Kompletan hronološki pregled najnovijih vesti — 23003 objavljenih
У оквиру јавне расправе о стратешким националним документима у борби против климатских промена, данас су у ЕУ инфо центру представљени Предлог стратегије нискоугљеничног развоја са Акционим планом и Нацрт извештаја о стратешкој процени утицаја Стратегије нискоугљеничног развоја на животну средину. Усвајањем ових докумената, Србија испуњава своје обавезе према међународној заједници у борби против климатских промена, и доприноси постизању циљева договорених Оквирном конвенцијом УН о климатским променама и Споразума из Париза, чији је наша земља потписник. Како је на представљању нацрта докумената објаснила Јасмина Јовић, помоћница министра у Сектору за заштиту природе и климатске промене Министарства заштите животне средине, Стратегијом нискоугљеничног развоја дефинише се дугорочна путања нискоугљеничног развоја Републике Србије ка неутралном и климатски отпорном друштву, што уједно представља допринос наше земље глобалној борби против климатских промена.
Вишеград – Када је Дана Марић из насеља Бикавац у Вишеграду набављала дрва за ову зиму, није очекивала да ће приликом цепања угледати датум који јој је следио крв у жилама. “Купила сам метарска дрва у облицама и позвала пријатеља да то исцепа. После неког времена чула сам да ме дозива да нешто погледам. Испред мене је стајала облица подељена на пола на којој су у унутрашњости били исписани бројеви 2, IV, 1985”, каже Дана за РИНУ.
Потпредседница Владе Србије и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, проф. др Зорана Михајловић, изјавила је у интервјуу за „Политику“ да ће у марту бити подељени први кључеви нових станова за војнике, полицајце и безбедњаке у Врању. "То ће бити прва зграда изграђена у оквиру нашег пројекта градње више од 8.000 станова широм Србије, за шта смо издвојили 274 милиона евра", каже Михајловићева. Она је истакла да је задовољна резултатима које је постигла у 2019. години и посебно нагласила да је поносна на то што је само прошле године завршено и пуштено у саобраћај 130 километара нових ауто-путева. "Не могу да не будем задовољна када видим да смо у нашем мандату изградили укупно 350 км нових ауто-путева, да смо завршили Коридор 10, пустили у саобраћај ауто-пут “Милош Велики” од Београда до Чачка дуг 120 км, да не говорим о обновљеним пругама, лукама... А онда слушам Бошка Обрадовића, Вука Јеремића, Драгана Ђиласа и Војислава Шешеља како су против градње Моравског коридора од Чачка до Крушевца и који не би да грађани Топлице имају ауто-пут до Ниша, и онда сам такође срећна јер грађани коначно могу непогрешиво да виде ко се за шта залаже, коме је стало, а коме није. Нема велике мудрости, сад сви виде ко брине о потребама грађана, а кога је за то баш брига", истакла је Михајловићева. Потпредседница Владе као највећи успех истиче потпуну промену перцепције инфраструктуре у Србији. "Није било тако давно када је инфраструктура, у време мојих претходника Велимира Илића и Милутина Мркоњића, служила за подсмех, за спрдњу. Једино што се могло чути о томе било је или Илићево “крадуцкање” или Мркоњићеви “своч” сатови, муљања за дозволама, анђели и певачице. Данас у инфраструктури, као ни у једној другој области, имамо највеће светске играче, данас у Србији инфраструктура је лига шампиона!", истакла је Михајловићева. Кад је реч о пројектима у овој години, потпредседница Михајловић је рекла да се наставља градња Моравског коридора, затим ауто-путева од Чачка до Прељине, од Сремске Раче до Кузмина, од Руме до Шапца и Лознице, да ће кренути изградња “ауто-пута мира” од Ниша до Плочника. "Повезаћемо Ваљево с ауто-путем „Милош Велики”, градићемо Фрушкогорски коридор од Новог Сада до Руме, затим ауто-пут Београд-Зрењанин, као и везу између Новог Сада и Зрењанина. Највеће резултате очекујем у железници, пре свега на обнови регионалних пруга, како бисмо остварили један од великих циљева - да мрежом пруга пробамо да утичемо на токове унутрашње миграције из мањих места у веће. Да грађани из својих места могу брзо, јефтино и сигурно возом да оду на посао у велики град, и да се исто тако врате кући", истиче Михајловићева. РИНА
