одлична. Тако је "Купусијада" заживела и постала манифестација коју не пропуштају ни домаћи, ни страни гости. А српски купус стицајем околности замирисао је и у центру Париза, поред Ајфеловог торња. “Желели смо да упознамо Французе са нашим традиционалним специјалитетом и заложили смо један казан у ком се крчкао кисели купус. Међутим, мирис и дим привукли су и полицију, која је привела целу екипу. Захваљујући тадашњем српском амбасадору ипак смо пуштени, али и добили своју бину са транспарентом на ком је писало “Купусијада”, кроз осмех прича Милорад Јевђовић. Његов труд и рад нису остали незапажени, па је као оснивач “Куписијаде” добио бројне награде, задња у низу је златна медаља коју му је доделила Културно просветна заједница Србије за изузетан допринос у развоју села “Сва признања су велка и значе ми, али морам признати и да су заслужена. У Мрчејвцима смо покренули бројне активности, проглашени смо за најбоље село и добили златну медаљу. Поново смо покренули културна дешавања, изградили дом у ком се ништа није догађало преко 20 година. Са мојим радом за село упознати су и људи из иностранства, и овде нећемо стати него ћемо наставити нашу борбу”, изјавио је Милорад Јевђовић. РИНА
Чачак – Стечајни управник хемијске индустрије „Први мај” из Чачка поново је огласио продају фабрике као правног лица путем јавног надметања. Почетна цена је 70 милиона динара динара, депозит за учешће на продаји 64,2 милиона, надметање је заказано за 8. април ове године. На продају се нуди укупно 28 производних погона (боје, стирпор, лепкови, прашкасти производи), осталих зграда, магацина, котларница и саобраћајница, а укупна површина објеката, без саобраћајница, јесте 10.582 квадратна метра. Банкротство „Првог маја” прогласио је Привредни суд у Чачку, 16. августа 2016. Ово је пета продаја „Првог маја” као правног лица, али на претходним није било кандидата. На првој је почетна цена била 160,5, другој 140, трећој 120, четвртој 100 милиона динара. РИНА – Регионална информативна новинска агенција
Горњи Милановац - Грађевинска фирма „Elkoms“ d.o.o. из Београда почела је са извођењем радова на адаптацији и опремању простора подрума и приземља пословног објекта у Рајићевој улици, објекта некадашње Апотеке Горњи Милановац. Предвиђено је да у овом пословном простору буде седиште будућег старт-ап центра у Горњем Милановцу. Овим поводом председник општине Дејан Ковачевић обишао је радове и изјавио да је локална власт у сарадњи са Министарством без портфеља задуженим за иновације и технолошки развој министра Ненада Поповића добила око четрдесет милиона динара за реализацију овог пројекта. „Од укупног износа шест милиона динара односи се на обуку и програм старт-ап центра. Овај аранжман смо направили са Удружењем грађана за развој технолошког предузетништва ITC Hub из Београда и са невладином организацијом `ГМ Оптимист` из Горњег Милановца“, рекао је он. Ковачевић је додао да ће стар-ап центар имати на располагању 350м2 простора некадашње Апотеке Горњи Милановац, који ће моћи да користе сви суграђани који буду желели да учествују у обуци и реализацији овог програма. „Ја сам погледао програм који су већ урадили људи из ITC Hub-а и мислим ће он одговарати и нашој привреди и нашем становништву, а да ће доста користи имати и наши млади који се баве иновационим технологијама“, казао је Ковачевић. Такође, додао је и да према свим параметрима и према оценама ресорног Министарства пројекат старт-ап центра који се спроводи у Горњем Милановцу је оцењен са највишом оценом. За износ од око тридесет и три милиона динара председник Ковачевић је рекао да ће бити утрошен за потпуну уређење простора, као и на опремање истог са модерном технологијом коју захтева један савремен старт-ап центар. Како је изјавио, очекује се да Центар да одличне резултате, имајући у виду да се и привреда заинтересовала за овај пројекат. Овом приликом председник је најавио да ће у наредних месец дана бити одржана презентације овог пројекта пред Клубом привредника, коју ће спровести запослени из ITC Hub-а. ГЗС
