Kompletan hronološki pregled najnovijih vesti — 22821 objavljenih
Ивањица – Кромпир из Ивањице добио је у Заводу интелектуалне својине Србије ознаку географског порекла, као производ који испуњава захтеве за посебним одликама. Ивањички кромпир је деценијама на гласу као кртола која расте у планинском бескрају, подаље од поља која посећују биљне штеточине. Ту, у Катићима на Мучњу, прошле јесени, ратар Добривоје Крсмановић забележио је рекордан род, а највећи његов кромпир тежио је 1.820 грама. Кућа му је при врху планине, на 1.084 метра надморске висине, а кромпириште још стотину метара изнад. Ознакама географског порекла обележавају се природни производи (вода, камен, итд.), пољопривредни, прехрамбени, индустријски и производи домаће радиности. У нас су најбројнији прехрамбени и пољопривредни. Ознака географског порекла може да буде, и најчешће јесте, значајно маркетиншко средство које овлашћеном кориснику омогућује предност у односу на конкуренцију на тржишту, пошто гарантује контролисан и посебан квалитет производа и његово порекло. Регионална информативна новинска агенција РИНА
Чачак – На одлагалишту смећа Прелићи данас је око поднева букнуо велики пожар који је, по процени интервентне јединице ватрогасне полиције, захватио четири хектара ситног растиња, запаљивог материјала, ПВЦ боца и других одбачених ствари. Одмах се развио велики облак дима и почео да се шири на све четири стране. Ватрогасци су, по сопственом казивању, одмах приспели овде са одговарајућим возилом и опремом и почели да гасе огањ, борећи се да се не прошири на оближње насеље, Кулиновачко поље. Они су, по нашем увиду, покушали и успели да сузбију ватру, борећи се кроз димне завесе и наслаге отпадног материјала. Ово одлагалиште комуналног отпада није више активно од 2011, а градска управа има план како да га коначно претвори у уређен простор. На 13 места постављени "трнови" којима се усмерава унутарње сагоревање отпада и избацивање метана, што обезбеђује стабилно стање на површини овог одлагалишта. Ово је дуготрајно сметлиште чачанског краја, и најнижа кота, где је одлаган отпадни материјал 14 метара испод површине. РИНА
Чачак – На следећој седници Народне скупштине Србије планирана је расправа о изменама и допунама Закона о безбедности хране, у оквиру ког се мења члан 5, који подразумева поделу хране према пореклу. И док имамо класичну поделу на храну биљног, животињског, комбинованог и минералног порекла, у плану је да се уведе тремин – нова храна, која ће подразумевати и ону генетски модофиковану, проверено штетну по здравље људи. „Храна не може бити ГМО, може се само направити од генетички модификованих организама. Закон о безбедности хране предвиђа да ће то дефинисање бити у складу са посебним прописима, а не обавезно и у складу са Законом што значи да се одређеним уредбама, решењима и другим подзаконским актима такође може решити ово питање, што је недопустиво због здравствене безбедности потрошача, али и због нелојалне конкуренције српској пољопривреди”, истиче за агенцију РИНА, Миладин Шеварлић, народни посланик у Скупштини Србије. Продаја и производња генетски модификоване хране забрањена је у Србији, али је грађани ипак годинама једу, а да то и не знају. Званичних података о евентуалним последицама по здравље човека нема, а тестирања на животињама показала су шокантне резултате. „Наша храна не би требало и не сме да буде ГМО, јер према закону из 2009. године забрањен је увоз и узгој ГМО производа. Србија је једна од ретких земља у свету, која је изгласавњем тог закона показала изузетну сложност јер су сви посланици без обзира на политичку припадност изјаснили се против овог узгоја и увоза”, каже Шевралић. Он наглашава да уколико се дозволи промет ГМО производа, они ће морати на себи носити посебне ознаке, како би потрошачи били упознати какву храну једу. „Уколико је храна ГМО, она на декларацији мора носити ознаку са бројем осам. Могуће је да у неким производима случајно се пронађу трагови ГМО, али у храни за људе то не сме прелазити примесу од 0,9 одсто, а кад се ради о семенској производњи не би требало да пређе ни 0,1 одсто”, рекао је Шеварлић. РИНА
Прибој - Дуго најављивани филм "Краљ Петар Први", чију режију потписује Петар Ристовски, а који је рађен по роману Чарапе краља Петра, Милована Витезовића објављеног 1994. године, стиже у прибојски биоскоп. Филм је рађен по сценарију Михајла Витезовића, Владимира Симића и Владимира Ћосића, а глумачку екипу чине Лазар Ристовски, Милан Колак, Даница Ристовски, Радован Вујовић, Иван Вујић, Александар Вучковић, Марко Тодоровић и Танасије Узуновић. Централна личност филма је Петар Карађорђевић, краљ који је као млад протеран из Србије од стране супарничке династије Обреновић. Никада није успео да направи чврсту везу са земљом из које је потекао, народом чији је потенцијални краљ, нити титулом која му по праву припада. Сплетом историјских околности, враћа се у домовину, уводи парламентарну демократију на двор и започиње обнову Србије. Али Србији се не дâ да напредује. Атентатом у Сарајеву почиње Први светски рат. После две херојске битке на Церу и Колубари, влада доноси одлуку да је повлачење неминовно.Током мучног повлачења преко албанских планина краљ упознаје Макрену, мајку војника Маринка. Немоћна да сина пронађе у непрегледним колонама војске и народа који се повлачи, она заветује самог краља да му, уместо ње, преда пар чарапа које је исплела. Нажалост, краљ смрзнутог Маринка проналази прекасно, а Макрена умире на гробу младог аустријског војника, оплакујући у име свих мајки све синове – невине жртве рата. Српска војска уз страшне губитке стиже до Крфа и острва Видо – острва смрти али и српског васкрснућа! Пред смрт, Петар Први подиже споменик Макрени у њеном селу Словац.На самртној постељи има једну жељу: да му назују пар чарапа које није успео да однесе Маринку.