Министарство привреде позвало је данас локалне самоуправе да се пријаве за програм подршке развоју пословне инфраструктуре за чију реализацију је ове године издвојено 1,12 милијарди динара. Средства су намењена за инфраструктурно опремање зона пословања и њихово повезивање са окружењем, као и за унапређење инфраструктурних капацитета у циљу развоја туризма и других привредних делатности. Циљ програма је унапређење развојног потенцијала локалних самоуправа кроз стварање повољних услова за привлачење инвестиција, унапређење привредног амбијента и отварање нових радних места. У неразвијеним општинама постоји могућност финансирања пројеката и до 100 одсто вредности, док је у општинама са првим и другим степеном развијености максимално учешће Министарства привреде до 60 одсто. Јавни позив је расписан 10. јануара, а рок за подношење пријава траје до 27. јануара. РИНА
Чајетина – Широм Србије товљеници су завршила на ченгелима, а месо у сушарама. Међутим, нигде пршута не мирише тако као у златиборском селу Качер где се традиција сушења меса преноси деценијама, са колена на колено. Управо ту направљена је и најдужа леђаница дугачка 190 центиметара и тешка преко 10 килограма. Домаћин Никола Брковић мајсторски је одрадио свој посао иако, како каже, није било лако. “Најтеже је осушити говеђи програм јер су комади знатно крупнији и треба их посебно осолити и обрадити”, каже Никола за РИНУ.
Чачак – Нема боље ракије од српске, а за то је доказ и популарни бренд “yебига” који је одушевио Американце и популарног Били Гоулда, басисту групе “Фејт ноу мор”. Творац ове јединствене љуте капљице је дугогодишњи стручњак Иван Урошевић. “Оно по чему је Србија итекако позната у свету је свакако шљивовица, а ракија „yебига” нашла је пут преко Атлантика до америчког тржишта. Сарадња са Билијем почела је пре две и по године на фестивалу ракије у Београду”, каже за РИНУ Иван.
Ужице - Ужички програм локалног партнерства „Удружимо се“ донео је грађанима веће укључивање у одлучивању и креирању градског буџета, као и трошењу средстава из пореза на имовину. Прошле године за ове намене издвојено је пет милиона динара, од којих је финансирано тринаест пројеката неформалних група грађана. Ове године опредељено је дупло више новца, односно десет милиона динара из градског буџета. Овај износ биће увећан за очекиваних три милиона динара, као подршка програма „Реформа пореза на имовину“ који финансира швајцарска влада, а спроводи „Хелветас”. Члан Градског већа Миодраг Петковић истакао је да је Град Ужице препознат као пример добре праксе у Србији у оквиру програма „Реформа пореза на имовину”, када је у питању укључивање грађана у трошење ових средстава и додао да је овај програм обезбедио даљу подршку уз додатно финансирање у износу од 150.000 швајцарских франака на нивоу целе Србије, где су 44 локалне самоуправе, учеснице програма, имале могућност да конкуришу за ова средства.
Топола – Бобан Величковић има 41 годину, али његово срце – дупло је старије. Овом домаћину из села Ваганац код Тополе, лекари су пре неколико година саопштили да му срце иде у ширину и да ради само 18 посто. „Никада нисам имао неке тегобе осим повремених главобоља. Када сам једног дана дошао са посла и почео да се изувам и скидам чарапе остао сам затечен, ноге су ми ненормално натекле, биле су да се уплашиш. Кренуо сам код доктора, почели су прегледи, и тад ми је дијагностиковано да је срце отишло у ширину, старо је око 80 година. Од те 2012. године ја сам на лековима, пијем чак 11 дневно, али и даље радим колико могу не бих ли породици обезбедио корицу хлеба“, рекао је за РИНУ, Бобан Величковић.