Нацрт нове медијске стратегије Србије непримерен је и неприхватљив за припаднике мањинских националних заједница и њиме се додатно умањују њихова права, нагласио је, учествујући у завршној расправи поводом овог документа, која је одржана 28. фебруара у Београду, потпредседник Бошњачког националног већа Мухедин Фијуљанин. „За припаднике мањинских народа питање остварења права на информирање на материњем језику је једно од основних идентитетских питања, с обзиром на чињеницу да су медији један од основних механизама очувања и јавне презентације њихових националних вредности”, рекао је Фијуљанин. Он је изразио неслагање са предложеним решењима у нацрту стратегије којима се, како је истакао, смањује ниво стечених права припадника мањинских националних заједница. Констатујући да је ниво остварења права на информирање бошњачког народа и припадника осталих мањинских заједница неадекватно посебно на подручју ван Војводине, Фијуљанин је поновио захтев БНВ за формирањем посебне редакције на мањинским језицима при Јавном сервису РТС, тражећи подршку за то. Бошњачко национално веће израдило је анализу нацрта медијске стратегије и са предлозима измена и допуна упутило кабинету председнице Владе и радној групи. Бошњачко национално веће (БНВ)
Чачак – Национална служба за запошљавање (НСЗ) данас је у Чачку организовала презентацију јавних позива у оквиру програма мера активне политике запошљавања за 2019. годину. Презентацији је активним учешћем и разговором присуствовао генерални директор НСЗ Зоран Мартиновић који је истакао да су сусрети са послодавцима веома драгоцени јер је намера да транспарентно воде поступке доделе државних средстава. „Циљ нам је да та средства буду свима доступна, али пре свега да послодавцима понудимо програме посредовања, селекције и тестирања кандидата као и да им јасно ставимо до знања да у НСЗ имају озбиљног партнера који може да слику на тржишту рада учини још бољом него што је сада”, казао је Мартиновић. Он је нагласио да је намера НСЗ да широм Србије свим послодавцима нарочито из приватног сектора приближе оно што желе да раде у 2019. години. „Дакле и ове године ћемо пласирати четири милијарде динара за подстицај запошљавања у Србији, око 550 милиона за запошљавање особа са инвалидитетом и свакако ћемо наставити са програмима који су досада дали добре резултате, а то је отварање нових радних места, стицање практичних знања, стручна пракса, обуке за познатог послодавца. Предвиђени су и јавни радови за теже запошљиве категорије а ове године имамо и иновиране програме за приправнике са средњом и високом стручном спремом”, казао је директор Мартиновић. „Намера нам је да задржимо људе одмах после завршетка образовања да нађу шансу или да бар прођу обуке или стицање практичних знања у својој струци код домаћих послодаваца. Оно што је важно јесте да су ове године повећани сви појединачни износи и верујем да ћемо бити занимљиви за све послодавце, али је зато важно да им приближимо све услове зато што су ово бесповратна средства и послодавци морају да испуњавају обавезе које предвидимо уговором”, закључује директор НСЗ. Према његовим речима очекивања су да уз све програме који су финансијског карактера буде укључено између 30 и 35 хиљада лица у целој Србији, као и да тај број варира у зависности од тога колико локалне самоуправе буду из својих буџета издвајале за активне мере запошљавања. Иначе, јавни позиви за реализацију програма мера активне политике запошљавања су објављени у складу са националним акционим планом запошљавања Републике Србије за текућу годину, и односе се како на незапослена лица на евиденцији НСЗ тако и за послодавце, односно привредне субјекте, правна лица, предузетнике који хоће да запосле нову радну снагу. „Имамо различите врсте конкурса као што су јавни позиви у оквиру додатног образовања и обуке као што су стручна пракса, стицање практичних знања, обуке за тржиште рада, обуке на захтев послодавца, програми приправника. Имамо и конкурсе који се односе на субвенције за запошљавање незапослених лица кроз конкурс за самозапошљавање, али и субвенције послодавцима у једнократном износу који запошљавају лица са евиденције а постоје и посебни конкурси за подстицање запошљавања лица са инвалидитетом”, казао је Никола Војиновић из чачанске филијале НСЗ. Војиновић је нагласио да послодавци у Моравичком округу могу да користе програме стручне праксе, програме приправника који су поново уведени од ове године, програм обуке на лични захтев за обучавање лица на конкретним пословима, субвенције за запошљавање лица на новоотвореним радним местима, подстицајне мере за подстицање запошљавања особа са инвалидитетом као што су субвенција зараде за та лица, рефундација трошкова радне асистенције и рефундација трошкова прилагођавања радног места. Он је најавио да ће ускоро бити организована и презентација за назапослена лица која су заинтересована пре свега да користе субвенције за самозапошљавање кроз различите обуке, информативне семинаре и услуге. Горана Танасковић из Привредне коморе истиче да на основу оваквих презентација привредници добијају јасне поруке шта могу да очекују које врсте помоћи, односно стимулација за запошљавање, јер је како је казала, данас веома тешко запослити доброг радника са знањем и искуством па је потребна бар мала