Kompletan hronološki pregled najnovijih vesti — 22998 objavljenih
Прибој - Акција уређења фасада зграда у Прибоју почела је да даје видљиве резултате. У заједничкој акцији станара и локалне самоуправе, сређена зграда у улици Пролетерској број 1, преко пута такси штанда и железничке станице, већ скреће пажњу на себе, не само Прибојаца, већ и свих путника намерника кроз Стари Прибој. Ова стамбена јединица са 6 домаћинстава у њој, грађевина стара преко једног века, на којој је зуб времена већ поодавно учинио своје, за само месец дана засијала је у потпуно новом руху и од руине – постала лице овог дела града. Сређена је фасада, потковица и олуци, а инветитор хотела у рениовирању са локланом самоуправом помогао је у реконструкцији крова и столарије на комплетном објкету. Зграда је сада и лепша али и енергетски ефикаснија и уклопиће се у амбијент који се ствара реконструкцијом бившег хотела Прибој и сређивањем фасада на још 5 стамбених јединица. У току су радови на фасади зграде у улици 12. јануара број 92 на Бријегу, а још су планирани радови на изградњи фасаде на згради у Пролетерској број 2, преко пута Завичајног музеја, као и на три стамбене једнице у две зграде у улици 12.ј анаура. Нова фасада ускоро ће заблистати и на згради преко пута солитера, где су пекара и апотека, са бројевима 31 и 35, као и на згради број 65, преко пута објекта Вртића у овом делу града. Посао на тендеру добила је пријепољска фирма „Ровчанин инжењеринг“ која је за подизвођаче ангажовала прибојске раднике, а посао ће бити настављен на пролеће чим то временске прилике дозволе. Акција заједничког сређивања фасада на зградама у Прибоју, биће настављена и наредне године. РИНА
.jpg&w=1920&q=72)
„Од 2017. године, када смо са НАЛЕД-ом и Етно-мрежом покренули иницијативу „Упослимо 1.000 жена у руралним подручјима“, њих 698 ради на изради традиционалних рукотворина, чиме смо показали да не само што чувамо српско културно наслеђе, већ доприносимо економском оснаживању и запошљавању жена са села, имајући у виду да је 50 одсто радно способних сеоских жена формално незапослено“, изјавила је данас потпредседница Владе Србије и председница Kоординационог тела за родну равноправност, проф. др Зорана Михајловић. Она је, представљајући заједно са министром културе и информисања Владаном Вукосављевићем Српски салон у згради Владе Србије, истакла да сви званичници који уђу у овај салон са дужном пажњом погледају све што су српске жене израдиле и показују велико интересовање, уз традиционалне рукотворине које добију, да посете остале делове Србије.
Чачак - Приликом посете групе наставника и сарадника са Факултета техничких наука у Чачку Војнотехничком институту у Београду,у понедељак, 23. децембра 2019. године, за досадашњу успешну сарадњу додељено је признање Факултету техничких наука. Директор, пуковник др Бојан Павковић уручио је орден ВТИ декану ФТН проф. др Данијели Милошевић. РИНА
Пријепоље, Нова Варош - Пријепољска полиција ухапсила је Е. Б. (1984) и М. Ј. (1982) из Нове Вароши, због постојања основа сумње да су извршили кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога РИНА
Чачак - Један од најбољих српских трубача свих времена, Бобан Марковић из Владичиног Хана, отпутовао је са својим оркестром на турнеју по Аустралији, где ће свирати у Бризбејну, Сиднеју, Мелбурну и Вудрофу.„После многих концерата у Европи, Америци, Канади и Мексику, ево нас и у Аустралији. Сигуран сам да ће наша публика на Петом континенту уживати, и ми са њом” - казао је Марковић за агенцију РИНА улазећи у авион на аеродрому у Београду, са својим музичарима.Иначе, Срби су почели да се исељавају у Аустралију пре 120 година и према подацима Савезног завода за статистику у тој земљи данас живи 75.000 наших саплеменика.РИНА
Чачак – Од давнина је познато да у хладним зимским данима најбље греју вунене чарапе и вунени џемпери. И док се данас то у већини случејава купује, некад су то наши стари радили много другачије. Шишањем оваца добијала се најбоља вуна која се касније прела – на преслици. “То је била права уметност. Кад се преде, кудиља се стави за пас, левом руком се чупа вуна, а десном се окреће вретено и тако добија конац. Онда би се оно мотало у клупка и чувало за плетење. Већином су преле старије искусније жене, а ми тада млађе смо од њих крале занат”, присећа се старих времеана Драгачевка Ракила Стојковић.