Kраљево - Јутрос око 7,45 часова на раскрсници улица Зелена Гора и Свети Николај Жички догодила се саобраћајна незгода у којој су се сударила два путничка аутомобила марке “рено“ краљевачких регистарских ознака. У удесу није било повређених,али су возила претрпела велика оштећења.Удес се догодио током јутарњег шпица, а један од возача није поштовао право првенства пролаза кроз раскрсницу. Увиђај су обавили припадници Полицијсјке управе Краљево. РИНА
Чајетина - Златибор је у време празника дневно бележио око 30 000 посетилаца, а само у време новогодишње ноћи на овој планини је, према незваничној процени попуњености капацитета, било око 50 000 гостију. Томе је допринео и снег који је пао у право време, као и добра понуда забавно-културног програма. Гости су стизали из свих крајева Србије, као и из ближег и даљег окружења. Тренд раста броја посетилаца, како кажу у ТО Златибор, се наставио. Само страних туриста било је 30 % више него у истом периоду претходне године. „Како хотелијери, тако и угоститељи, сви су свесни прилива броја страних туриста, поготово гостију из Кине, тако да су се припремили релативно добро, припремили и меније и храну за те госте. Кадрови су се генерално оспособили познавањем страних језика за комуникацију са тим туристима, тако да су то неки нови изазови са којима се дестинација бори. Морамо да нагласимо и да нас је време послужило, снег је пао у правом тренутку. Сви који су дошли на Златибор могли су да уживају у снежним спортовима, да посете и ски центар Торник који је релативно брзо успео да припреми стазе да ски центар пусти у рад, надамо се да ће ових дана бити пун капацитет и да ће све стазе радити. Скијалиште Обудојевица је такође радило, и сви локалитети су такође били отворени. Све је то допринело доброј посети,“ каже Владимир Живановић, директор ТО Златибор.
Чачак - На иницијативу града Влада Републике Србије је усвојила Одлуку да зграда Соколског дома у Чачку добије статус споменика културе. Зграда која је од највећег значаја за развој чачанског спорта и сада изгледа као споменик, а овом одлуком кренуће се у заштиту и реконструкцију објекта, али тако да задржи свој првобитни изглед. “Планирано је да се иза Соколског дома подигне сала за борилачке спортове која неће нарушити изглед Соколане. Популарна Соколана је и данас функционална и ученици Економске школе користе је за потребе извођења наставе физичког васпитања и тако ће бити све док школа не буде завршен простор у школи. Ту се одржавају и корективне гимнастичке вежбе за децу узраста од седам до 14 година. Ове активности финансира град и потпуно су бесплатне а посећеност је велика”, рекао је помоћник градоначелника Чачка, Владан Милић.
Потпредседница Владе Србије и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, проф. др Зорана Михајловић, изјавила је да ће у оквиру новог инвестиционог плана "Србија 2025" од укупно предвиђених 14 милијарди евра чак девет милијарди бити уложено у транспортну инфраструктуру. "Зато позивам све наше грађевинске фирме и све предузетнике да се добро припреме за следећих неколико година, јер ће бити толико посла да ће нам сигурно бити потребно још радника и фирми. И управо овај инвестициони програм "Србија 2025" најбоље говори како ова Влада Србије и председник Србије Александар Вучић виде и како разумеју шта је најважније за будућност наших грађана. Где имамо добру инфраструктуру, добре путеве, нове пруге, тамо где се лако стиже до било ког другог града у Србији или у региону, ту млади људи имају боље услове за живот и мање разлога да размишљају о одласку из Србије", изјавила је Михајловићева у интервјуу за „Политику“. Потпреседница Владе је објаснила да ће највећи део новца бити уложен у путеве, око пет милијарди евра. "То укључује наставак градње ауто-путева Прељина-Пожега, Сремска Рача - Кузмин као дела ауто-пута ка Сарајеву, Појате-Прељина (Моравски коридор), ауто-пута и брзе саобраћајнице Рума-Шабац-Лозница. Ту је и почетак градње ауто-пута Ниш-Мердаре-Приштина, Београд-Зрењанин, планирано је и повезивање централне са источном Србијом преко Шумадијског коридора, повезивање Ваљева са ауто-путем „Милош Велики“, као и изградња више брзих саобраћајница, укључујући Сомбор-Кикинда-Врбас и Пожаревац - Велико Градиште - Голубац. Наравно, предвиђена је и обнова 5.000 км локалних и регионалних путева широм Србије", истакла је Михајловићева. Она је додала да је за улагања на железници предвиђено више од 3,5 