помоћ док се нови радник не прилагоди и не стекне нека знања и искуства која су потребна послодавцу, па су све ове мере за послодавце веома значајне. Међу бројним присутним послодавцима била је и Славица Јовановић из центра за лепоту и енергију “Лепонога Бети” која је како каже, дошла на састанак како би се упознала са предложеним мерама. „У последње време постало помало тешко наћи пре свега квалификованог радника, углавном едукацију радимо ми сами, изгуби се доста времена, са друге стране то је неопходно, мада све то додатно коштам, и то су разлози због којих сам дошла на ову презентацију. Ове мере нам омогућавају да лакше и опуштеније радимо и самим тим унапређујемо своју фирму”, закључила је Јовановић. Иначе, сви конкурси се налазе на интернет сајту НСЗ, на огласним таблама свих филијала, а сви послодавци и незапослена лица могу добити информације од службеника у филијалам и свим испоставама у Моравичком округу. РИНА
Чачак - Народни посланик у Скупштини Србије, Миладин Шеварлић, напустио је посланичку групу Двери, након што је руководство ове странке затражило од својих посланика да бојкотују скупштинске седнице. “У Народну Скупштину сам ушао као нестраначка личност преко коалиционе листе Двери – ДСС. У нашем раду и заједничком функционисању није било никаквих проблема све до 11. фебруара кад је председник Двери инсистирао да сви одборници и посланици на локалном и националном нивоу напусте скупштинска заседања. Ту одлуку нисам могао да прихватим”, каже за РИНУ, Миладин Шеварлић. Он истиче да је од руководства затражио један дан да одлучи и након двочасовног разговара са замеником председеника посланичке групе Двери ипак одлучио да напусти њихове редове. “Изабран сам да се залажем за интересе грађана, за националне интересе и економски одрживу пољопривреду. Имам могућност да својим радом допринесем бољитку овог народа и не желим то да пропуштам. Рад у Одбору за пољопривреду, у Одбору за дијаспору је врло битан и доноси бројне новине, тако да и даље желим да учествујем у томе”, нагласио је Шеварлић. Милисав Шеварлић рад у Народној Скупштини наставља као самостални посланик. “На првој следећој редовној седници нам следи расправа о допунама и изменама Закона о безбедности хране. Реч је о врло битним ставкама које подразумевају примену нових технологија у производењи хране, а друга битна тачка јесте да ли се у храну може убројити и она генетско модификивана”, каже Шеварлић у изјави за агенцију РИНА. РИНА
Крагујевац/Београд - Председница Синдиката новинара Србије Драгана Чабаркапа прочитала је на јучерашњој расправи о нацрту нове медијске стратегије у Београду отворено писмо радника Запослених у ПД Радио телевизији Крагујевац доо. У писму се каже: „Најуниверзалнија дефиниција Јавног сервиса је Унескова: „Јавни сервис је створен за јавност, јавно је финансиран и јавност га надзире. Он није ни комерцијалан ни државни, слободан је од политичког уплитања и од притиска комерцијалних сила. Јавни сервис информише, образује, али и забавља слушаоце и гледаоце. Тек уз осигуран плурализам, програмску разноликост, уредничку независност, примерено финансирање, одговорност и транспарентност, јавни сервис може служити као темељ демократије“. Његов циљ би био развој колективног идентитета кроз културно заједништво које негује традицију, хуманистичке вредности, удруживање ради постизања заједничких циљева. Регионални јавни сервиси функционишу као информативне медијске куће, за разлику од приватних, који своју основну платформу заснивају у складу са захтевима тржишта без великог осврта на потребе грађана за информацијама. Комерцијални медији изграђени су на императиву третирања грађана као потрошача, а приватни медији колико год од тога бежали, врло брзо постану комерцијални. Не дозволите да грађане Шумадије ико третира само као потрошаче, без права на информисање, а то се може спречити само формирањем Регионалних јавних сервиса. Ми, запослени у Радио телевизији Крагујевац смо очигледан доказ томе. Вођени начелима Регионалних јавних сервиса, а уз подршку својих гледалаца, једина смо медијска кућа у Србији која се изборила за опстанак након неуспешне и за медије погубне приватизације. То се од нас и очекивало, јер је Крагујевац највећи град Шумадијског округа, јер је грађанима била одузета једина информативна медијска кућа, једини извор информисања о темама из њиховог животног окружења, ускраћено право на информације од животног значаја. Од вас грађани Шумадије - њих 293.308 очекују да не дозволите нови медијски мрак у Крагујевцу и оснујете Регионалне јавне сервисе. Радио телевизија Крагујевац данас своје гледаоце посматра као активне чланове заједнице који имају