Kompletan hronološki pregled najnovijih vesti — 22950 objavljenih
Бајина Башта – Ако се запутите обележеном стазом узводно низ реку Рачу, пут ће вас довести до извора Лађевац. Алкално - тремални извор крашког порекла међу мештанима познат је и као “топло врело”, јер темепратура воде константно се креће од 15 до 18 степени целзијуса. Ово место сривено у густој шуми некад је било надалеко познато по својој лековитости, па су овде спас и излечење тражили путници намерници из далеких градова. “Топла вода са извора Лађевац проверено лечи од шуге и других кожних болести. У давна времена кад није било апотека, Рачани су трговцима продавали ову воду која је караваном стизала чак до Азије”, прича мештанин Раче, Благомир Ристић за РИНУ.
Чачак - Фудбалер Црвене звезде Бранко Јовичић након успешне операције и опоравка, у јануару се враћа на терен. „Сусрео сам са две тешке повреде. Вера у себе и жеља за успехом су ми помогли да не одустанем и да из свега изађем јачи. Три месеца је прошло од операције и потребно је четири до пет месеци тренирања са екипом. Почео сам и индивидуално да радим са лоптом и надам се да ћу ићи на зимске припреме у јануару са тимом”, рекао је он. Овај борбени везиста 2017. године потписао је уговор са Црвеном звездом. „Дошли смо у тешком тренутку за клуб, када је изгубљена титула у последњем колу. После тог периода остварили смо изузетне резултате и три године представљамо Звезду у Еропи. Атмосфера у целом клубу нас је довело до тога”, казао је Јовичић. Бранко је дошао у Чачак да буде гост ФК „Бип” и да се дружи са децом која похађају њихову академију фудбала. „Тренер Милутин Марушић је заслужан за неке прве моје кораке, а захваљујући њему сам направио и озбиљније у Борцу. Моја порука овим малишанима је да поред спорта уче школу која је можда и битнија у њиховом узрасту”, казао је Јовичић. РИНА
Лучани – Љубивоје Милинковић пре десет година након губитка посла у граду, вратио се у своје родне село подно планине Чемерно. Дошао је са три, а данас гаји стадо од преко 200 оваца и како каже оне су му постали нјабољи пријатељи. “Без њих не бих никако могао сад. Навикао сам да живим и водим рачуна о њима. Кад негде одем на два, три дана мислим да ли су јеле и да ли су добро”, прича Љубивоје за РИНУ.
Чачак – У овом периоду године, вируси многе оборе са ногу. Са високом температуром и нападима кашља често се боримо и природним лековима који ни у данашње време нису заборављени и чија се рецептура преноси са колена на колено. Винка Влачић из Љубића од своје мајке и баке научила је како на природан начин излечити разне болести, а деци и унучићима температуру је скидала по овом рецепту. “Узме се пројино брашно и закува са јабуковим сирћетом, стави се на крпу, а онда се привије на табане. Док се та облога суши, температра се извуче. Не сећам се кад се у мојој породици попио лек из апотеке за прехладу”, прича Винка за РИНУ.
Чачак - Предузеће „Цини” из Чачка почело је ове јесени испоруке својих биметалних радијатора купцима у далекој Монголији. Услед специфичности тамошњих грејних система као и квалитета воде која се користи за грејање, употреба класичних алуминијумских радијатора у тој азијској земљи била је суочена са разним проблемима, што их чини небезбедним производом.„Оваква ситуација је добра основа и велики потенцијал за пласман наших биметалних радијатора, који могу у потпуности да одговоре на услове повећане pH вредности, повишеног притиска и хидро удара. Исто је и са грејним системима свих бивших совјетских република па сматрамо да ће овај производ да буде велики извозни адут у наредним годинама” - каже за РИНУ инжењер Слободан Спасовић, оснивач и власник предузећа из Чачка.Нова генерација биметалних радијатора алуминијум - нерђајући челик по патентном решењу предузећа „Цини” настала је као одговор на техничке захтеве тржишта и најбоље је решење што се тиче безбедности и дуготрајности. „Применом низа оригиналних патентних решења формирана је конструкција радијатора у којој се на најефектнији начин користе позитивна својства два поменута материјала. Односно, избегавају се сва негативна дејства која се могу јавити у грејним системима, као што су корозија, запаљиви гасови, повишен притисак воде и висока pH вредност, а истовремено омогућавају убрзани пренос топлоте и високи топлотни учинак радијатора”, напомиње Спасовић.Колектив је у новије време развио и посао са извозом својих радијатора за купатила, који су благодарећи функционалности и дизајну брзо стекли углед на тржишту.