Kompletan hronološki pregled najnovijih vesti — 23907 objavljenih
Чачак /РИНА/ - Сара Теофиловић пре пар дана доживела је шок на суђењу у Основном суду у Чачку када су јој рекли да јој је бивши супруг, који је отишао пре пар месеци и оставио је са четворо деце, преминуо. „Била сам шокирана. Истог тренутка када се рочиште завршило позвала сам га да проверим да ли је могуће да нисам обавештена или да се нешто тако страшно десило у међувремену. Он ми се јавио на телефон и када сам га питала да ли је добро, рекао је шта то мене брига и прекинуо ми је везу. Значи да је жив”, казала је агеницији РИНА Сара. Сара и њен тадашњи супруг М.Т. потписали су уговор о доживотном издржавању са његовим стрицем Миланом Теофиловићем, који је преминуо пре две године након чека су његова деца покренула спор ради поништавања тог уговора. Адвокат тужилаца Стојан Војиновић потврдио је причу тужене Теофиловић рекавши да је судија прочитала на задњем рочишту да је тужени који је закључио уговор о доживотном издржавању преминуо. „Ја као пуномоћник тужиоца не знам. Друга тужена, односно његова супруга, устаје и каже да то није тачно, додала је да се са њим пре 15 дана развела у Ивањици и да је он жив. Она и живи у тој кући која је предмет уговора о доживотном издржавању. Предложили смо да тужени у овом спору поново прими позив, навели смо име оца и матични број, и да му полиција лично уручи позив за следеће рочиште”, рекао је Војиновић за агенцију РИНА. Он претпоставља да се ради о грешци, и да је полиција пермутовала, јер је умро прималац издржавања а не тужени. Поводом овог случаја огласила се и Полицијска управа у Чачку саопштењем у којем се каже: ,,Обавештавамо Вас да је полицијски службеник ПУ у Чачку поступајући по замолници Основног суда у Чачку од 11. септембра 2018. године у којој је наведена адреса М.Т. без икаквих других личних података почев од ЈМБГ-а, отишао на наведену адресу у месту Љубић, општина Чачак. Пошто је полицајац утврдио да кућни број који је наведен у замолници не постоји, обавио је разговор са поштаром који разноси пошту у овом реону и дошао је до сазнања да у насељу постоји само једна особа под тим именом и презименом која, како је рекао поштар, није жива. Провером кроз полицијске евиденције, службеник је пронашао једину особу са именом и презименом М.Т. у месту Љубић, међутим на другој адреси, која је преминула. У обавештењу које је доставио суду 10. октобра службеник је навео да је М.Т. преминуо и притом прецизирао матични број и адресу пребивалишта ове особе. Основни суд у Чачку обавестио је Полицијску управу тек 27. децембра прошле године да особа за коју је полиција доставила извештај није странка у овом поступку. Истичемо да особа коју је заправо суд позивао, у октобру није имала пријављено пребивалиште нити у Љубићу нити на територији општине Чачак, али су због овог догађаја против полицијског службеника свакако предузете одговарајуће законске мере", наводи се у саопштењу. Регионална информативно новинска агенција РИНА
Ужице - Градоначелник Ужица Тихомир Петковић и члан Градског већа Видоје Дрндаревић посетили су породицу Цветић и даривали прворођену Ужичанку у 2019. години, саопштено је на сајту града. Малена Теа је рођена првог јануара у 03:02 часова и треће је дете у породици Цветић. Осим ње, отац Срђан и мајка Сања имају шеснаестогодишњег сина Матеју и једногодишњу ћерку Уну. Градоначелник Петковић је истакао да Град Ужице годинама уназад пружа подршку рађању нових Ужичана и повећању наталитета, па је тако од почетка ове године покренута и акција по којој мајка за трећерођено дете, било да је запослена или не, добија и подршку у износу од 40 000 динара. Теа је прва беба која је по два основа добила новчану подршку од Града, као прворођена беба у Ужицу и као трећерођено дете у породици. Мајка Сања и отац Срђан су истакли да уживају у сваком тренутку проведеном са децом, и да, када су деца у питању ништа им не представља проблем, а да je свака подршка Града породици са више деце веома важна и представља значајну помоћ. Регионална информативно новинска агениција
Након састанка са министром за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зораном Ђорђевићем и Кабинетом председнице Владе Ане Брнабић, прекинут је штрајк у Републичком геодетском заводу, у који су ступили синдикати „Независност“ РГЗ и Јединствена организација синдиката РГЗ. На састанку је постигнут договор и донесено је компромисно решење прихватљиво свим странама у спору, а у циљу умањења штетних последица штрајка по грађане. Штрајкачки одбор Републичког геодетског започео је штрајк 6. децембара 2018. године, а у претходном периоду одржано је неколико састанака са Инспекцијом рада и Републичком агенцијом за мирно решавање радних спорова уз присуство министра Ђорђевића.