милијарди евра, а у водном саобраћају око 274 милиона евра, што укључује изградњу нове луке у Београду и проширивање капацитета лука у Новом Саду, Сремској Митровици, Богојеву и Прахову. "Приоритет за железницу је завршетак модернизације Коридора 10 од Београда до Ниша и то за брзине до 200 км на сат, као и даље до Димитровграда и до Прешева. Оваквом пругом Србија би постала главна транспортна рута за железнички саобраћај између централне Европе и грчких лука Пиреј и Солун. Ту је и обнова барске пруге од Ваљева до границе са Црном Гором, дужине око 210 км, коју ћемо радити заједно са “Руским железницама”. Настављамо градњу брзе пруге од Београда до Будимпеште, као дела кинеског глобалног пројекта "Појас и пут", где треба да почнемо радове и на деоници од Новог Сада до Суботице. Чека нас и изградња новог диспечерског центра на железници, где ће се из једног места на најмодернији начин управљати читавом железницом у Србији. Почињемо и изградњу интермодалног терминала у Батајници којим би се повезали различити видови транспорта. Поред тога, приоритет је и реализација пројекта изградње метроа, којим би се дугорочно унапредио саобраћај у Београду", истакла је Михајловићева. Министарка је навела и да ће бити улагано у ваздушни саобраћај, где је у фокусу развој Аеродрома „Морава“ код Краљева, на којем ћемо градити нову писту. Од овог аеродрома очекује се да буде центар за развој карго саобраћаја, чему ће допринети и градња Моравског коридора. РИНА
Ивањица – На пропланцима Голије у селу Коритник и даље траје најнеобичнија љубавна прича у Србији. Наиме, коњ Соко неколико година заљубљен је у краву Шарку од које се никад не одваја. Не занимају га ни друге краве, којих у домаћинству Мирољуба Павловића има још шест, али ни ждребица коју је газда купио како би Соколу омогућио праву љубав. “Мислио сам ако набавим кобилу да ће га проћи љубав према Шарки, међутим од тога није било ништа. Коњ само иде уз краву, не испушта је из вида ни за секунд. Сад имамо и други проблем, јер је ждеребица љубоморна на Шарку и није нимало мирна према њој”, изјавио је за РИНУ Мирољуб.
Нова Варош – Због попречивања шлепера на Боровој Глави дошло је до колапса у саобраћају на овом делу магистралног пута од Нове Вароши до Ужица. Поједни возачи у оба правца покушали су да заобиђу колону возила и тако направили још већу гужву. На лице места стигла је и саобраћајна полиција која апелује на возаче да остану у својим тракама. А, свим возачима који крећу на пут ка тој деоници поручује се да се спреме на вишечасовно чекање. РИНА
Нова Варош – На магистралном путу Нова Враош – Ужице, на делу код Борове главе, дошло је до саобраћајне незгоде, када се под још неутврђеним околностима попречио шлепер чија се приколица затим и откачила. Саобраћај је заустављен и из оба правца створиле су се километарске колоне возила. Очекује долазак полиције, као и специјализоване шлеп службе која ће уз помоћ дизалице подићи приколицу. У овој саобраћајној несрећи нема повређених. РИНА
Гуча – Републички завод за статистику објавио је у својим документима да је просечна старост становника општине Лучани 47 година а број чланова домаћинства мањи од три (2,86). Израчунато је, такође, да су на подручју те општине средином 2018. године живела18.602 мештанина, уз процену да ће их 2041. бити тек 16.097.Тако се, дакле, за нашто више од половине столећа, преполовио број житеља ове лепе и богате висоравни у Старој Србији. Јер по попису из 1953. године, општина је имала чак 34.412 становника, што је највише откако српска држава броји свој народ.Ти подаци сведоче, бесумње, да се вериге и огњишта у овом побрђу брзо гасе, а занимљиво је погледати, из књиге др Илије Поповића („Општина Лучани”), како је овај предео насељен у неко доба. Ту стоји...„На основу података до којих су истраживачи дошли може се закључити да је становништво већином досељеничког порекла. Трагови материјалне културе, праисторијских насеља и хумки указују да је овај крај и тада био насељен. Драгачевска гробља су, такође, драгоцени материјал, јер чувају записе о досељавању сеоског становништва од пре Првог до Другог светског рата”.Према резултатима истраживања време досељавања може се поделити у више периода, али се сви слажу да је досењавање пре Првог српског устанка против Турака било спорадично. После Другог устанка било је олакшица при досељавању у Србију. Она су, што се тиче Драгачева вршена углавном западном струјом и то...