Чачак - У оквиру програма „Млади су закон" које финансира Министарство омладине и спорта, посредством ресурс центра „Интерактив" из Крагујевца, а у сарадњи са Спортским центром „Младост", активисти Канцеларије за младе Чачак реновирали су простор за вежбање на отвореном на простору спортског центра. Заменили су старе и похабане даске и офарбали постојеће справе. Такође, у оквиру добијеног пројекта постављена је и мултифункционална справа, тзв. "Monkey bar" , чиме су уједно створени услови и за одржавање турнира "STREET WORKOUT" за којим постоји велико интересовање у нашем граду. „Активисти су имали прилику да прођу тродневну обуку за писање пројеката у Крагујевцу и ово је већ четврта година заредом да учествујемо у програму. Примера ради претходних година смо овим путем изградили рекреативни парк у насељу Калуђерице, поставили клупе на обали Мораве, уредили јавне површине ...”, рекао је члан Градског већа за младе и културу Душан Радојевић. Програм „Млади су закон” је национални програм Министарства омладине и спорта који има за циљ подстицање активизма и волонтирања међу младима, омогућавања стицања вештина за лични развој и бољу запошљивост кроз волонтирање, омогућавања допринос младих одрживом развоју локалних заједница и подстицања препознатљивости волонтерског доприноса младих на локалном и националном нивоу. Регионална информативна новиснка агенција РИНА
Чачак - Владан Матовић из Чачка деценијама се бави сакупљањем секундарних сировина. За овај посао који каже да нимало није лак, коначно је добио опрему која ће му олакшати свакодневицу.„Бавим се сакупљањем секундарних сировина, одавно и од тога живим, не само ја, већ и моја два унука које издржавам, тако да ми пуно значи опрема која ће ми олакшати овај, ни мало лак посао”, каже Матовић. Да је донација више него значајна за ромске породице које се најчешће баве овим полсом, потврђује и Милан Радовљевић.„Углавном се живи од социјалне помоћи, а када имаш овај посао можеш да приуштиш и да одшколујеш децу, али мора да се ради. Не можеш да стекнеш богатство, али можеш да опстанеш”, каже Радосављевић.Донације допуњују буџет, а приоритет је запошљавање Рома, истиче координатор за ромска питања града Чачка.„Приоритет ће бити запошљавање Рома до 23 године, а на овом пројекту појавило се 30 породица које су конкурисале, од којих је 15 ромских. „Захвалан сам градској управи која је подржала овај пројекат јер ће донација олакшати животе Рома који се баве овим послом. Неће се обогатити, али ће допунити буџет”, каже Мирослав Митровић, координатор за ромска питања града Чачка.Он додаје да ће у наредном периоду наставити да раде на економском оснаживању Рома како би омогућили њихово запошљавање, адекватно лечење, а уједно и решавање стамбеног питања. „Надамо се да ће се и приватни сектор одазвати и омогућити да се занатлије и они који желе да раде оспособе и добију шансу за посао”, додаје Митровић. Шеф канцеларије немачке хуманитарне организације „ХЕЛП” Краљево Драгомир Спасић истакао је да подела неопходног алата за сакупљање секундарних сировина, гвожђа и обојених метала за циљ има економско оснаживање Рома, а да је корист вишеструка, првенствено смањење сиромаштва. „Пројекта финансира шведска агенција СИДА, суфинансира град Чачак, а спроводи немачка хуманитарна организација ХЕЛП. Пет година радимо и сарађујемо са ромском популацијом широм Србије што ћемо и наставити до септембра 2020. године”, додаје Спасић. РИНА
Чачак – За "Купусијаду" у Мрчајевцима чули су скоро сви, али мало ко зна како је она заиста настала. Ову манифестацију која половином септембра традиционално окупља и преко сто хиљда посетилаца, основао је само један човек - Милорад Јевђовић. “Те 2003. године направљена је летња позорница у центру Мрчајевца. Желели смо да је свечано отворимо, па смо у госте позвали бројна Културно – уметничка друштва, гостовало је преко 1200 учесника и било је питање како све те људе нахранити”, каже Милорад. А како другачије нахранити госте у Шумадији него са укусним и мирисним свадбарским купусом. “То је традиционална храна на овом подбељу. Ниједна свадба, ни слава не може се замислити без доброг куваног купуса, па сам организовао људе да спреме неколико казана за госте. Међутим, кад сам видео колико масјтори то добро кувају предложио сам да се направи такмичење. У селу и нису били баш одушевљени, рекли су – сад ће све да нам “смрди” на купус, али ја нисам одустајао и покренуо сам манифестацију звану “Купусијада”, прича Милорад. Он се присећа да је све то у почетку било на стакленим ногама и да није ни очекивао да ће та манифестација постати толико позната и својеврстан бренд овог дела Србије. “Кад су ме питали колико посетилаца очекујем, ја сам рекао око хиљаду. После ни сам нисам веровао да толико може да се скупи у Мрчајевцима, па сам смислио план. Рекао сам оцу да са трактором пуним сена прође кроз село, а да неколико младића му то преврне и док се то покупи сви људи који буду пролазили магистралом изаћи ће да виде шта се то дешава и шта се кува. Међутим, реализација тог плана нам није била ни потребна. Тог првог дана све што смо скували нестало је до 12 сати, људи су у новине стављали врућ купус и носили”, каже Јевђовић. И тако је све заживело. Следеће године дат је оглас за све оне који су желели да изнајме шатру и праве купус у Мрчајвцима, а заинтересованост је била и више него одлична. Тако је "Купусијада" заживела и постала манифестација коју не пропуштају ни домаћи, ни страни гости. А српски купус стицајем околности замирисао је и у центру Париза, поред Ајфеловог торња. “Желели смо да упознамо Французе са нашим традиционалним специјалитетом и заложили смо један казан у ком се крчкао кисели купус. Међутим, мирис и дим привукли су и полицију, која је привела целу екипу. Захваљујући тадашњем српском амбасадору ипак смо пуштени, али и добили своју бину са транспарентом на ком је писало “Купусијада”, кроз осмех прича Милорад Јевђовић. Његов труд и рад нису остали незапажени, па је као оснивач “Куписијаде” добио бројне награде, задња у низу је златна медаља коју му је доделила Културно просветна заједница Србије за изузетан допринос у развоју села “Сва признања су велка и значе ми, али морам признати и да су заслужена. У Мрчејвцима смо покренули бројне активности, проглашени смо за најбоље село и добили златну медаљу. Поново смо покренули културна дешавања, изградили дом у ком се ништа није догађало преко 20 година. Са мојим радом за село упознати су и људи из иностранства, и овде нећемо стати него ћемо наставити нашу борбу”, изјавио је Милорад Јевђовић. РИНА
Чачак – Стечајни управник хемијске индустрије „Први мај” из Чачка поново је огласио продају фабрике као правног лица путем јавног надметања. Почетна цена је 70 милиона динара динара, депозит за учешће на продаји 64,2 милиона, надметање је заказано за 8. април ове године. На продају се нуди укупно 28 производних погона (боје, стирпор, лепкови, прашкасти производи), осталих зграда, магацина, котларница и саобраћајница, а укупна површина објеката, без саобраћајница, јесте 10.582 квадратна метра. Банкротство „Првог маја” прогласио је Привредни суд у Чачку, 16. августа 2016. Ово је пета продаја „Првог маја” као правног лица, али на претходним није било кандидата. На првој је почетна цена била 160,5, другој 140, трећој 120, четвртој 100 милиона динара. РИНА – Регионална информативна новинска агенција