Чачак – Ако су шуме плућа града, Чачак је онда добио нове дисајне органе. Пројекат “Наша шума – наша брига”, започет почетком ове године успешно је реализован. Из ресора за заштиту животне средине за ову намену издвојено је осам милиона динара, а циљ пројекта био је подизање свести грађана Чачка о значају шума. Носилац активност било је ЈКП “Градско зеленило” док је Покрет горана Чачка био активни учесник. "Када говоримо о резултатима пројекта ’Наша шума – наша брига’ посађено је 1000 нових стабала на територији града и то јаревика, топола, црвенолисна шљива, ситнолисна липа и граб. Одржана су четири предавања уз присуство 300 ученика школског и предшколског узраста, одштампано је и подељено 400 летака, 30 плаката и 300 мајица и извршена анкета грађана", казао је Драган Николић, директор ЈКП “Градско зеленило” за РИНУ.
Ивањица – Да ко чека тај и дочека показало се и на примеру мештана села Горње Радаљево који су након више деценија чекања добили уличну расвету. Мркли мрак кроз сеоски сокак сада ће за њих бити ружна прошлост. “Радови су почели почетком децембра и завршени у року. За наведени пројекат општина Ивањица издвојила је 2,2 милиона динара”, изјавио је председник општине Ивањица, Зоран Лазовић.
Ваљево – Први аутоматски радарски центар РХМЗ-а у Србији, али и у југоисточној Европи налази се у месту Близоње код Ваљева. Одавде се аутоматски управља противградним ракетама са 99 лансирних позиција и на тај начин штити се 560.000 хектара површине која се простире на 13 општина. “У опремање овог центра дражава је уложила 308 милиона динара. Овде не стајемо већ настављамо да аутоматизујемо радараске центре на Фрушкој Гори, Букуљи и Ужицу, а за ту намену из државног буџета за нередну годину биће издвојено 600 милиона динара. Ово је доказ да су системска улагања од кључног значаја за српску пљопривреду како би помогли нашим произвођачима. Производња ће бити јефтинија, а зарада већа”, изјавила је председница Владе РС Ана Брнабић приликом обиласка првог аутоматизованог радарског центра у Србији. Министар пољопрвреде, Бранислав Недимовић, истакао је велики значај овакве противградне заштите. “Преко сателита види се градоносни облак и у року од 20 секунди активира се цео процес аутоматске заштите, а у секунди може да се гађа 16 циљева. Раније је то све било доста спорије. Док се противградни стрелци поставе, па сечакају радио вазу град је могао да нанесе велику штету, сада је људски фактор потпуно искључен и ово је најефикасији начин да се заштите наше њиве. Наше је да само да опремамо те станице ракетама”, рекао је Недимовић. РИНА
Пожега – На прсте једне руке не могу да се наброје сви таленти које поседује свестрани Бато Ђокић из села Висибабе. Одувек је, како каже, био заљубљен у давна времена, па је његова љубав преточена и у дела. У својој импровизованој радионици он кује старо оружје, исто оно којим се неолитски човек борио за храну, опстанак и живот у тадашњој заједници. “Дрво, камен и кост једино је што су они користили. Ако сте имали добро оружје то је значило да ћете остати живи. Фасцинантно је на које све начине су се праисторијски људи довијали како би опстали у суровој природи”, рекао је Бато за РИНУ.