Нова Варош – Планинма Златар дефинитивно се вратила у сам врх кад су у питању српске туристичке дестинације. Некад девастирана локација, сада је доживела свој процват, а зимска сезона је у пуном јеку и сви смештајни капацитети су попуњени. Гости махом долазе из Србије, али и из суседне Црне Горе. Миро Јововић иако живи на Жабљаку, одлучио је да скија управо на Златару. “На Жабљаку нема снега, па сам се одлучио за комшијски Златар. Стазе су добре, као и жичаре тако да је скијање на овој планини право уживање”, рекао је Миро за РИНУ.
Чачак - Група спортских ентузијаста који су у Чачку после три деценије оформили женски ФК „Борац“ у чијем клубу је већ учлањено преко 30 девојчица, имају одличан тренерски тим, управу, као и добру предиспозицију да постану озбиљан клуб. Такмичиће се са две селекције (девојчоце од 10 до 13 година и од 15 година 20 година), а град Чачак ће им пружити финансијску подршку уз помоћ чачанског спортског савеза, речено је на данашњем пријему код Градоначелника Чачка Милуна Тодоровића. "Клуб је организован пре два месеца, има око 30 девојчица, у две селекције, развојна лига код девојчица је од 10 до 13 година, док је друга лига која се тренутно формира и коју ћемо играти сигурно, од 15 до 20 година. Просторије нам је обезбедио Спортско рекреативни центар", истакао је Бојан Ранчић председник и предтсавник овог клуба.
Бајина Башта – Двојица ренџера са Таре имала су прилику да виде како раде спасиоци у далекој Америци, и то у Колораду у НП “Блек кењон оф Ганисон”. Иван Илић и Милисав Мијатовић били су гости колега који иако раде преко океана, имају доста тога заједничког. Просечна надморска висина Таре је око 1.000 метара, а националног парка у Колораду скоро дупло виша. И док нашу шумовиту планину настањују мрки медведи, дивокозе, дивље свиње и срне, територијом Црног кањона преовладава голет, црни медведи, јелени и дивље мачке “Црни кањон се налази на реци Ганисон која формира реку Колорадо, на којој је чувени Велики кањон, један од најдубљих на свету. Код нас доминира кањон Дрине, један од најдубљих у Европи. Најближе насељено место америчком парку је Монтроуз, удаљено као и Бајина Башта од Таре, а притом су и сличне величине. Имају вештачка језера и тунеле који их спајају, као што су код нас Перућац и Заовине. Попут Таре, имају и дивне видиковце, чак и стару пругу попут оне у Мокрој Гори”, рекао је Милисав Мијатовић.
Чачак - Статистички подаци за 2019. годину када је у питању најтраженија грађа у Одељењу за одрасле показала је да се читалачка публика и даље чешће опредељује за белетристику, највише за љубавне, крими-романе (популарне трилере) или за романе са историјском тематиком. И даље су најтраженији добро изрекламирани наслови домаћих аутора. Најчитаније књиге у Одељењу за одрасле – српска књижевност 1. Ноћ када су дошли сватови, Јелена Бачић Алимпић 2. Чувај ме, Весна Дедић 3. Сети се наше љубави, Весна Дедић 4. Балкански вртлог, Елеонора Васовић 5. Кад Звона занеме, Влада Арсић
Primajte najnovije vesti direktno na email