Горњи Милановац - Грађевинска фирма „Elkoms“ d.o.o. из Београда почела је са извођењем радова на адаптацији и опремању простора подрума и приземља пословног објекта у Рајићевој улици, објекта некадашње Апотеке Горњи Милановац. Предвиђено је да у овом пословном простору буде седиште будућег старт-ап центра у Горњем Милановцу. Овим поводом председник општине Дејан Ковачевић обишао је радове и изјавио да је локална власт у сарадњи са Министарством без портфеља задуженим за иновације и технолошки развој министра Ненада Поповића добила око четрдесет милиона динара за реализацију овог пројекта. „Од укупног износа шест милиона динара односи се на обуку и програм старт-ап центра. Овај аранжман смо направили са Удружењем грађана за развој технолошког предузетништва ITC Hub из Београда и са невладином организацијом `ГМ Оптимист` из Горњег Милановца“, рекао је он. Ковачевић је додао да ће стар-ап центар имати на располагању 350м2 простора некадашње Апотеке Горњи Милановац, који ће моћи да користе сви суграђани који буду желели да учествују у обуци и реализацији овог програма. „Ја сам погледао програм који су већ урадили људи из ITC Hub-а и мислим ће он одговарати и нашој привреди и нашем становништву, а да ће доста користи имати и наши млади који се баве иновационим технологијама“, казао је Ковачевић. Такође, додао је и да према свим параметрима и према оценама ресорног Министарства пројекат старт-ап центра који се спроводи у Горњем Милановцу је оцењен са највишом оценом. За износ од око тридесет и три милиона динара председник Ковачевић је рекао да ће бити утрошен за потпуну уређење простора, као и на опремање истог са модерном технологијом коју захтева један савремен старт-ап центар. Како је изјавио, очекује се да Центар да одличне резултате, имајући у виду да се и привреда заинтересовала за овај пројекат. Овом приликом председник је најавио да ће у наредних месец дана бити одржана презентације овог пројекта пред Клубом привредника, коју ће спровести запослени из ITC Hub-а. ГЗС
Нацрт нове медијске стратегије Србије непримерен је и неприхватљив за припаднике мањинских националних заједница и њиме се додатно умањују њихова права, нагласио је, учествујући у завршној расправи поводом овог документа, која је одржана 28. фебруара у Београду, потпредседник Бошњачког националног већа Мухедин Фијуљанин. „За припаднике мањинских народа питање остварења права на информирање на материњем језику је једно од основних идентитетских питања, с обзиром на чињеницу да су медији један од основних механизама очувања и јавне презентације њихових националних вредности”, рекао је Фијуљанин. Он је изразио неслагање са предложеним решењима у нацрту стратегије којима се, како је истакао, смањује ниво стечених права припадника мањинских националних заједница. Констатујући да је ниво остварења права на информирање бошњачког народа и припадника осталих мањинских заједница неадекватно посебно на подручју ван Војводине, Фијуљанин је поновио захтев БНВ за формирањем посебне редакције на мањинским језицима при Јавном сервису РТС, тражећи подршку за то. Бошњачко национално веће израдило је анализу нацрта медијске стратегије и са предлозима измена и допуна упутило кабинету председнице Владе и радној групи. Бошњачко национално веће (БНВ)
Чачак – Национална служба за запошљавање (НСЗ) данас је у Чачку организовала презентацију јавних позива у оквиру програма мера активне политике запошљавања за 2019. годину. Презентацији је активним учешћем и разговором присуствовао генерални директор НСЗ Зоран Мартиновић који је истакао да су сусрети са послодавцима веома драгоцени јер је намера да транспарентно воде поступке доделе државних средстава. „Циљ нам је да та средства буду свима доступна, али пре свега да послодавцима понудимо програме посредовања, селекције и тестирања кандидата као и да им јасно ставимо до знања да у НСЗ имају озбиљног партнера који може да слику на тржишту рада учини још бољом него што је сада”, казао је Мартиновић. Он је нагласио да је намера НСЗ да широм Србије свим послодавцима нарочито из приватног сектора приближе оно што желе да раде у 2019. години. „Дакле и ове године ћемо пласирати четири милијарде динара за подстицај запошљавања у Србији, око 550 милиона за запошљавање особа са инвалидитетом и свакако ћемо наставити са програмима који су досада дали добре резултате, а то је отварање нових радних места, стицање практичних знања, стручна пракса, обуке за познатог послодавца. Предвиђени су и јавни радови за теже запошљиве категорије а ове године имамо и иновиране програме за приправнике са средњом и високом стручном спремом”, казао је директор Мартиновић. „Намера нам је да задржимо људе одмах после завршетка образовања да нађу шансу или да бар прођу обуке или стицање практичних знања у својој струци код домаћих послодаваца. Оно што је важно јесте да су ове године повећани сви појединачни износи и верујем да ћемо бити занимљиви за све послодавце, али је зато важно да им приближимо све услове зато што су ово бесповратна средства и послодавци морају да испуњавају обавезе које предвидимо уговором”, закључује директор НСЗ. Према његовим речима очекивања су да уз све програме који су финансијског карактера буде укључено између 30 и 35 хиљада лица у целој Србији, као и да тај број варира у зависности од тога колико локалне самоуправе буду из својих буџета издвајале за активне мере запошљавања. Иначе, јавни позиви за реализацију програма мера активне политике запошљавања су објављени у складу са националним акционим планом запошљавања Републике Србије за текућу годину, и односе се како на незапослена лица на евиденцији НСЗ тако и за послодавце, односно привредне субјекте, правна лица, предузетнике који хоће да запосле нову радну снагу. „Имамо различите врсте конкурса као што су јавни позиви у оквиру додатног образовања и обуке као што су стручна пракса, стицање практичних знања, обуке за тржиште рада, обуке на захтев послодавца, програми приправника. Имамо и конкурсе који се односе на субвенције за запошљавање незапослених лица кроз конкурс за самозапошљавање, али и субвенције послодавцима у једнократном износу који запошљавају лица са евиденције а постоје и посебни конкурси за подстицање запошљавања лица са инвалидитетом”, казао је Никола Војиновић из чачанске филијале НСЗ. Војиновић је нагласио да послодавци у Моравичком округу могу да користе програме стручне праксе, програме приправника који су поново уведени од ове године, програм обуке на лични захтев за обучавање лица на конкретним пословима, субвенције за запошљавање лица на новоотвореним радним местима, подстицајне мере за подстицање запошљавања особа са инвалидитетом као што су субвенција зараде за та лица, рефундација трошкова радне асистенције и рефундација трошкова прилагођавања радног места. Он је најавио да ће ускоро бити организована и презентација за назапослена лица која су заинтересована пре свега да користе субвенције за самозапошљавање кроз различите обуке, информативне семинаре и услуге. Горана Танасковић из Привредне коморе истиче да на основу оваквих презентација привредници добијају јасне поруке шта могу да очекују које врсте помоћи, односно стимулација за запошљавање, јер је како је казала, данас веома тешко запослити доброг радника са знањем и искуством па је потребна бар мала помоћ док се нови радник не прилагоди и не стекне нека знања и искуства која су потребна послодавцу, па су све ове мере за послодавце веома значајне. Међу бројним присутним послодавцима била је и Славица Јовановић из центра за лепоту и енергију “Лепонога Бети” која је како каже, дошла на састанак како би се упознала са предложеним мерама. „У последње време постало помало тешко наћи пре свега квалификованог радника, углавном едукацију радимо ми сами, изгуби се доста времена, са друге стране то је неопходно, мада све то додатно коштам, и то су разлози због којих сам дошла на ову презентацију. Ове мере нам омогућавају да лакше и опуштеније радимо и самим тим унапређујемо своју фирму”, закључила је Јовановић. Иначе, сви конкурси се налазе на интернет сајту НСЗ, на огласним таблама свих филијала, а сви послодавци и незапослена лица могу добити информације од службеника у филијалам и свим испоставама у Моравичком округу. РИНА