Чачак - У организацији удружења ДОK Србија и Филмског центра Србије, а у оквиру програма Дан домаћег филма, у четвртак 24. јануара, одржаће се пројекције десет домаћих документарних филмова у осам градова Србије. У Уметничкој галерији „Надежда Петровић“ биће приказана два документарна филма: „Тако ми на Истоку“ редитељке Kатарине Мутић и „Дневник једног камионџије о брату камионџији“ редитеља Милоша Љубомировића. Програм подразумева бесплатну филмску пројекцију и разговор са редитељима филмова. Једносатна документарна прича “Тако ми на Истоку” је прича о влашкој врачари и њеној породици. Десанка је влашка врачара, али је истовремено и жена, мајка и супруга. Kако протиче дан једне такве жене, како са њом живе њени најближи, да ли она решава своје проблеме пођеднако лако као и туђе? Можемо помислити да је у питању само превара. Можемо помислити свашта, али веома ретко помислимо да ове врачаре, вештице или како их већ звали, имају живот, дом, породицу. Kраткометражни документарни филм "Дневник једног камионџије о брату камионџији" Милоша Љубомировића је прича о животу на два континента. Док прелази најразличитија пространства и живописне крајолике Америке, Душан преко Скyпе-а разговара са ближњима у Србији. Различити тренуци среће и туге смештени су у малој кабини камиона. За то време цео један живот се дешава у домовини, а Душан има само привид учествовања у њему. Филмски центар Србије у сарадњи са ДОK Србија наставља са реализацијом пројекта Дан домаћег филма, са циљем промоције домаћих документарних филмова који нису имали широку биоскопску дистрибуцију, а заслужују да буду виђени. Осим у Чачку, Дан домаћег филма одржаће се у још седам градова Србије: Врању (“Дуго путовање у рат” Милоша Шкундрића), Лесковцу (“Пејзажи рата, пејзажи мира” Арона Секеља и “Сигуран посао” Игора М. Тохоља), Нишу (“Енкел” Александра Рељића), Новом Пазару (“Wонгар” Андријане Стојковић), Новом Саду (“Најважнији дечко на свету“ Тее Лукач), Врњачкој Бањи (“Гора” Стефана Малешевића) и Зрењанину (“Окупирани биоскоп” Сенке Домановић). Регионална информативно новинска агенција РИНА
Штрпце на Шар планини – Седиште српског збега на врху Шар планине има 1.200 душа и ту, у Штрпцу, људи живе по старинским правилима, на 975 метара надморске висине. Диче се својом речицом која, сакупљајући воду са планинских издани, тече на југ у Вардар и даље у Егејски слив. - Ово је једина река за коју знам да за рибље становнике има само пастрмке, бар од саставака горе на висовима, па до Штрпца – каже нам Стојан Јосимовић, оснивач планинарско – скијашког друштва „Успон” у варошици. Приповеда да је његов отац, радећи у своје доба у ловном газдинству на Шари, био задужен за вештачки мрест пастрмке у подрумима, и тако се ова племенита рибља врста одомаћила у Лепенцу, без иједног уљеза. - Ни ја, а ни моја деца, не узимамо рибу, сваку уловљену одмах враћамо у реку. Само једну сам препарирао, има 1.550 грама, а највећи уловљени примерак који сам видео био је од 2.860 грама, и закачио се мало низводно, у селу Дрејковце. Кажу да у доњем току има примерака и од четири и по килограма. Од дивљачи на овом подручју, које још нису докачиле рђаве стране цивилизације, регистровани су медведи, рисови, дивље свиње, тетреби, дивокозе и јазавци. И, дабоме, горски господари вукови, али не могу да се изборе са псима шарпланинцима које држи скоро свака кућа на овој граници Јужне српске покрајине са Македонијом. Каква је природа и улога тог борбеног пса објаснио нам је, својевремено, Срећко Ђорђевић из Севца, тада један од двадесетак одгајивача шарпланинаца у свом завичају. Да видимо шта је председник Вучић ономад поклонио Путину. Овде, у Сиринићкој жупи не постоји домаћинство без шарпланинца, јер овај пас може сам да заштити стадо и укућане и имовину. Одгајивача нема више од 20, а међу најпознатијима су они из села Реселице код Драгаша. Експлозиван, интелигентан и непоткупљив, шарпланинац нараста и до 82 килограма, и забележени су случајеви да се упустио у окршај и са балканским медведом. Његова постојбина је Шар планина, а 1928. године Војска Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца први пут га је уврстила у своје јединице, као војничког пса. Верује се да потиче од грчког молоса и турских паса чувара. Међународна кинолошка федерација признала га је 1939. године као нову расу под именом „Илирски пастирски пас”. Међутим, на захтев Југословенске кинолошке федерације, раси је 1957. године додељено међународно име „Југословенски пастирски пас – шарпланинац”, после чега није прекрштавана, до данашњег дана. Његов лик узет је за амблем општине Драгаш на југозападу Космета, а БЈР Македонија је