„И биметалне радијаторе и ове за купатила извозимо на европско тржиште, Немачку, Француску и друге земље. У току су преговори око извоза у САД” - каже Спасовић.„Цини” је основан 1977. године, и предузеће је регистровано као развојно - производни центар код Министарства за науку Републике Србије на основу дугогодишње иновационе делатности и 15 регистрованих патената.Једно од многобројних признања које се издваја је Гинисов рекорд за „Највећи радијатор на свету”, који је направљен у склопу 30 година рада компаније. Тај радијатор био је демонстрација оригиналне технологије предузећа „Цини”, израђен у димензији 6х6 метара, повезан са свом потребном опремом како би био у функцији грејања, што је био и захтев компаније „Guinness World Records”. РИНА
Чачак - Градоначелник Чачка Милун Тодоровић обишао је радове на изградњи приступне саобраћајнице и понтонског моста који ће спајати пријеворску и парменачку страну Западне Мораве, и тиме омогућити лакши приступ и олакшан рад пријатељима из НР Кине и CHINA COMMUNICATIONS CONSTRUCTION COMPANY која ради на изградњи ауто-пута Прељина - Пожега, као и домаћим привредницима који су подизвођачи радова. Мост се гради на ушћу Каменице у Западну Мораву, на месту које се зове Ђавоља воденица. Изградња деонице ауто-пута Прељина – Пожега у дужини од 31 километар финансирала је Влада Републике Србије, а важна је не само за развој Моравичког округа и овог дела Србије, већ и за регионално повезивање. Карактеристично за ову деоницу је то што она пролази кроз веома тежак географски терен, што захтева изградњу бројних тунела и мостова. РИНА
Лучани – Када је Доситеј Обрадовић 1806. године у Београд донео две тешке вреће кромпира како би се гладан народ прехранио, нико није очекивао да ће у годинама које следе ово поврће постати једно од најзаступљенијих у Србији. Достојни Доситејеви наследници који су препознали значај кромпира свакако су Драгачевци, а њихов крај познат је и по нјавећем броју кромпираша. Ратко Вукићевић већ 40 година бави се узгојем овог поврћа и док се неки жале како од кромпира добију само брух, овај вредни домаћин каже да у овом послу може и добро да се заради. “Изузетно квалитетне плодове добили смо захаљујући сталним улагањем и стицањем нових знања. Пратили смо рад светских компанија које су далеко испред нас, усвојили смо неке од њихових принципа и данас смо ту где јесмо”, каже Ратко. На плантажама Вукићевића рађа црвени, бели, плави, али и љубичасти кромпир, који је у Србију стигао са Анда.
Кнић – Дејан Милошевић из села Борач једини је Шумадинац који је са својих 43 године сам себи на породичном гробљу саградио гробницу и то – на два спрата! “У мом радном веку који и даље траје, од 365 дана у години ја сам 300 устао пре сванућа и радио док се не смркне на њиви и у шуми. Много сам направио и створио, па сам желео себи да саградим и гробницу да олакшам својим потомцима”, прича Дејан за РИНУ.
Чачак – Шумовита планинска стаза некад је била једини и најкраћи пут којим су мештани Горње Трепче стизали до манастира Вујан. Али по сведчењу старих туда је пролазио и највољенији српски патријарх Павле који је овде провео део свог монашког живота и у овој наделеко познатој божијој кући се излечио од туберкулозе 1946. године. “Причали су ми да је тим путем ишао пешке од манстира до лекара у бању Горњу Трепчу. Ми смо као деца овуда пролазили и надали се да ћемо га можда срести”, прича стари мештанин села Горња Трепча.
Чајетина - Туристичка организација Златибор учествовала је на III међународном Спа & Wеллнесс фесту који је одржан у суботу, 09. новембра у београдском хотелу "Метропол Палаце". У оквиру фестивала организована је додела признања "Амбасадор добре услуге" најуспешнијима у wеллнесс & спа индустрији за 2019. годину у осам категорија. Златибору, најпосећенијој српској планини, додељено је признање "Амбасадор добре услуге" у категорији Ексклузивна туристичка дестинација. На свечаној додели ово престижно признање уручено је директору Туристичке организације Златибор, Владимиру Живановићу. “Oво признање припада свим туристичким радницима и носиоцима развоја Златибора који су заједничким снагама и напорним радом стварали дестинацију која је постала лидер у туризму овог дела Европе. То је круна наших вишегодишњих напора и великих улагања у дестинацију и туристичке садржаје. Представља велику част, али нас уједно и обавезује да и даље проширујемо туристичку понуду и услугу одржавамо на веома високом нивоу и у годинама које су пред нама", истакао је директор ТО Златибор и захвалио се организаторима и стручном жирију фестивала.