Чачак - Народни посланик у Скупштини Србије, Миладин Шеварлић, напустио је посланичку групу Двери, након што је руководство ове странке затражило од својих посланика да бојкотују скупштинске седнице. “У Народну Скупштину сам ушао као нестраначка личност преко коалиционе листе Двери – ДСС. У нашем раду и заједничком функционисању није било никаквих проблема све до 11. фебруара кад је председник Двери инсистирао да сви одборници и посланици на локалном и националном нивоу напусте скупштинска заседања. Ту одлуку нисам могао да прихватим”, каже за РИНУ, Миладин Шеварлић. Он истиче да је од руководства затражио један дан да одлучи и након двочасовног разговара са замеником председеника посланичке групе Двери ипак одлучио да напусти њихове редове. “Изабран сам да се залажем за интересе грађана, за националне интересе и економски одрживу пољопривреду. Имам могућност да својим радом допринесем бољитку овог народа и не желим то да пропуштам. Рад у Одбору за пољопривреду, у Одбору за дијаспору је врло битан и доноси бројне новине, тако да и даље желим да учествујем у томе”, нагласио је Шеварлић. Милисав Шеварлић рад у Народној Скупштини наставља као самостални посланик. “На првој следећој редовној седници нам следи расправа о допунама и изменама Закона о безбедности хране. Реч је о врло битним ставкама које подразумевају примену нових технологија у производењи хране, а друга битна тачка јесте да ли се у храну може убројити и она генетско модификивана”, каже Шеварлић у изјави за агенцију РИНА. РИНА
Крагујевац/Београд - Председница Синдиката новинара Србије Драгана Чабаркапа прочитала је на јучерашњој расправи о нацрту нове медијске стратегије у Београду отворено писмо радника Запослених у ПД Радио телевизији Крагујевац доо. У писму се каже: „Најуниверзалнија дефиниција Јавног сервиса је Унескова: „Јавни сервис је створен за јавност, јавно је финансиран и јавност га надзире. Он није ни комерцијалан ни државни, слободан је од политичког уплитања и од притиска комерцијалних сила. Јавни сервис информише, образује, али и забавља слушаоце и гледаоце. Тек уз осигуран плурализам, програмску разноликост, уредничку независност, примерено финансирање, одговорност и транспарентност, јавни сервис може служити као темељ демократије“. Његов циљ би био развој колективног идентитета кроз културно заједништво које негује традицију, хуманистичке вредности, удруживање ради постизања заједничких циљева. Регионални јавни сервиси функционишу као информативне медијске куће, за разлику од приватних, који своју основну платформу заснивају у складу са захтевима тржишта без великог осврта на потребе грађана за информацијама. Комерцијални медији изграђени су на императиву третирања грађана као потрошача, а приватни медији колико год од тога бежали, врло брзо постану комерцијални. Не дозволите да грађане Шумадије ико третира само као потрошаче, без права на информисање, а то се може спречити само формирањем Регионалних јавних сервиса. Ми, запослени у Радио телевизији Крагујевац смо очигледан доказ томе. Вођени начелима Регионалних јавних сервиса, а уз подршку својих гледалаца, једина смо медијска кућа у Србији која се изборила за опстанак након неуспешне и за медије погубне приватизације. То се од нас и очекивало, јер је Крагујевац највећи град Шумадијског округа, јер је грађанима била одузета једина информативна медијска кућа, једини извор информисања о темама из њиховог животног окружења, ускраћено право на информације од животног значаја. Од вас грађани Шумадије - њих 293.308 очекују да не дозволите нови медијски мрак у Крагујевцу и оснујете Регионалне јавне сервисе. Радио телевизија Крагујевац данас своје гледаоце посматра као активне чланове заједнице који имају потребу да се добро, објективно и благовремено информишу. Радио телевизија Крагујевац, само ослобођена од приватизације и враћена Граду Крагујевцу, остварује своју своју мисију и поштује принципе слободе изражавања и слободног протока информација, професионалне и етичке захтеве објективности, истинитости, уравнотежености и поштовања људског достојанства. Припрема и правовремено објављује медијске садржаје (на програмима радија, телевизије и на својој интернет страници), којима се задовољавају најшира интересовања и потребе грађана, па као таква испуњава услове да прерасте у Регионални јавни сервис. Радио телевизија Крагујевац, једина телевизија у Крагујевцу, својим гледаоцима и слушаоцима нуди најновије вести из Шумадије, земље и региона, стручне анализе, људске приче, едукацију, културу, забаву, песму, једном речју живот. Жанровски посматрано, удео дневно информативних емисија има највећу минутажу, следе документарни серијали, емисије посвећене привреди, култури, пољопривреди, забавне емисије, програм намењен деци и родитељима, спортски програм. Новом опремом за продукцију и емитовање програма преносимо уживо све битне догађаје за Крагујевац и Шумадију. Страх од нове приватизације, ову кућу са традицијом од 49 година, опет би вратио у круг комерцијалних медија, где би били уништени плурализам, програмска разноликост, уредничка независност, одговорност за изговорену реч и транспарентност. Радио телевизија Крагујевац је као приватизован медиј од октобра 2015. до јануара 2017.године била изложена различитим политичким притисцима док сада брине једино о суду јавности. Током те погубне приватизације остали смо без великог броја врсних новинара који су се одрекли свог дугогодишњег заната. Ми, запослени у Радио телевизији Крагујевац данас, као и пре приватизације свакодневно инсистирамо на плурализму идеја и слободи критичког мишљења. Пре него што донесете коначну одлуку, подсећамо УНС и НУНС који су се залагали за приватизацију медија да су врло брзо признали да је „извршен помор локалних медија приватизацијом“. Као удружења која би требало да заступају интересе свих медија у Србији, молимо вас да не правите исту грешку поново. Покрајински јавни сервис РТВ са седиштем у Новом Саду, обезбеђује информације од јавног интереса само грађанима на територији АП Војводине. Републички јавни медијски сервис РТС, нема довољно капацитета ни минутажу да буде присутан у свим локалним срединама, па није у могућности да свим друштвеним категоријама и свим грађанима Централне, Западне, Источне и Јужне Србије обезбеди информације од виталног значаја. Оснивањем Регионалних јавних сервиса изједначила би се права свих грађана на информисање и решио би се проблем ове дискриминације. Грађани Крагујевца и читаве Шумадије су у периоду од јануара до јуна 2017.године били ускраћени за једно од основних животних права, права на информисање о основним животним потребама. У том периоду пре раскида приватизације, Радио телевизија Крагујевац није емитовала програм, а приватна комерцијална телевизија која је функционисала још кратко време у граду, није имала капацитета да производи информативни програм, нити је њен концепт био информативног карактера. За свега три дана, по изузтено лошим временским условима, преко 11 000 грађана Шумадије је потписало петицију за опстанак Радио телевизије Крагујевац. Данас је ово кућа која ужива огромно поверење грађана, кућа којој грађани највише верују, где се информишу о свим битним догађајима и чињеницама за њихов свакодневни живот. Данас је у Радио телевизији Крагујевац запослено 28 медијских радника који производе 85 посто програма сопствене продукције. Извините што нико од нас данас није са вама, морамо да информишемо грађане о квалитету воде, нестанку електричне енергије, морамо да снимимо и монтирамо емисију о ситуацији у Клиничком центру Крагујевац, да реализујемо поподневни програм „Мозаик“, припремимо централну информтаивну емисију „Хроника“, да гледаоцима прикажемо живот људи на селу кроз „Шумадијски праг“..., да направимо телоп и прикупимо довољно средстава за лечење нашег суграђанина Јулијана Богдановића, а мало нас је, но довољно да свакодневно извршавамо своју мисију! Сигурни смо да овог пута нећете дозволити да грађани Крагујевца и Шумадије опет остану без једног од основних права, права на информисање, да им нећете одузети једину телевизију и њих оставите у медијском мраку. Некако смо сигурни да ћете мислити и на грађане Централне, Јужне, Источне и Западне Србије када будете одлучивали о постојању Регионалних јавних сервиса”, наводи се у писму запослених у ПД Радио телевизији Крагујевац. РИНА