шарпланинца утиснула на реверс новчанице од једног денара, која је била пуштена у оптицај 1993. године. Шта је мит, шта збиља у причи да се вук плаши шарпланинца? Шарпланинац је последња човекова одбрана, иду пастир, стадо па он на крају. Хоће да остане и сам у планини, поред овце која се ојагњи и чува је, и не може се одбранити само ако га тада нападне чопор вукова. Један вук никад га напасти не сме, приповедају домороци Севца, сепског насеља удаљеног осам километара од Штрпца, северозападно. Јосимовић даље подсећа: - Већ девет на Видовдан одржавамо планинарску смотру преко Шаре, од Љуботена који је на 2499 до Бистре на 2651 метара надморске висине. Тако ће бити и ове године. Житељи овог планинског збега узнемирени су, међутим, појавом албанских инвеститора који су почели радове на изградњи мале хидроелектране на месту Обе реке, чиме би, сигурни су, биле угрожене њихове речице Калуђерка и Болованка. Они одатле, два километра узводно од Штрпца, захватају воду и пију је потпуно непрерађену, чисту планинску, што се ретко бележи у данашњем свету. Уверени су да би градњим централе било угрожено њихово снабдевање водом, па су на крају прошлог децембра дохватили лопате и крампове у шаке и затрпали канале које је непосредно пре тога инвеститор ископао багером. Регионална информативно новинска агенција РИНА
Београд - Указом председника Србије Александра Вучића, професор др Мирослав Вукосављевић именован је за начелника Војномедицинске академије (ВМА) у Београду. Пуковник Вукосављевић пореклом је из Чачка, завршио је специјализацију из области офталмологије у ВМА и докторирао на Медицинском факултету Универзитета у Београду 1999. године. У чин пуковника унапређен је 2004. године. На дужности начелника Клинике за очне болести ВМА je од 2005. године. Од 2010. редовни је професор на Медицинском факултету ВМА. Више пута је одликован од стране председника Републике Србије и министара одбране РС, а награђиван је и за своје научно- истраживачке пројекте. Писац је више стручних радова и књига. Претходни председник Србије, Томислав Николић, пре неколико година др Вукосављевића поставио је за вршиоца дужности у овој престижној здраственој установи. Регионална информативно новинска агенција РИНА
Пријепоље – Традиоционално пливање за Богојављенски крст одржано је и у Пријепољу. У хладном Лиму запливало је 26 пливача, а међу мушкарцима, да заплива се охрабрила и једна дама, а први до циља стигао је двадесетједногодишњи Михајло Веруовић. “Моју победу посвећујем сроском народу на Косову и Метохији. Ово није први пут да пчивам за часни крст, а то ћу наставити и даље, јер нема лепшег осећаја кад на овај свет запливате са оталим такмичарима, а знхате да је крајњи циљ свети крст”, изјавио је Михајло Веруовић. Реку је пре почетка пливања освештао владика Милешевске епархије Атанасије, рекавши да су и стари Хришћани пливали у светој реци Јордан, а да су они који се одлуче да уђу у хладну реку на Богојављење њихови достојни потомци. “На овај дан Бог нам је јасно отворио небеса, јавио се и наставио да се јавља својим верницима. Отац небески увек је са нама, али на данашњи дан небеса су највише отворена и најближи смо Богу, зато кроз векове на Богојављење му упућујемо своје најскривеније жеље. Сви су радоснији и надам се да ће овај излазак на реку Лим бити повод веће радости, храбрости и већег елана у раду и свему осталом. Честитамо онима који су су одважили да запливају и надам се да ће нас у још већем броју бити следеће године”, рекао је владика Атанасије. РИНА
Пожега – Почела реализација пројекта бесплатног јавног превоза за све грађане на подручју општине Пожега. Према речима председника општине Милана Божића на овај потез су се одлучили јер су за плаћање трошкова превоза ђака као и запослених у општинској управи, јавним предузећима и школама на годишњем нивоу трошили 65 милиона, а увођењем овог система из општинског буџета биће потрошено упола мање. “Плаћање путних трошкова запослених као и трошкови превоза ученика коштао је много јер нису постојале многе аутобуске линије, које су временом укинуте, па смо били принуђени да плаћамо превоз бројним линијским таксијима, док смо запосленима исплаћивали готов новац”, казао је Божић. Он је истакао да су се зато одлучили да активирају аутобуски превоз у 16 праваца и расписали јавну набавку за најповољнијег превозника. “Општина ће за ове потребе издвојити 35 милиона који ће бити уплаћени фирми Либертас из Ивањице која је дала најповљнију понуду”, закључио је први човек општине.Нови систем превоза грађана кренуо је јутрос у 6. 00 сати са нове аутобуске станице у овој општини. Иначе, Пожега је трећа локална самоуправа у Србији која је својим грађанима обезбедила бесплатан превоз. Регионална информативно новинска агенција