Пријепоље - Припадници Министарства унутрашњих послова у Пријепољу ухапсили су А. М. (25) из Пријепоља, због постојања основа сумње да је извршио кривично дело изазивање опште опасности. Сумња се да је он у току ноћи између 9. и 10. новембра ове године, користећи запаљиву материју изазвао пожар на путничком моторном возилу пријепољских регистарских ознака. Причињена штета процењује се на око 200.000 динара. Осумњиченом је одређено задржавање до 48 сати и, уз кривичну пријаву, биће приведен Основном јавном тужилаштву у Пријепољу. РИНА
Горњи Милановац – У селу Ручићи претходних седам дана главна тема међу мештанима свакако су овце Радомира Вучићевића, које се по свему судећи, најлуксузније хране у Србији и то папреним кромпиром који је коштао чак 250 хиљада динара. “Радомир је испао наиван што је једини прихватио да плати штету. У кромпиришту је било 13 оваца, а само четири су биле његове. Притом, нема шансе да су овце појеле толики кромпир, нити могу да га ископају, нити хоће да брсте траву пошто је прскана хемикалијама. Али сад је касно, пристао је да плати и нема назад”, рекао је Драган Адамовић.
Краљево – Миленко Пантелић из Врдила има 97 година, али овај старац је све само не класичан пензинер, који своје дане проводи читајући новине. Већ читавих 40 година он води дневник у који уписује значајне догађаје из свог живота. ,,Пишем од 31. јануара 1980. године, од дана кад сам отишао у пензију. Исписао сам 50 свезака великог формата и пишем и даље о свим важнијим догађајима у мом животу и селу, али и о ширим друштвеним, политичким и другим збивањима, и то с великом вољом и еланом иако сам на прагу стоте године. И данас с пажњом пратим спортска збивања код нас и у свету, јер спорт, посебно фудбал, је моја велика љубав, али и озбиљне политичке ствари“, казује Миленко за РИНУ.
Источни крак Коридора 10 данас је пуштен у саобраћај и то деонице од Просека до Црвене Реке (22,5км), Просек- Банцарево (9,4км), тунел Банцерово око 700м и Банцаерово – Црвена Река (12,4км). Овим је завршена изградња комплетног Коридора 10 кроз Србију. “Данас је оставрен наш дугогодишњи сан. Кад смо кренули да мењамо земљу хтели смо баш ово, да се наше време мери километрима модерних путева. Изградили смо више него што је изграђено у претхдоних 40 година и прашњаву прошлост остављамо иза нас”, рекао је на отварању председник Србије, Александар Вучић и додао да ово није крај. “Нећемо стати на овоме, наставићемо да развијамо нашу земљу и да градимо без престанка, доводимо нове инвеститоре и стварамо нова радна места. Отварањем ове саобраћајнице сачуваћемо многе животе, јер Сићеваћка клисура их је толико однела. Наши грађани имаће брзу и модерну саобраћајницу којом више не треба да одлазе, већ могу да планирају да остану у својој земљи, а они који су отишли трбухом за крухом да се враћају. Источни крак Коридора 10 за 450 хиљада људи Нишавског округа представља нову развојну и привредну шансу”, нагласио је председник. Новим аутопутем, дужине 86,9 километара, од Ниша до граничног прелаза Градина путоваће се само педесетак минута, и на овај начин додатно ће се повезати Србија и Бугарска. “Брза и безбедна деоница обезбедиће бржи и сигурнији проток робе и још више учврстити односе између две братске земље”, изјавио је премијер Бугарске, Бојко Борисов. Коридор 10 је један од најважнијих саобраћајних коридора који пролази кроз Србију и повезује Аустрију, Мађарску, Словенију, Хрватску, Србију, Бугарску, Македонију и Грчку. Овим пројектом транспортни систем Републике Србије постаје компатибилан са транспортним системом Европске Уније, са тенденцијом даље модернизације како би Република Србија била спремна да се придржава стандарда Европске Уније у области транспорта. РИНА
Чачак - На ауто-путу Милош Велики од Београда до Чачка километарска колона аутомобила чека на наплатној рампи у Прељини. “Сат времена стојим овде, а на половини сам колоне тако да ћу чекати још дуго, имам бебу у колима и ово је заиста оптерећујуће. Путарина се може наплатити само на два пункта, а велики је проток возила због продуженог викенда”, рекао је један од возача за РИНУ. Према информацијама на сајту Путева Србије задржавање возила на наплатној станици у Прељини је 45 минута, међутим чекања су знатно дужа. РИНА