Београд - Председник ПРОУНС-а Зоран Величковић саопштио је на расправи о нацрту нове медијске стратегије у Београду да ово медијско удружење неће учествовати у расправи о детаљима, оспоривши легитимитет Радне групе из које је елиминисана половина удружења и медијске заједнице Србије. Он сматра да је наметање одлуке Савета и Комисије за штампу као јединог регулаторног тела апсолутно неприхватљиво јер га не признаје 70 одсто медија у земљи.У обраћању на скупу Величковић је казао: „Ни једна стратегија, ни медијски закони не могу да реше основни проблем, а то је велика подела и јаз између медијских удружења на медијској сцени Србије. Подела је започета крајем деведесетих и почетком двехиљадите године формирањем паралелних, такозваних независних медија и медијских удружења, њиховим агресивним наступима да су само они богом дани да буду господари медијске сцене Србије и господари живота и смрти медијских радника. Највећа тековина њиховог битисања су неколико медијских реформи, гашењe великог броја традиционалних квалитетних медија, губитак посла за више од хиљаду медијских радника и покушај отимања имовине УНС-а. Од њиховог настајања до данас, уз помоћ и подршку њихових ментора, учествовали су у свим комисијама, радним групама и медијским реформама, а резултат тога је све тежи, готово неиздрживи положај медијских радника и медија, пре свега локалних и регионалних. Ипак, највећи проблем настаје после 2011. године када, незадовољни њиховим учинком, медијски радници почињу да се самоорганизују и формирају нова медијска удружења. Тада им се, од тих истих, уставом загарантовано право на слободу удруживања, оспорава и добијају нови назив „фантомска удружења“, иако се ради о врло респектабилним удружењима. Навешћу само пример противуставне одредбе у подзаконском акту Правилника о пројектном суфинансирању у који је унета одредба (ограничење) да чланови комисије не могу да дају удружења која су млађа од 3 године, иако такве одредбе нема у Закону јер је ПРОУНС формиран одмах након усвајања закона, али пре доношења правилника. Прве три године примене закона биле су идиличне јер су парама и судбином медија (читај пројеката) господарили такозвани независни. Након истека три године, укључивањем у тај процес и осталих удружења настаје потоп али само на основу паушалних оцена такозваних независних који критикују све оно што су они радили у прве три године, верујући да и други раде и функционишу, као они. Ми разумемо подршку коју такозвани независни имају од својих ментора, а који и ако и сами свесни тога, не желе да признају да им је то дефинитивно промашена инвестиција. Међутим, не разумемо заслепљеност наше премијерке пред овом неоспорном чињеницом. Јер како другачије тумачити оно што се на медијској сцени Србије дешава последњих годину дана? Формирана је Радна група у којој је било неколико доктора наука. За свој десетомесечни рад добили су по 75 хиљада динара надокнаде, завршили предлог нове медијске стратегије коју до данас, званично нико није видео. Под уценама такозваних независних и под притиском ОЕБС-а, та радна група се распушта и формира нова, која уопште не одражава реално стање медијске сцене, па у радну групу улазе представници некада моћног АНЕМ-а који сада и сам не зна кога заступа јер су му углавном све чланице у неким другим асоцијацијама, НУНС који се свакодневно распада оставкама својих функционера и бежањем чланства у новоформирана удружења која су, иако их они називају фантомским, из дана у дан, све бројнија, квалитетнија, стручнија и утицајнија, као што су: Комнет који окупља више од 70 електронских медија, ПРОУНС који броји више од 600 чланова, Друштво новинара Војводине, Друштво новинара Ниша, Удружење медија и медијских радника и друга. Слична је ситуација и са НДНВ-ом, Локал пресом и Асоцијацијом онлајн медија. Да не помињем чланове радне групе који не поштују ни „своје“ законе, не правдају новац добијен за реализацију пројеката, гасе медије под изговором великог притиска на слободу медија и слично. Незадовољни оваквим саставом радне групе за израду медијске стратегије, Тима за дијалог, неколико удружења слало је кабинету премијерке захтеве за допуну радне групе неким члановима. Конкретно ПРОУНС је то учинио у неколико наврата и то дописима од 1. маја и 13. јуна 2018. као и саопштењима за јавност од 23.августа и 13. септембра 2018. Међутим, остали смо без конкретног одговора и равноправног укључивања у рад. Добили смо одговор да је захтев прослеђен Министарству културе и информисања и да ће нас они контактирати, при чему је МИК из целог процеса изопштено. Да ли то значи да је МКИ ускраћено право да врши своја законска овлашћења и да је до даљег суспендовано, а да су наша удружења и сви који не мисле исто као такозвани независни, у овом случају дискриминисана? Узгред, напомиљем да ми имамо одличну сарадњу с министартвом али шта то вреди кад се МКИ врло мало или нимало пита за послове из своје надлежности у процесу израде нове медијске стратегије. Морам да признам да смо током процеса израде нове медијске стратегије, у фази описа стања позивани, по некима као стручњаци за поједине области, по другима као заинтересована страна, све једно. Битно да је ефекат нашег учешћа био само дебатни клуб са учинком нула. Скоро ништа наше није прихваћено, да бисмо на стручној расправи у Новом Саду били и омаловажавани и вређани, од стране једног члана радне групе, због чега је представник ПРОУНС-а демонстративно напустио скуп. Чланови ове радне групе који нама импутирају да смо прорежимски, а да подсетим да је режим нашим медијима, а поготову РТВ Врању више од годину дана оспоравао законско право на поделу целокупне вредности капитала запосленима без накнаде, а да нас нико, осим УНС-а и тадашње коалиције ЗУМ није подржао, ти исти такозвани независни сада за безмало шестомесечно присуство у радној групи добијају хонорар од по 300 хиљада динара понаособ, па постављамо питање ко је овде заиста режимски – да ли ми или они који од тог истог режима добијају само новац и учествују у свим медијским реформама? И зашто су чланови две различите радне групе за исти посао добијали драстично различите хонораре? Каква је била улога адвокатске канцеларије у писању ове верзије стратегије, колики је њихов хонорар и за коју верзију стратегије су од ОЕБС-а добили награду још у децембру 2017.