Чачак – Пуцњима из трешњевог топа, оглашен је почетак пливања за Богојављенски крст у залеђеној Западној Морави у Чачку, које се одржава по петнаести пут заредом. За часни крст реком је запливало 149 такмичара, међу којима су биле и две храбре даме. Први до крста стигао је Ђорђе Луковић, двадесеттрогодишњи студент Економског факултета у Крагујевцу. “Ово је шести пут да пливам за часни крст и осећај је заиста непоновљив и предиван. То што сам стигао први представља понос за мене, моју породицу и девојку, као и за Ватерполо клуб у Чачку за који мали број људи зна да постоји. Вода је била поприлично хладна, али ко сакочи једном, ту традицију понавља из годину у годину, а о томе најбоље говори и све већи број такмичара”, рекао је Ђорђе Луковић. Градоначелник, Милун Тодоровић, истакао је значај ове манифестације за Чачак. “Најмање је битно ко је победио, али све честитке Ђорђу Лазићу који је први допливао до часног крста. Обновили смо ову лепу традицију која се одржава 15 гоина уназад. Град Чачак, Спортски центар Младост, али и Народни музеј и Галерија, али и бројни волонтери дали су свој допринос да оманифестација изгледа овако величанствено. На обалма Мораве је сваки пут све више публике, што говори да радимо добар посао”, изјавио је Тодоровић. Поред такмичара из Чачка, традиционланом пливању у Морави нису оделелели ни Ивањичани. Шест храбрих момака такмичило се за свети крст. “Већ трећу годину пливамо у Чачку. Ово је прелепа манифестација која чува старе српске вредности и веру у Бога. У Ивањици немамо где да пливамо и зато долазимо у Чачк”, рекао је Далибор Петровић. На свечаној Богојављенској академији која ће се одржати у Дому културе, са почетком у 19 часова учесницима ће бити додељене плакете и захвалнице. Регионална информативно новинска агенција РИНА
Српска православна црква и верници прослављају данас велики хришћански празник – Богојављење, традиционалним пливањем за Часни крст у градовима широм Србије.Српска православна црква и верници прослављају данас велики хришћански празник – Богојављење, традиционалним пливањем за Часни крст у градовима широм Србије. Богојављење је светковано веома живописно, а од неколико обичаја за овај празник који се слави 19. јануара, данас се највише упражњава онај да се изјутра, пре сунца, обави ритуално купање у реци. Обичај налаже да се у воду баци Часни крст, а младићи се такмиче да до њега допливају и да га ухвати први. Крст треба да буде направљен од залеђене прошлогодишње Богојављенске водице, а оном ко први доплива до њега, донеће срећу током целе године. Веровање је био и да неудате девојке ставе огледалце под јастук 18. јануара увече, јер се веровало да ће сањати мушкарца за кога ће се удати. Некада су младе девојке на Богојављенско јутро одлазиле на нетакнути извор где су бацале зрна пшенице и кукуруза у њега и говориле: „Како иде вода, тако да иде и благодат у наше њиве“. Затим би захватиле воду и односиле је до кућног прага где су их чекали остали укућани. У неким деловима Србије је постојао обичај да се овако захваћена Богојављенска вода даје укућанима да пију преко секире, како би се избегле свађе међу њима током наредне године.Такође, у појединим крајевима младе девојке умесе четири лоптице од теста. У три ставе папирић са именима својих симпатија, а један оставе празан. Лоптице затим убаце у кључалу воду која прва избије на површину, она носи папирић са именом љубави те девојке. Уколико је испливала празна лоптица, значи да девојка још није упознала оног који јој је суђен. Некада је било распрострањено и да сви укућани, окренути истоку, прескоче преко секире и ватре са жаром, а затим отпију по гутљај воде, изговарајући: "Прођох сабљу - не посекох се, прођох ватру - не изгорех се, прођох воду - не удавих се!”. Ако за Богојављење буде јак мраз или пада снег, према веровању, година ће бити родна, а ако буде ведро, година ће бити сушна. Обичај је био да се на Богојављење изађе на неку ветрометину, изнесе мало пепела и пушта по мало из руку, како би се одредио који се ветар закрстио, односно победио на Крстовдан. Ако дува источни ветар, значило је да ће година бити сушна, ако дува југо биће кишна и болешљива, док је западни ветар предсказивао родну годину. Богојављење се слави 19. јануара јер је тог дана у 30. години Исуса Христа у реци Јордан крстио Јован Претеча. По крштењу, које је обављено троструким урањањем у воду, отворило се небо из ког се зачуо глас Бога Оца који је обзнанио да је Исус син његов, а на Исуса је у виду голуба слетео Свети Дух. Због тога се на Богојављење православни верници поздрављају са „Бог се јави - Ваистину се Бог јави”. Овом празнику претходи Крстовдан, први дан поста после божићних празника, а одмах за њим, 20. јануара, слави се и Св. Јован Крститељ који је Исуса крстио на реци Јордан. Регионална информативно новинска агенција