.jpg&w=1920&q=72)
Београд - „Ваздушни саобраћај је подједнако важан за развој Србије као и остали видови транспорта и од 2014. године, од када улажемо у њега, ваздушни саобраћај је по свим стандардима у Европској унији. Након 60 година Аеродром „Никола Тесла“ добиће нови центар контроле летења са торњем изграђеним по свим светским стандардима“, изјавила је данас потпредседница Владе Србије и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, проф. др Зорана Михајловић, присуствујући потписивању Уговора за изградњу анекса зграде Центра контроле летења Београд са торњем АKЛ Београд, између Kонтроле летења Србије и Црне Горе (СМАТСА) и „Енергопројекта високоградње“. Михајловићева је додала да је 2019. година инфраструктуре, у којој је доста тога урађено, као и да чињеница да укупан инвестициони програм СМАТСА износи 126 милиона евра говори у прилог томе колико је за државу ваздушни саобраћај важан. „Поред тога што ће београдски аеродром коначно добити нови торањ, ми ћемо следеће године започети и изградњу торња на аеродрому у Нишу, као и изградњу нове писте на аеродрому у Kраљеву. Имајући у виду колико се у ваздушни саобраћај није улагало раније, за нас је сваки пројекат важан“, рекла је она. Предраг Јовановић, директор Kонтроле летења Србије и Црне Горе, рекао је да је СМАТСА пре две године започела процес свеобухватне модернизације система и да ће Аеродром „Никола Тесла“ добити најмодернији и најлепши торањ у региону. „У питању је паметна и енергетски ефикасна зграда са најмодернијом опремом, што ће допринети ефикасном и безбедном надгледању саобраћаја на аеродрому. Објекат ће се простирати на 7.500 квадратних метара, торањ ће бити висок 75 м, са куполом на врху, одакле ће се вршити контрола летења“, рекао је Јовановић. У име извођача радова „Енергопројекта високоградње“, Зоран Михаиловић, директор друштва, истакао је задовољство због поверења које је указано овој компанији, рекавши да она поседују све капацитете и опрему за овај посао, те да ће радови започети после празника. РИНА
Београд – Бака Иванка која већ 10 година борави у Дому Бежанијска коса у Геронтолошком центру Београд, прославила је округли 100 рођендан. Насмејану и срећну за њен велики јубилјеј посетио ју је и министар за рад, борачка и социјлана питања, Зоран Ђорђевић. “Ово је за мене велики дан и драго ми је што га је и лично министар учинио још лепшим. Задовољна сам што данас свој 100 рођендан прослављам са приатељима, али и запоселнима у Дому за старе јер су они били уз мене и у најтежим животним ситуацијама. Ово је мој други дом”, рекла је бака Иванка.
Ивањица – Модерне технологије и групни чет у најбоље сврхе искористио је свештеник из Ивањице, Синиша Никитовић, када је одлучио пре три године да направи вибер групу “Добри Самарјанин” преко које ће скупљати помоћ за угрожене. Међутим, ни он сам није очекивао толику укљученост људи из свих сфера друштава, па су се успешне акције ређале једна за другом. Направииле су се куће, обукле и нахраниле породице које живе на рубу егзистенције. Последња у низу успешно сроведених акција резултирала је пуним комбијем који се упутио на југ Србије. „Мени, као свештенику, је била мисија да својим пароханима, који су у тој групи, усадим у срца тежњу према милосрђу, према онима којима је потребна помоћ у чему смо и успели. Ова акција је завршена што не значи да за месец дана нећемо кренути у нову”, казао је свештеник Синиша за РИНУ и поручио да једино у милосрђу не треба имати границу. РИНА
Чачак - Комисија за признавање сората воћа у Министарству пољопривреде решењем је у нову сорту произвела хибрид 14/21 створен у чачанском Институту за воћарство. Наредних дана ова рана, стона сорта, добиће и прикладно комерцијално име. „Институт наставља давно започету мисију стварања нових генотипова, дакле стварања нових сорти готово свих континенталних врста воћака, и пред крај ове године можемо се похвалити да имамо 18. по реду сорту шљиве” каже за РИНУ др Милан Лукић, директор Института. РИНА
Прибој – Особе ометене у развоју које живе на територији општине Прибој пре 20 година су добиле свој простор захваљујући америчкој Међународној организацији за помоћ у приземљу градског стадиона. Временом, тај простор је постао мали за све кориснике, па ће се на иницијативу Удружења за помоћ особама ометеним у развоју на пролеће доградити један део просторија, за коју је завршена документација и добијена грађевинска дозвола такође уз помоћ Општине. “Простор није био велики, нешто преко 60 квадрата, али је у том тренутку задовољавао потребе наших суграђана који имају проблеме у менталном развоју, јер је поента била да такве особе упркос свему изађу из куће или стана, да савладају предрасуде и да самоћу у четири зида где су једино чланови породице били уз њих, замене са заједничким дружењем у свом новом, топлом и савремено опремљеном простору”, рекла је Фата Поровић, председница удружења.