године? Иако се у Нацрту медијске стратегије, у опису стања добро оцењује катастрофално лош положај запослених у медијима и самих локалних и региналних медија, нова медијска стратегија не нуди никаква квалитетна решења за превазилажење тих проблема. Напротив, фаворизовањем медија цивилног сектора још више ће бити угрожен рад локалних и регионалних медија. Зашто? Тако је на пример у радној верзији која је достављена пре стручне расправе у Новом Саду постојало поглавље 4.2 које гласи „створити услове за побољшање положаја локалних и регионалних медија и за производњу и дистрибуцију квалитетног локалног медијског садржаја“. Уместо овог текста, значи ова одредба је потпуно избачена из новог текста предлога медијске стратегије, уведено је ново поглавље 4.8 које гласи: „успостављање новог окружења за развој медија цивилног сектора“. Иако подржавамо развој медија цивилног сектора, недопустиво је да се толико фаворизују у односу на локалне и регионалне медије. Кажете да су ови медији непрофитабилни, формално јесу али суштински, њихови власници од тога праве добар бизнис и увећан лични конто, док су локални и регионални медији иако по дефиницији комерцијални и профитабилни у суштии губиташи пред коначном ликвидацијом. То ће за последицу имати да оно што није урађено претходном медијском стратегијом и медијским законима буде урађено овом медијском стратегијом, а то је гашење преосталих, квалитетних, традиционалних локалних и регионалним медија. Такође, указивали смо да није добро да се у стратешком документу на једном месту помиње и фаворизује само једно саморегулативно тело (Савет за штампу), кад оно, у новом тексту Савет се помиње два пута. За наше друштво би била трагедија да се појаве нови емитери. Одавно патимо од малигног пораста броја медија који немају од чега да живе. Привреда не може да поднесе ни оволико медија и што је више медија све је мање квалитета. Желим да укажем да се ускоро може десити још један парадокс, да се људи, када се довољно отрезне од могућности и слободе избора на интернету и када виде да је ту више дезинформација и пристрасних вести и коментара, врате старим моделима у којима ће професионалци из редакција давати мање информација, али ће гарантовати за њихову веродостојност. Добро у овом новом тексту медијске стратегије је иницијатива да се јавна предузећа законом обавежу да од свог укупног маркетиншког буџета одређени проценат, да ли је то 15 или више одсто, издвајају за локалне и регионалне медије. Све што смо имали да кажемо о медијској стратегији већ смо говорили у јавним расправама још приликом доношења претходне медијске стратегије 2011. године и приликом доношења сета медијских закона и сада смо потпуно сигурни, са ове дистанце, да су примедбе које смо тада имали као коалиција ЗУМ благовремено прихваћене и уграђене у законске одредбе, ми бисмо имали много мање пробелема него што их данас имамо. Јер нажалост, све на шта смо указивали се десило и то у много горем издању него што смо могли да претпоставимо. Такође, радом по позиву у овој новој радној групи на стручној расправи у Новом Саду изнели смо низ примедби које нису уважене. Према томе, довољно је да се пажљиво прочитају стенограми и уколико постоји добра воља, све те примедбе могу да буду уграђене у нову стратегију. То се, пре свега односи на регистар уписа страних донација и на законско уређење прекограничних канала јер се преко ове области велики део новца који би могао бити искоришћен за развој локалних и регионалних медија, одлива. Због свега што се дешавало у процесу израде предлога нове медијске стратегије, а што је данас апострофирано, ПРОУНС неће учествовати у расправи о појединостима из предлога медијске стратегије. Не желимо да дајемо легитимитет оваквом документу који је примарно писала једна интересна група ради дугорочног задовољења, искључиво сопствених интереса и потчињавања медијске сцене њиховим жељама и потребама, без уважавања ставова друге половине значајних актера на медијској сцени Србије. Усвајањем оваквог текста медијске стратегије нама, пре свега локалним и регионалним медијима и медијским радницима, биће послата јасна порука да смо баласт и непожељни за идиличну медијску слику и да сви ми који смо преживели претходну медијску стратегију и сет медијских закона, нећемо дочекати израду наредне медијске стратегије. Зато нам једино преостаје да, уместо укључивањем у непродуктивне јавне расправе, све своје капацитете усмеримо на мукотрпан рад и борбу за голо преживљавање у наредном периоду, и верујте ПРЕЖИВЕЋЕМО. Желим још једном да у име ПРОУНС-а и осталих релевантних, а потцењених медијских удружења, замолим председницу Владе, госпођу Ану Брнабић, представнике ОЕБС-а и Европске комисије, да преиспитају своје ставове. Не делите нас више, не игноришите, већ прихватите реалност и измењену медијску сцену у којој нису више доминантна и једина новинарска удружења: НУНС, НДНВ, Локал прес, АНЕМ, Асоцијација електронских онлајн медија, и прихватите новоформирана удружења, настала из нужде у протеклих десетак година као равноправне партнере у медијском дијалогу, као што су: ПРОУНС, КОМНЕТ, РАБ, Друштво новинара Ниша, Друштво новинара Војводине, Удружење медија и медијских радника и слично. На крају, желим да оној другој половини медијске сцене, која има привилегију да пише медијску стратегију по својој мери, поставим само једно питање: Замислите ситуацију да смо ми доминантно добили привилегију власти да пишемо стратегију. Без обзира на квалитет понуђеног текста каква би била ваша реакција? Какву би медијску кампању водили ваши медији и колико би било протеста из амбасада и политичких странака? Искрено, ми из ПРОУНС-а никада не би пристали да учесвујемо у таквој једностраној радној групи која не одражава реално стање медијске сцене. Ми поштујемо право на другачији став и уважавамо све колеге у свим удружењима. Зато, драге колеге, све док пишете стратегију и кројите медијске законе само по вашој мери они ће бити осуђени на пропаст као и претходна стратегија и медијски закони”, рекао је Величковић председник ПРОУНС-а. РИНА
Чачак – Лица старија од 65 година о трошку осигурања имају право на бесплатну протетику, али то право тешко остварују. На преглед за израду протезе, у стоматолошкој служби чачанског Дома здравља, чека се око две године. Када је Милева Срејовић (65) из села Липница, пре петнаестак дана отишла у чачански Дом здравља да закаже преглед за тоталну протезу, сачекало ју је изненађење. Речено јој је да на преглед дође тек у марту 2021. године. Због болести зуба, Милеви је последњи извађен 12. фебруара, али није очекивала да ће на протезу чекати најмање две године. ,,Ја сам отишла у Дом здравља да бих покушала да ми ударе протезу, као што причају да ми који имамо преко 65 година имамо право на то”, рекла је Милева додајући да је на преглед испред ординације за стоматолошку протетику са још тридесетак пацијената чекала скоро два сата, али да се чекање није исплатило. ,,Нико ме ништа није питао, само сам ушла са ћерком. Нису ми чак ни прегледали вилицу, само су ми папир написали”, казала је Милева. До 2016. године Дом здравља у Чачку имао је три протетичара, али је због прописа Министарства здравља на том месту сада запослен само један. Начелник Стоматолошке службе др Момир Јанковић рекао је да према кадровском плану у целој Србији, на 100 хиљада становника припада један специјалиста за протетику. ,,Један лекар који пружа услуге лицима преко 65 година за израду парцијалних и тоталних протеза може да испуни своју дату норму. Он месечно може да уради 48 протеза. Њему по нормативу припадају и два зубна техничара чија је норма 24 протезе месечно. У граду Чачку има преко 19.5 хиљада лица старијих од 65 година, тако да је практично не могуће више урадити”, рекао је др Јанковић. РИНА