У Чачку је одржан први протест „Буди један од пет милиона“ окупљањем градјана испред споменика Степи Степановићу у центру града. Први протест у граду на Морави организовали су студенти који су на студијама ван Чачка . Један од организатора, Радиша Ћириман је окупљене подсетио на захтеве не само на државном, већ и локалном нивоу.“ Основни захтеви су стоп насиљу, већа медијска слобода, једнако извештавање о свим политичким опцијама , проналазак починилаца и налогодавца убиства председника ГИ СДП Оливера Ивановића. Захтевамо да се истражи и покушај убиства Борка Стефановића и нисмо задовољни влашћу ни на локалном ни на државном нивоу”, рекао је Ћириман. Када је реч о захтевима на локалном нивоу Ћириман је додао да су то спречавање загађења реке Мораве која је у лошем стању, као и спречавање страначког запошљавања и одлазак младих из Чачка. Следећи протест “ Буди један од пет милиона” у Чачку је 25 јануара, најављује Ћириман. РИНА
Горњи Милановац - Два рудара, радника предузећа „Рудар интернационал” доо Београд који су подизвођачи радова у руднику „Рудник”, јутрос у 3:30 лакше су повређена, када је на челу ходника у бушотини дошло до екплозије, приликом бушења једне минске бушотине. Д.В. и Ж.Б. збринути су у Општој болници Горњи Милановац и указана им је адекватна лекарска помоћ. Оба рудара су прошла са лаким телесним повредама. Директор Опште болнице у Горњем Милановцу, др Предраг Шутић рекао је за агенцију РИНА да су оба рудара амбуланто збринута. “Хируршки су им обрађене ране које су задобили том прилико, а потом су упућени на кућно лечење. Један од повређених је послат на додатне прегледе код офталмолога у Општу болницу у Чачку због контузије у пределу једног ока на додатну дијагностику”, казао је др Шутић. РИНА
Лучани – Фабрика „МБ Наменска” у Лучанима једини је колектив у овом делу Србије који има сопствену медицину рада са чак шест амбуланти, а у право је у току израда социјалних карата за сваког запосленог. „`МБ Наменска` је друштвено одговорна компанија која води рачуна о радницима упосленим на местима са повећаним ризиком и њима омогућава и шири облик здравствених прегледа него што је прописано. Такође, и другим радницима, који иначе нису обавезни да се подвргавају прегледима, омогућује лекарске услуге о трошку предузећа” – каже за агенцију РИНА Tомо Стојић, руководилац сектора безбедности и заштите у фабрици. Он напомиње да је прикладан простор, недалеко од управне зграде, одлуком генералног директора предузећа преуређен за потребе лекарских прегледа. „Ми смо створили услове да се овде ради и више од онога што закон прописује као обавезно. Поред сталних лекара, долазе и специјалисти који имају посебна стручна знања” - напомиње Стојић. Како све то изгледа у свакодневици највеће барутане на Балкану, са 1.320 запослених? „У оквиру наше амбуланте посебна пажња поклања се претходним лекарским прегледима. Неопходно је да радници који заснивају радни однос буду психофизички способни за послове које ће обављати овде. А раније се дешавало да стални радни однос заснују и они који нису баш психофизички способни, једноставно нису били спремни за почетак рада у оваквој једној индустрији” - објашњава Јелена Бисенић, референт за здравствену заштиту радника у овој установи. Она додаје: „Превентивним и периодичним прегледима које обављамо овде ми смо нашим радницима омогућили комплетну дијагностику, ултразвук, све специјалистичке прегледе. Поред обавезних периодичних, имамо и комплетне гинеколошке прегледе и прегледе ендокринолога. Тиме добијамо благовремену превентиву и спречавање разноразних болести које могу да се појаве током радног века, и водимо рачуна о здрављу запослених”. Социјални радник Данијела Николић посебно истиче да је вредност ових периодичних прегледа и рада установе препознала и професор др Славица Ђукић Дејановић, неуропсихијатар, данас министар у Влади Србије. „Имали смо част да дође и у неколико прилика обави прегледе наших радника” - каже Данијела. Како је уређен социјални положај запослених у фабрици? „Што се тиче руководства и синдиката наше фирме они су увек излазили у сусрет болесним радницима као и члановима њихових породица у смислу помоћи за лечење, да ли у земљи или иностранству. Радимо и социјалну карту свих радника у предузећу и на основу тих података и неких обољења која су настала у вези са радом или пре