Потпредседница Владе Србије и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, проф. др Зорана Михајловић, рекла је данас да је завршетак комплетног источног крака Коридора 10 важaн због свих грађана источне Србије, да би људи остали ту да живе и да би се отварале нове фабрике. “Завршили смо овај велики пројекат и данас нема ниједног метра на Коридору 10 а да то није ауто-пут. Од Београда до границе с Бугарском стизаће се за око три сата, безбедније него пре, јер ауто-пут заобилази Сићевачку клисуру”, рекла је Михајловићева гостујући на ТВ Пинк. Потпредседница Владе рекла је да је сваки пут који се изгради, од најважнијих, ауто-путева, до локалних, важан да би људи живели боље и да би видели своју будућност у Србији. Она је нагласила да се о Коридору 10 причало 30 година, али тек 2014. су почели озбиљни радови и на источном краку и у Грделичкој клисури, и почели смо да отварамо деонице. “До 2012. Србија је била затворена у транспортном смислу, и то је био резултат Тадићеве власти и рада Велимира Илића и Милутина Мркоњића. Од 2012. до 2014. плаћали смо дугове, завршавали експропријацију и преправљали пројекте да бисмо од 2014. почели да завршавамо Коридор 10 и да отварамо деоницу по деоницу“, објаснила је Михајловићева. Она је рекла да Србија данас има укупно 950 километара ауто-пута, што је у региону мање само од Хрватске, а више од Бугарске, Румуније, Албаније, Македоније, Црне Горе и Босне и Херцеговине. „Србија је за 120 километара краћа транзитна рута од руте преко Румуније и Бугарске, и нама се сада тај транзитни саобраћај враћа, и за неколико година повећан је број возила на ауто-путевима са 34 милиона на скоро 60 милиона, колико ће бити ове године”, навела је Михајловићева. Она је истакла да ће 19. децембру бити пуштена у саобраћај деоница Сурчин-Обреновац, као и да ће се градити пет нових ауто-путева. “Деоница Прељина-Пожега биће завршена до краја 2021, почетка 2022. године, почели су радови и на деоници Сремска Рача - Кузмин, а 19. новембра потписаћемо с азербејџанским “Азвиртом” комерцијални уговор за ауто-пут и брзу саобраћајницу Рума-Шабац-Лозница. Такође, ускоро очекујемо да почнемо радове и на Моравском коридору, а наредне године и на деоници од Ниша до Плочника”, навела је Михајловићева. РИНА
Чачак – Пружни прелаз у селу Трнавска Балуга минско је поље за мештане и путнике пролазнике. Нове рампе које су постављене пре само три месеца, из непознатих разлога, промениле су свој принцип функционисања. “Три сата су рампе биле спуштене док возови уопште нису пролазили, а кад наиђе воз оне се подигну. Људи нису знали шта да раде, кад да прођу, а нису могли да чекају три сата па су пролазили на своју одговорност”, прича Душица Пауновић која је тог дана била и скретничар. “Морали су се људи некако снаћи. Ја изађем на пругу и онда говорим да ли има, или нема воза. Лако ми је за ове путничке, јер знам кад пролазе, али проблем су нам ови теретни који пролазе сваки час”, изјавила је за Душица за РИНУ.
Пријепоље – Пријепољска полиција, по налогу тужилаштва, поднела је кривичну пријаву против четрдесетдвогодишњег мушкарца из истог града, због постојања основа сумње да је извршио тешко кривично дело против безбедности јавног саобраћаја. Сумња се да је он под дејством алкохола, управљајући аутомобилом „пежо“ пријепољских регистарских ознака, на путу Пријепоље - Залуг, изгубио контролу над возилом и ударио у двојицу пешака, старости 13 и 17 година, који су се кретали тротоаром. Осумњиченом је одређено задржавање до истрежњења и он ће, уз кривичну пријаву, бити приведен надлежном тужилаштву. РИНА
Бајина Башта – Совија Марковић једина је жена у западној Србији која воденичарски камен покреће читавих шест деценија у породичној поточари. Некад је на речици у Рачи било двадесетак воденица, а сада су ту само две. “Кад сам се удала и дошла у Марковиће, одмах сам почела радити. Нисам хтела да идем у предузеће и зато је воденица постала моја свакодневица. Пре је било много више посла, брашно на мељаву стизало је из Ужица и Босне и знали смо некад радити по цео дан”, присећа се стара воденичарка.
Ивањица – Приликом још једног покушаја да се у ивањичком Заводу за рехабилитацију припреме за грејну сезону, поново је дошло до изливања мазута. “Хитно је сазвана седница општинског Штаба за ванредне ситуације на којој је донета одлука да се на делу територије општине Ивањица, тачније у Свештици, што подразумева део града где се налази Завод за рехабилитацију и околина, прогласи ванредна ситуација. Брзом рекацијом спречено је веће загађење”, казао је за РИНУ, председник општине Ивањица Зоран Лазовић.
Primajte najnovije vesti direktno na email