Горњи Милановац – Председник удружења “Три плус” Владица Гавриловић и председник општине Дејан Ковачевић поделили су горњомилановачким породицама са троје и више деце картице “Цена минус за три плус” уз помоћу којих ће остварити бројне попусте на услуге. “Никад није касно да покажемо поштовање према онима који су то заслужили. Уколико не буде шест пута више породица са троје и више деце Србија ће нажалост нестати, али су ови пројекти управо начин да покажемо да нећемо дозволити тај сценарио. У Горњем Милановцу је уручено 420 картица које омогућавају бесплатне услуге и попусте у преко 50 објеката у њиховој општини и у 150 објеката у Чачку. Шаљемо поруку да смо сви једна генерација која има обавезу, према нашим потомцима да сачува ову земљу не као што се радило некад жртвовањем, већ рађањем”, рекао је Владица Гавриловић председник покрета за децу “3 плус”. До сада је 11 локалних самоуправа се укључило у ову акцију. Даница Гачевић једна је од поносних мајки која је власница три плус картице, она каже да су њена деца највеће богатство. Ова мајка четворо деце са 22 год. родила је прво дете и каже да је свака помоћ у виду попуста коришћењем три плус картица вишеструка. “Моја порука је да су деца нешто што нас највише држи у животу и да треба да се боримо за њих и да нас што више има као што каже председник државе – коме да оставимо ове фабрике ако деце нема”, каже Даница. Председник општине, Дејан Ковачевић, истиче да је преко 70 организација привредних друштава већ ушло у организацију “Три плус”. “Мислим да је ово добар бенефит за српске породице, један добар корак за унапређење живота породица са троје или више деце и локална саоуправа је доста тога урадила и пре самог удружења Три плус, али једноставно на овај начин је много лакше да остваримо заједничке циљеве. Организација Три плус је један пример како у Србији треба да функционишу удружења грађана и невладине организације, како једноставно може да се помогне средини из које потичете, и како може да се помогне Србији. Одлуке Скупштине општине односиће се на стимулације породица да се шире, али и да они који се одлучују на прво дете припомогнемо. Горњи Милановац већ има добре пројекте и програме, попут подстицаја рађања који су већи него у окружењу, 60 хиљада динара за прво и друго, 100 хиљада за треће и свако наредно. А свако треће и наредно дете има и бесплатан боравак у вртићу”, изјавио је Ковачевић. РИНА
Друштво новинара Војводине није подржало Нацрт медијске стратегије у кључним стварима, јер сматра да је реч о једној, како су казали, интересној групи. У саопштењу се наводи да радна група за израду предлога не репрезентује већински део српске новинарске и медијске сцене. „Фасцинира нас лицемерје оних чланова радне групе који су писали претходно неуспешну стратегију и који су суштински допринели лошем стању српског медијског система", наводи се у саопштењу ДНВ. Друштво новинара Војводине сматра да је актуелној радној групи много важнија приватизација Танјуга, Политике и Вечерњих Новости од чињенице да су ови медији од националног и културолошког значаја. „Осим утицаја на њихове уређивачке политике не занима их ни функционално унапређење изузетно важног система јавних сервиса. Чак прећуткују или минимизују напредак у овој области", наводи ДНВ. Кажу и да се у предлогу медијске стратегије говори о "таблоидизацији", али се не нуди решење за заштиту јавног права. РИНА
Београд - Незахвалан ће посао имати радна група за медијску стратегију кад буде расправљала о примедбама из јавне расправе, јер, ако је судити по јучерашњој у Београду, мало је конкретних предлога за побољшање текста, а тиме и медијске слике и положаја медијских посленика, преноси Танјуг. Након почетног обраћања премијерке и представника ЕУ и ОЕБСА, који су предложени нацрт стратегије оценили као добру основу за коначни текст који ће допринети бољој медијској слици и атмосфери у Србији, у расправи су се ређали представници медијских удружења, мањинских заједница, синдиката, угледни професори...али се дискусија, уз ретке конкретне предлоге, расплинула на хиљаду питања која већ деценијама тиште медијску заједницу. Од конкретних примедби, предлога и захтева чуло се да је више од простора потребно за медијско представљање и информисање мањина, да директору јавног сервиса треба "смањити" овлашћења... Чуло се и да треба нешто предузети поводом хаоса са оглашавањем у прекограничним програмима које емитују кабловски оператери, да на неки начин треба вратити општинама финансирање локалних медија, јер су приватизацијом буквално нестали... Незаобилазна је тема био и Танјуг, овог пута у пакету с Политиком и Новостима, а повод је анекс у тексту нацрта стратегије о којем је у току јавна расправа, а где се помиње могућност да Танјуг постане јавни сервис чиме би се разрешио статус агенције. Раде Вељановски, професор ФПН и Зоран Секулић у име Асоцијације независних медија, а иначе власник приватне агенције Фонет, изјавили су да је тај анекс апсолутно непотребан, те да једноставно треба окончати поступак гашења Танјуга започет 2015. након доношења Закона о Информисању. Тиме, како је рекао Вељановски, медијско тржиште не да не би ништа изгубило (како се прејудицира у анексу), већ би тиме само добило. Гвозден Николић, власник портала и продукције Глас западне Србије је поручио да то не долази у обзир. Николић који је и председник Удружења медија и медијских радника које окупља 23 медија казао је да они неће дозволити да се угаси "медијско срце" Србије, у које убраја Политику, Новости и Танјуг. Он је истовремено подсетио да је у вртоглавој приватизацији након 2008. хиљаде људи остало без посла, а да је за то заслужна управо претходна Медијска стратегија. Он је оптужио медијска удружења да су све то немо посматрала, те додао да иста интересна групација људи сада пише нову медијску стратегију, што су у дискусији замерили још неки учесници. Како је рекао Николић, они ће подржати свако решење које је добро за медије, медијску сцену Србије и за државу, наводећи да је непојамно да неко жели нечији нестанак с медијске сцене да би други на њој били успешнији. У том је смислу поменуо да и сам однедавно има агенцију (РИНА), која, каже, добро ради, те да је уверен да за све има места. У сличном тону, кад је реч о Танјугу, говорио је и професор Станко Црнобрња, који је, међутим, имао и конкретне примедбе на текст нацрта стратегије, а пре свега у смислу нашег комплетног заостајања у медијској сфери, пре свега у технолошком делу. Општи закључак скупа је да је комплетна медијска заједница и даље дубоко подељена, једнако као што је то било у време Милошевића, о чему сведоче квалификације које су једни износили на рачун других. Па се тако чуло и да једна иста интересна група од 2.000-те смишља све медијске стратегије, да РЕМ не ради свој посао, да Савет за штампу има своје миљенике, а да његове одлуке поштује и прихвата отприлике 30 одсто медијске заједнице, да има оних који само своје удружење сматрају правим а сва друга називају фантомским... Такође, утисак је да је велики јаз између престоничких и свих других медија, а да се негде између налазе мањински медији, које на папиру сви "подржавају", али у пракси за њих нема баш довољно простора. У том је смислу изнет и предлог да се при јавним сервисима формирају посебне редакције за информисање мањина, док је предлог о увођењу категорије "медија цивилног сектора" такође изазвао поделу међу учесницима расправе. Једни су идеју подржали, док други у њој виде још један начин да се "неке паре преусмере на неку страну и испод жита додел ко зна коме". Генерална је примедба, у чему су се готово сви учесници сложили, да у нацрту стратегије има мало речи о говору мржње и борби против насиља, те да се више говори о отклањању унутрашњих притисака, као да спољни не постоје. Јавна расправа траје до 1. марта, након чега у року до 15 дана радна група треба да у текст унесе измене проистекле из те расправе и о томе обавести предлагаче. Стратегију најпре усваја Влада, поменуто је да би то могли бити у другој поливини априла, а затим документ треба да усвоји скупштина. РИНА