тога, предлагаћемо како да се помогне сваком раднику понаособ. Било у здравственом погледу или ако је социјално угрожен”. Шта се догађа после обавезних периодичних лекарских прегледа? „Уколико се утврди неко обољење радник се одавде јавља свом изабраном лекару и добија упут за даље лечење. Ако је то потребно, фирма сваком раднику излази у сусрет и помаже му око лечења, да ли у болницама широм Србије или иностранству. Имали смо таквих случајева. Наша служба присно сарађује са синдикатом тако да сваки случај који се јави покушавамо да решимо заједнички, било да је реч о материјалном или здравственом проблему. Овде свакодневно може да се прегледа 50 до 60 људи, а организовали смо и превоз радника са разних делова предузећа тако да могу да дођу, прегледају се и врате у производњу” - описује Данијела Николић. Медицина рада у „МБ Наменска” почела је да ради 10. новембра 2017. и има амбуланте за дијагностику, офталмологију, неуропсихијатрију, психологију, гинекологију и ендокринологију. Регионална информативно – новинска агенција - РИНА
Ивањица / РИНА - Катарина Оцокољић (27) породила се у колима док је из Ивањице путовала до породилишта у Чачку. Ова храбра мајка, која је на свет донела здравог дечака, за агенцију РИНА каже да су и она и супруг били уплашени, али да су пресрећни што је ипак све прошло како треба. “Ја бих сачекала са порођајем, али беба није хтела. Од куће смо кренули пола сата након што сам осетила болове, због снега и леда муж је возио споро и болови су се из минута у минут повећавали. Обоје смо били преплашени, ја сам осетила да је готово да ћу у колима донети бебу на свет. Кад сам видела да смо ушли у круг болнице, скинула сам се и кренула да се порађам. Све је било брзо, беба је изашла и замотала сам је у своју јакну. Муж док се окренуо видео је мене и бебу, остао је шокиран. После су дошли доктори и бабица, збринути смо у породилишту и одахнули смо”, прича ова поносна мајка. Дечак је добио име Павле, а гинеколог Зоран Милановић каже да је порођај прошао без икавих проблема без обзира што се догодио у колима. “Неко се порађа у породилишту, неко кући али ретко која жена се породила у колима. Медицинска сестра је приметила кроз прозор комешање на паркингу, са бабицом је сишла доле и виделе су порођену жену, указале су јој прву помоћ, одвојиле бебу од мајке и сместиле у породилиште. Тај порођај иако је протекао је без породилишта, прошао је сасвим природно. Мајка је трећеротка и имала је искуство, што је много помогло у целој ситуацији”, истакао је у изјави за агенцију РИНА, др Милановић. Беба и мајка се осећају добро, а Павле је на рођењу добио оцену девет. Регионална информативно новинска агенција РИНА
Ивањица - /РИНА/ - Несвакидашњи порођај одиграо се јуче испред чачанске болнице. Kатарина Оцокољић из Ивањице на свет је донела дечака Павла и то на предњем седишту аутомобила којим је управљао супруг Дејан. Није било довољно времена да се клизавим и снежним друмом стигне у Чачак па је Kатарина сама себе породила док је Дејан усплахирено возио према болници. Једино чега се јасно сећа јесте тренутак када је зауставио аутомобил, окренуо се и видео бебу у наручју супруге ,завијену у јакну. Kако се одиграо читав догађај за ИнфоЛИГУ испричао је, сада већ, пресрећни отац Дејан Оцокољић.Ово је треће дете у породици Оцоколић које је рођено баш на десетогодишњицу њиховог брака пише инфолига.рс РИНА
Чачак - Поводом обележавања почетка пресељења у нову зграду, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ у сарадњи са предшколским установама „Радост“, „Моје детињство“, „Гимназион“ и ,,Мимиленд” симболично су у живом ланцу додавањем књига из руке у руку преселили Дечије одељење из старе у нову зграду библиотеке. Прва књига, која је кренула из просторија Дома културе где се до сада налазило Дечије одељење, је збирка песама Јована Јовановића Змаја, а првом детету у ланцу додао је градоначелник Чачка Милун Тодоровић. Предшколаца су распоређени у дужини од 300 корака пренели књиге до нове зграде библиотеке где их је у полице стављао директор ове установе културе Богдан Трифуновић. Последња књига коју су деца пренела је Егзиперијев Мали принц, па је на тај начин симболично повезана домаћа и светска књижевност намењену деци. “Данас симболично пресељавамо Дечије одељење градске библиотеке, а после 171 године од првог читалишта у Чачку добиће ова установа добиће потпун садржај, дакле нову зграду највећу у Србији под једним кровом са Дечијим, Научним, Позајмним одељењем за одрасле и читаоницом”, рекао је градоначелник Чачка Милун Тодоровић. Први човек града на Морави је казао да је поносан на све суграђане, нарочито на малишане који