Краљево – Улагање у пољопривреду наставља се и ове године, па ће из буџета града Крељава бити издвојено рекордних 65 милиона динара. Захваљујући субвенцијама државе у краљевачким селима значајно је увећан број грла у сточарској производњи, али и повећан број хектара под воћем и поврћем. “У претходних неколико година из буџета је издвојено око 500 милиона динара и све то доприноси останку људи и мањим миграција из села ка граду. На конкурсима који трају од априла до новембра предност се даје младим пољопривредницима, женама носиоцима регистрованог пољопривредног газдинства и домаћинствима која имају више чланова.Предност такође имају и они пољопривредници који први пут конкуришу да би се избегле раније појаве да подстицаје добијају исти људи”, изјавио је Драган Чорбић, председник Савета за пољопривреду града Краљева.
Чачак – Мајка Биљана са своја четири сина на Видовдан, приликом отварања аеродрома “Морава” одушевила је председника, Алесандра Вучића, када је поручила да њена деца из ове ваздушне луке могу летети само туристичи, а да ће се увек враћати у Србију. “Ово је слика која ме највише радује. Да се деца рађају и да нас буде што више”, нагласио је тада Вучић и обећао Николи, Милошу, Богдану и Борису карте за лет. Обећање је испуњено, стога је данас ова шесточлана породица полетела за Беч. РИНА
Ужице – Мушкарац стар 70 година извршио је самоубисвто у Скојевском парку, у центру Ужица наочиглед пролазника, преноси Пинк. Инцидент се догодио око 14 часова када је мушкарац пуцао себи у главу. Очекује се да током истраге буде утврђен мотив самоубиства. РИНА
Чачак - У Основном суду у Чачку данас је одржано треће рочиште у парници којом председник Савеза за Србију Драган Ђилас из Београда терети за клевету Марка Парезановића из Чачка, посланика Српске напредне странке. Парезановић је дао исказ судији појединицу а на наредном рочишту, заказаном за 11. фебруар следеће године, била сасалушана и двојица сведока које је предложио пуномоћник туженог.
Потпредседница Владе Србије и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, проф. др Зорана Михајловић, посетила је данас Kикинду и са начелником Севернобанатског округа Николом Лукачем и председницима локалних самоуправа разговарала о улагањима у инфраструктурне пројекте важне за овај округ. Михајловићева је том приликом истакла да ће у 2020. години улагања у инфраструктуру Севернобанатског округа износити 4,3 милијарде динара, а да су у претходне три године у одржавање путне инфраструктуре уложене 1,3 милијарде динара. “Буџет Владе Србије данас је стабилан и ми можемо да са градоначелницима и председницима општина договарамо који су приоритети и да финансирамо пројекте у области путне, железничке, комуналне, али и водне и ваздушне инфраструктуре. Јер то је услов да људи остану да живе у својим местима и да привучемо нове инвестиције”, рекла је она. Михајловићева је додала да ће се радити брза саобраћајница Сомбор-Kикинда, као и наставак брзе пруге од Новог Сада до Суботице, што су важни капитални пројекти, без којих нема ни локалног развоја. “Такође, у петак ћемо пустити у саобраћај и Ипсилон крак, укупне дужине 24 км, пројекат на који се дуго чекало”, закључила је она. Начелник Севернобанатског округа Никола Лукач рекао је да је на данашњем састанку свака локална самоуправа имала прилику да изложи своје проблеме и приоритете, пре свега у путној и комуналној инфраструктури. “Договорена је реализација великог броја пројеката, неки од кључних су саобраћајнице Kикинда – Мокрин - Црна Бара - Чока, Kикинда - Руско Село, обилазнице око Сенте и Kањиже, као и реконструкција моста на Тиси и реконструкција пруге Сента-Суботица”, рекао је Лукач. Градоначелник Kикинде Павле Марков додао је да је на састанку договорена реализација пројекта прикључења овог града на ауто-пут, односно изградња саобраћајнице од Kикинде до Зрењанина. “Град Kикинда се у претходних неколико година бавио пројектима и стратегијом развоја града. Имамо спремне пројекте и данашњим састанком додатно смо покренули ток даљег развоја Kикинде. Поред друмске инфраструктуре, решићемо и проблем пијаће воде у селима”, рекао је Павлов. Михајловићева је пре састанка са представницима Севернобанатског округа обишла новоизграђену кружну раскрсницу и том приликом изјавила да је она важна како због безбедности у саобраћају, тако и због будуће индустријске зоне у Kикинди, без које не можемо говорити о даљем развоју града.
Primajte najnovije vesti direktno na email