потребу да се добро, објективно и благовремено информишу. Радио телевизија Крагујевац, само ослобођена од приватизације и враћена Граду Крагујевцу, остварује своју своју мисију и поштује принципе слободе изражавања и слободног протока информација, професионалне и етичке захтеве објективности, истинитости, уравнотежености и поштовања људског достојанства. Припрема и правовремено објављује медијске садржаје (на програмима радија, телевизије и на својој интернет страници), којима се задовољавају најшира интересовања и потребе грађана, па као таква испуњава услове да прерасте у Регионални јавни сервис. Радио телевизија Крагујевац, једина телевизија у Крагујевцу, својим гледаоцима и слушаоцима нуди најновије вести из Шумадије, земље и региона, стручне анализе, људске приче, едукацију, културу, забаву, песму, једном речју живот. Жанровски посматрано, удео дневно информативних емисија има највећу минутажу, следе документарни серијали, емисије посвећене привреди, култури, пољопривреди, забавне емисије, програм намењен деци и родитељима, спортски програм. Новом опремом за продукцију и емитовање програма преносимо уживо све битне догађаје за Крагујевац и Шумадију. Страх од нове приватизације, ову кућу са традицијом од 49 година, опет би вратио у круг комерцијалних медија, где би били уништени плурализам, програмска разноликост, уредничка независност, одговорност за изговорену реч и транспарентност. Радио телевизија Крагујевац је као приватизован медиј од октобра 2015. до јануара 2017.године била изложена различитим политичким притисцима док сада брине једино о суду јавности. Током те погубне приватизације остали смо без великог броја врсних новинара који су се одрекли свог дугогодишњег заната. Ми, запослени у Радио телевизији Крагујевац данас, као и пре приватизације свакодневно инсистирамо на плурализму идеја и слободи критичког мишљења. Пре него што донесете коначну одлуку, подсећамо УНС и НУНС који су се залагали за приватизацију медија да су врло брзо признали да је „извршен помор локалних медија приватизацијом“. Као удружења која би требало да заступају интересе свих медија у Србији, молимо вас да не правите исту грешку поново. Покрајински јавни сервис РТВ са седиштем у Новом Саду, обезбеђује информације од јавног интереса само грађанима на територији АП Војводине. Републички јавни медијски сервис РТС, нема довољно капацитета ни минутажу да буде присутан у свим локалним срединама, па није у могућности да свим друштвеним категоријама и свим грађанима Централне, Западне, Источне и Јужне Србије обезбеди информације од виталног значаја. Оснивањем Регионалних јавних сервиса изједначила би се права свих грађана на информисање и решио би се проблем ове дискриминације. Грађани Крагујевца и читаве Шумадије су у периоду од јануара до јуна 2017.године били ускраћени за једно од основних животних права, права на информисање о основним животним потребама. У том периоду пре раскида приватизације, Радио телевизија Крагујевац није емитовала програм, а приватна комерцијална телевизија која је функционисала још кратко време у граду, није имала капацитета да производи информативни програм, нити је њен концепт био информативног карактера. За свега три дана, по изузтено лошим временским условима, преко 11 000 грађана Шумадије је потписало петицију за опстанак Радио телевизије Крагујевац. Данас је ово кућа која ужива огромно поверење грађана, кућа којој грађани највише верују, где се информишу о свим битним догађајима и чињеницама за њихов свакодневни живот. Данас је у Радио телевизији Крагујевац запослено 28 медијских радника који производе 85 посто програма сопствене продукције. Извините што нико од нас данас није са вама, морамо да информишемо грађане о квалитету воде, нестанку електричне енергије, морамо да снимимо и монтирамо емисију о ситуацији у Клиничком центру Крагујевац, да реализујемо поподневни програм „Мозаик“, припремимо централну информтаивну емисију „Хроника“, да гледаоцима прикажемо живот људи на селу кроз „Шумадијски праг“..., да направимо телоп и прикупимо довољно средстава за лечење нашег суграђанина Јулијана Богдановића, а мало нас је, но довољно да свакодневно извршавамо своју мисију! Сигурни смо да овог пута нећете дозволити да грађани Крагујевца и Шумадије опет остану без једног од основних права, права на информисање, да им нећете одузети једину телевизију и њих оставите у медијском мраку. Некако смо сигурни да ћете мислити и на грађане Централне, Јужне, Источне и Западне Србије када будете одлучивали о постојању Регионалних јавних сервиса”, наводи се у писму запослених у ПД Радио телевизији Крагујевац. РИНА
Primajte najnovije vesti direktno na email