су данас учествовали у овој акцији. “Ово је сан бројних генерација Чачана. Мислим да ови малишани симболичним преносом књига из старе у нову зграду Библиотеке свима нама дају мотив и подстрек да радимо још више”, истакао је он. Тодоровић је закључио да Чачак заслужује библиотеку у овом формату али и градско позориште, затворен базен и све садржаје које модеран и леп град какав је Чачак, треба да има. “Ови предшколци и сви остали малишани јесу будућност града. Зграда библиотеке је само симбол опстанка и останка младих људи у Чачку. Без младих нема будућности а на нама је да сваке године отворимо по један овако леп и садржајан објекат”, прецизирао је градоначелник. Директор библиотеке “Владислав Петковић Дис”Богдан Трифуновић, је рекао да је данашњи догађај прилика да се укаже на значај библиотеке као најстарије и најмасовније установе културе, а уједно и да се покаже добра сарадња између установа када је у питању рад са децом и њихово учешће у бројним радионицама и програмима. Према његовим речима књижни фонд Дечијег одељења броји око 20 000 књига, добар део тих књига је већ пренет а данашња акција је заправо завршетак пресељења. Трифуновић је нагласио да је у току пресељење Научног фонда библиотеке а за дан, два креће и пресељење Позајмног одељења за одрасле чији је фонд око 80 хиљада књига. Директор је нагласио да је предвиђено да до краја овог месеца буде завршено пресељење свих књига и полица у нову зграду библиотеке. “После 171 године постојања ово је велики тренутак за цео град али и за Србију јер је министарство културе оценило да је нова зграда библиотеке капиталан пројекат за културу целе земље у целини”, тврди Трифуновић. Иначе у данашњој акцији учествовало је око 250 предшколаца са својим васпитачицама а подршку су добили од Цивилне заштите и Полицијске управе града Чачка. РИНА
Чачак – Иако је полиција недавно доставила извештај Основном суду у Чачку да је Милан Теофиловић из Љубића, туженик у једном спору, преминуо, судија Славица Кљајић је ипак наложила Полицијској управи у овом граду да га позову на следеће рочиште, пошто је жив. Његова бивша супруга, Сара Теофиловић Васовић, која је тужена у истом спору заједно са Миланом, каже за РИНУ: - Последње суђење одржано је 25. децембра прошле године и кад су у судници рекли да је преминуо одмах ми је било сумњиво, јер сам га видела 29. новембра, кад смо се разводили у Ивањици. После суђења у Чачку позовем га телефоном и питам да је ли жив, а он каже: „Шта те брига”. То је било шесто рочиште, али су на суђења долазили углавном само Сара и пуномоћник тужиља, чачански адвокат Стојан Војиновић, па расправа није могла да одмакне од почетка. - Пошто се Милан није појављивао у судници наложено је да буде позван преко полицијске управе – објашњава Стојан Војиновић. У записнику са главне расправе одржане 25. децембра, стоји: „Пуномоћник тужилаца и тужена истичу да Милан није преминуо и да живи у Љубић пољу”. Милан и Сара, иначе, 2011. године склопили су са његовим стрицем из Љубића уговор о доживотном издржавању, али кад је пре две године човек умро његове ћерке покренуле су спор ради поништаја тог уговора. Регионална информативно – новинска агенција - РИНА
Лучани/РИНА - Радомир Луковић (73) из лучанског села Горњи Дубац од ноћас је бескућник. Трошни кров његовог породичног дома није издржао снег који се ту задржао услед непрекидних падавина, па је због тежине попустио и упао у кућу. „Жена и ја смо легли да одморимо негде око 10 увече. Већ нас је мало и ухватио сан, када сам осетио да нам пада нешто на главу, као песак или земља. Прво сам чуо да нешто шушти и пуцкета, тада сам скочио и рекао жени да брзо изађе јер пуца кућа. Излетели смо из куће нисмо стигли ни да се обучемо. Када се мало смирило ушао сам да узмем одећу и обућу. Видели смо да је пукао кров начисто и да се све развалило и да сада немамо ништа”, рекао је овај беспомоћни старац. Радомир са супругом тренутно борави у неусловној кућици у дворишту, а од своје пољопривредне пензије није у стању да обнови оно што му је снег порушио. Регионална информативно новинска агенција РИНА