Анкара - У организацији Турске агенције за сарадњу и координацију и Турске радио телевизије, преставници медијских кућа из Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Хрватске учествују на седмодневној едукацији у Анкари у оквиру програма обуке камермана. На наведеној едукацији учествовује је и власник портала „ПП Медиа” из Пријепоља Алем Ровчанин. „Било ми је задовољство што сам био део екипе од 25 медијских радника из четири земље бивше Југославије, који су имали прилику да се током седам дана упознају са радом једне од највећих светских медијских кућа. Стекао сам нова знања и упознао се са методама снимања које користе велики медији, као и са целим поступком у постпродукцији”, рекао је Алем Ровчанин са агенцију РИНА. Реч је о пројекту едукације медијских техника осмишљеном од стране ТИКА-е и ТРТ-а, где је акценат стављен на рад са камером. Обука коју спроводе предавачи са деценијским искуством и радом у једној од највећих светских медијских кућа, одржава се у кабинету ТРТ-а.Представници медија из готово целе бивше Југосавије, имали су прилику да се упознају са најновијим камерама високе резолуције и да сазнају све предности које оне у раду доносе. Поред едукације, медијски упосленици имали су прилику за међусобно упознавање и шансу да размене искустава. Двадесетпеточлану екипу која се налази у Анкари, чине између осталих представници великих телевизијских кућа РТЛ -а, РТВ-а, РТЦГ, БХРТ и РТВ Нови Пазар. Такође ту су екипе из неколико регионалних и локалних медија из све четири земље. РИНА
Чачак - Уније синдиката просветних радника Србије (УСПРС) и Синдикат образовања Чачак организовао је данас редовну годишњу конференцију. Иначе, Светосавским балом у Чачку започета је јубиларна година у којој Унија обележава 20 година од оснивања. УСПРС броји 30.000 чланова у 763 школе, што је сврстава у најбројније репрезентативне синдикате просвете. Председница УСПРС Јасна Јанковић истакла је најактуелнији циљ а то је примена платних разреда. „Прошле године у октобру смо се договорили са Министарством просвете, министарством финансија и државне управе и локалне самоуправе да се од 1. јануара 2019. примењују платни разреди. Да би месец дана после тоге сазнали да је то померено за 2020. и то из медија одакле смо сазнали да је и председник државе најавио да ће се наставити са секторским повећавањем плата где образовање није у фокусу већ здравство. И ово је поново повећање ресорно, што нема веза са платним разредима где би основице морале да буду исте свима. Ми ћемо и даље захтевати да добијемо званичнои одговор јер је социјални дијалог оно што овде недостаје”, рекла је Јанковић. Јанковић: Трећина школа нема капацитет да уведе електорнски дневник У школама у Србији се наставља са програмом увођења електронских дневника. УСПРС је радила истраживање у основним, средњим, гимназијама као и стручним и школама за децу са посебним потребама, њиховим чланицама. „Добили смо резултате да је око 25,1 одсто школа у систему потпуне примене електорнских дневника, али алармантни подаци су да чак 30,3 одсто школа има од један до пет рачунара који би могли да се користе за електронски дневник који наставник свакодневно треба да попуњава. Тако да трећина школа нема капацитет да га уведе. Негде око 8,5 образовних установа има 31 и више рачунара, што је опет мало за оне школе које имају сто запослених. Старост и квалитет рачунара је такође проблем у српским школама”, истакла је Јанковић. Добривоје Марјановић, члан председништва УСПРС истиче да ово удружење увек тежи решењу проблема и да његови чланови нису само критизери.„Рационализација у образовању кренула је 2000. године. Већ тад смо сагледали проблеме са којима смо се као просветни радници врло брзо и суочили. Смањење ђака у школама и вишак запослених. Данас 30 хиљада наставника и професора ради на одређено време без гаранције да ће једног дана бити примљени у стални радни однос. Влада РС донела је забрану запошљавања, што је апсурдно. Конкурси за нова радна места треба да буду отворени, али под јаком контролом, сви знамо која су то занимања дефицитарна. Данас се суочавамо и са проблемом да наставници раде у више школа, и предају по неколико сродних предмета што није добро решење”, каже Марјановић. Члан председништва УСПРС и председник СОЧ Владимир Аџић истакао је да споразум између Владе и четири синдиката који је потписан још 2015. године, садржи шта треба да се уради у наредном периоду. Према његовим речима од обавеза из тачака у споразуму, синдикати су са своје стране све испунили, док Влада РС, како каже, своје обавезе није испунила. ,,На нивоу Србије смо сместили према подацима из 2018. око 22,5 хиљаде технолошких вишкова укрупљавања норми и на томе је направљена уштеда око пет милијарди динара. У споразуму пише да све оно што се уштеди треба да се искористи за побољшавање материјалног споразума, што није урађено”, изјавио је Аџић. Он напомиње да су сви захтеви УСПРС исти као они који су у децембру изнети таксативно у Београду. ,,Један од захтева око ког смо преговарали је о платним разредима где је до задњег момента било загарантовано повећање плата 14,6 процената, а на крају смо добили неко повећање од девет процената. Све оно што се преговара и прича после тога када се конкретизује, не буде тако”, рекао је Аџић додајући да имају велика потраживања према држави и Влади РС. Аџић наводи да је УСПРС прошле године три пута упозоравала и указивала на све оно што је потписано, а није реализовано. ,,Ми желимо да једном подвучемо црту и да видимо шта Влада РС и ресорно министарство дугује просветним радницима, да ли је то реално и да ли смо ми управу или не. Ми знамо да јесмо, јер смо ми једини синдикат који је поднео тужбу против Владе због не испуњења захтева из 2015”, казао је Аџић и додајући захтеве које потражују од Владе РС. ,,Оно што УСПРС потражује од Владе је исплата за пет Светосавских награда у износу од 25.000 динара, уштеду из буџета исто 25.000 и наравно, нисмо одустали ни од платних разреда који ће побољшати материјални положај у просвети”, рекао је Аџић. Председник СОЧ Владимир Аџић рекао је да се решење проблема око исплате превоза за 317 колега у Горњем Милановцу приводи крају. „Тако је у Србији, морали смо сви из региона да дођемо на протест просветних радника у Горњи Милановац и подржимо колеге где неки од њих и више од годину дана није добијао новац за одлазак и долазак са посла, иако је потписан колективни уговор који гарантује сваком човеку који ради у просвети да се може изјаснити да ли на посао жели да долази месечном картом коју ће му плаћати школа или ће узимати новац. Агенција за мирење нас је позвала где смо миритељу објаснили шта се дешава и како се то редовно плаћа у Чачку и Ивањици. Председник ОО ГМ УСПРС Владимир Милисављевић добио је као повратну информацију да ће правници Агенције за мирење имати састанак са руководством локалне самоуправе где ће им предочити да овавезе морају бити исплаћене”, казао је Аџић. Јанковић: Школе треба да раде па чак и са једним ђаком Председница УСПРС-а Јасна Јанковић изјавила је да ни једна школа у мањем месту не сме да се затвори и да се деца шаљу у градове поред тог места због уштеде, него, како каже свака школа мора да постоји све док у њу иде и једно дете. ,,Јавно се говори о затварању неких школа и желим да истакнем наш јасан став. Борићемо се за сваку школу у Србији, за свако дете које живи у мањем месту и за њихове родитеље, да не буду исфрустрирани бесом где им је дете цео дан. Ја овога пута апелујем и на државу да буде бар што се тиче деце заиста одговорна, ако већ није довољно према онима који раде у просвети, да се заиста гледа шта је интерес детета, а не стално да се гледа кроз неки новац и да се уштети 500 динара, а на другој страни се потроши милион и 500 динара”, истакла је Јанковић. РИНА
Primajte najnovije vesti direktno na email