Прибој - Потписивањем уговора са пожешком компанијом „Инмолд” о закупу 1.600 м2 производних погона, Слободна зона Прибој добила је данас и деветог инвеститора. Реномирана фирма која се бави производњом ИМЛ робота и алата за бризгање пластике и обојених метала планира да до краја године развије серијску производњу у Прибоју за чију финализацију би јој било потребно око 100 радника. Потписивању уговора власника „Инмолд” Горана Јанковића са представницима Слободне зоне, присуствовали су и саветници у кабинету председника Србиј Јерг Хескенс и Марко Пећанац, народни посланик у Скупштини Србије Крсто Јањушевић и председник општине Прибој Лазар Рвовић. Власник компаније „Инмолд” Горан Јанковић рекао је да је договор да простор који је добио у закуп на десет година пилагоди својим потребама у наредна четири месеца након чега ће почети са производњом.„Матична фирма у Пожези кренула је са шест радника док данас та фирма има око 300 запослених. План је да се и овде крене са истом делатношћу и да ове године запосленим одређени број људи, а да сваке наредне то проширујемо и ако треба достигнемо број као и у Пожези. Кадар који нам је потребан су пре свега радници из машинске индустрије, занатлије и инжењери. Имали смо и разговор са неколицином њих и видимо да располажу знањем. Веома ми је то интересантно јер у Пожези обично запошљавамо младе људе које тек треба да обучимо да би дошли до неког нивоа знања, док овде то већ имам”, казао је Јанковић додајући да је велика повољност сем техничке оспособљености људи и предност, као што је повраћај ПДВ-а, коју доноси Слободна зона Прибој. Саветник из кабинета председника Србије Јерг Хескенс рекао је да ће уз помоћ нове компаније, девете по реду, успети да запосле још људи у Слободној зони Прибој. „Фирма `Инмолд` је прва која се озбиљно бавила дуалним образовањем, за породичну фирму из Пожеге то је велика ствар. Имамо девет фирми у Слободној зони и ресторан и то је најбољи пример за целу Србију, да Прибој може да успе, јер сви знамо као је пре изгледао”, казао Хескенс. Председник Општине Прибој Лазар Рвовић рекао је да Слободна зона запошљава око 400 радника што је корак напред у развоју Прибоја. „Квалитетан инвеститор је дошао, захвалан сам што је препознао Прибој као место за улагање, и ми као локална самоуправа стојимо им на располагању. Огроман труд је учињен да би дошли до ове фазе привредног развоја. Још смо далеко од испуњења свих објективних потреба грађана али добро смо почели и зауставили смо суноврат. Све ово не би могли урадити да нисмо имали велику подршку председника и Владе РС”, наводи Лазавић. Народни посланик Крсто Јањушевић истакао је велико задовољство јер је потписан уговор са једном од најбољих компанија. „Иницијатор и главни покретач за реиндустријализацију Прибоја је био Александар Вућић и за кратко време је урађен велики посао у инфраструктурном опремању индустријске зоне. Ми смо још увек на почетку иако су све ове бројке изузетно добре”, рекао је Јањушевић. Осам инвеститора у Слободној зони Прибој до сада упошљава око 400 радника, а у склопу зоне је отпочела са радом и Висока техничка школа што је јединствен пример система дуалног образовања у Србији. Регионална информативно новинска агенција РИНА
Чачак – Мештани Трнаве већ годинама уназад су муку мучили без воде. Данас је водовод МЗ “Трнава” прикључен на систем “Рзав” што ће олакшати свакодневни живот људи који живе у овој месној заједници. Прошле године на рзавски водовод прикљуечно је преко 1000 домаћинстава, а та пракса наставља је и у 2019 – ој. “У Трнави ће коначно бити воде, и то оне која је контролисана и санитарно исправна. Данас је прикључено 542 домаћинства, и у преходне две године уложили смо око 13 милиона динара у цео пројекат. У другој фази обухватићемо 200 домаћинстава која ће бити прикључена на рзавски водовод, али они ће већ сад бити растерећени са данашњим прикључењем осталих домаћинстава”, изјавио је градоначленик Чачка, Милун Тодоровић. Диоректор ЈКП “Водовод” из Чачка, Зоран Пантовић, каже да је данас у употребу пуштена техничка вода, а да ће након неопходних провера она бити и проглашена водом за пиће. “Прикључивање на рзавски водовод је потрајало јер смо обилазили све потрошаче и превентивно реаговали у решавњу проблема, како се они не би понављали. Извршили смо контролу свих потрошача, вода је сад за техничку употребу и овај први период је пробни. Урадићемо испирање мреже са резервоара и након анализа Завод за јавно здравље даће свој суд да ли је вода за пиће. Тај период може потрајати од десет до месец дана, али мештани за то време неће плаћати воду већ ће са измиривањем својих обавеза почети од тренутка кад се вода прогласи исправном за пиће и кад водомери буду постављени на нулу”, нагласио је Пантовић. Мештани, али и ђаци и родитељи из МЗ Трнава нису крили своје задовољство због прикључивања на нови водовод. “Наша школа коначно има здраву и чисту воду, због тога смо пресрећни. У претходном периоду имали смо алтернативне начине снабдевања, град Чачак нам је помогао са цистерном па смо тако на тај начин ђацима обезбеђивали воду”, изјавио је Милован Бојовић, директор ОШ “Ђакон Авакум” из Трнаве.
Primajte najnovije vesti direktno na email
