Kompletan hronološki pregled najnovijih vesti — 24607 objavljenih
Ужице – Мира Никитовић из Злакусe сваки дан до свог радног места стиже стрмим металним степеницама. Кад се попне до врха фабричке хале, онда седа ни мање, ни више него за – кран! Када је након приватизације Ваљаонице алуминијума у Севојну пре 17 година била проглашена за технолошки вишак, ова храбра Злакушанка није се предала већ је добила ново занимање и постала једина жена која вози кран у западној Србији. “У почетку сам била поприлично уплашена. Та висина, мрак и ја сама у крану. Није ми било добро кад бих погледала доле. Али, решила сам да савладам све те психичке препреке и онда је кабина постала моја свакодневица. Сада кад уђем осећам се као да сам ушла у своју собу, и радни сати ми протичу без проблема”, испричала је Мира за РИНУ.
Чачак - Друштво предузимљивих жена, девојака, удавача, госпођа али и баба које гледају унучад, саставило је у Јежевици под Јелицом, недалеко од Чачка, своје удружење „Евгенија”, наумивши да, са оним што најбоље српска жена, мајка и сестра уме да справи од биља, воћа и поврћа, начине неки посао. Сакупиле су се синоћ у крчми „Кап весеља” у реченом селу, ухватиле у коло девојачко и тако обележиле диван скуп, свој, женски, у којем не беше никога од пратилаца.
Нова Варош - Припадници Министарства унутрашњих послова у Новој Вароши, по налогу Вишег јавног тужилаштва у Ужицу, поднели су кривичну пријаву против седамнаестогодишњака из Нове Вароши, због постојања основа сумње да је починио кривично дело неовлашћено држање опојних дрога. Полиција је у стану у ком борави малолетник пронашла око 80 грама марихуане, док је у ходнику друге зграде нађен пакетић са око 14 грама који је он, како се сумња, ту скривао. РИНА
Нова Варош – Планина Златар ове године била је једна од најпосећенијих у Србији, а према подацима Туристичке организације биће остварено 120 хиљада ноћења. Велики капацитет овог туристичког центра тек сад су препознали и бројни ивеститори, па су цене плацева у центру Златара повећане чак 12 пута. “Ове године изграђено је 130 апармана у самом центру, што знатно повећава наше смештајне капаците, са којима смо пре оскудевали. Златар је у претодних пет година постао итекако видљив на туристичкој мапи какао домаћих, тако и страних туриста. Иза нас је изузетно успешна летња сезона, а за предстојеће празнике тражи се место више”, рекао је Бранко Пуцаревић, директор ТОЗ.
Краљево - Oд шесдесетих до пред сами крај деведесетих година прошлог века Краљево је било један од носилаца економске стабилности и развоја Србије, чак и велике Југославије. Само у четири индустријска гиганта: Магнохрому, Фабрици вагона,Јасену и Каблару било је запослено више од 15000 радника, са Магнохромовим рудницима и пар хиљада више, са редовним платама, сигурним тржиштима и извозом који се мерио десетинама милиона долара. Период транзиције био је погубан за град на Ибру. Због лоше приватизације око 20.000 радника за свега две-три године остало је без посла,а на двадесетак фирми, међу којима и на некадашње гиганте стављен је катанац- имовина уништена и опљачкана. О Краљеву све се чешће и са све више аргумената говорило као ,,граду на умирању“ или ,,дављенику на Ибру“. Крупне инвестиције наговештај препорода На седници Скупштине града, последњих дана децембра, пред одборницима ће се наћи највећи буџет у историји града. О каквом се напретку ради говори градоначелник Краљева др Предраг Терзић, изношењем неспорних бројки. “Године 2016. имали смо буџет од 2.600.000.000 динара, а већ 2019. буџет је достигао 4.100.000.000 динара. Ове године смо направили велики искорак и буџет града Краљева за 2020. износи 4.370.000.000 динара. Поред две велике инвестиције, које реализујемо уз огромну помоћ председника Републике Србије Александра Вучића, које су значајне за читаву Централну и Западну Србију, за Моравички, Рашки и Расински округ-изградње Моравског коридора и отварања аеродрома ,,Морава“ у Лађевцима, у Краљеву се реализује још неколико веома великих инвестиција”, рекао је Терзић за РИНУ.
Нова Варош – Нова индустријска зона “Инова” у Новој Вароши добија још једног инвеститора. У питању је компанија “ЕСБ Пелетс” из Тутина, која послује у оквиру швајцасрке фирме”Сонар инвесторс”, а бави се обрадом дрвета. Менаџмент ове компаније изразио је жељу да узме у закуп пословне просторије на Кокином Броду како би развили и додатно унапредили свој процес производње.
Лучани – После три деценије мештани дргачевског села Котража коначно су дочекали да асфалтом стигну до суседног Ариља. Блатњаву џаду, заменио је модеран пут, а тих 7,5 километара њима отвара разне могућности. “Лакше ћемо продавати малине и кромпир. Пре је то било јако тешко због транспорта. Овде машине нису долазиле сигурно око 30 година, не можемо да се навикнемо на ову слику у нешем селу”, изјавио је Томислав Обренић. Котража није једино село које је ове године добило путну ифраструктуру, јер цело Драгачево било је велико градилиште а машине су брујале на све стране. “Асфалтирано је око 82 километра пута у месним заједницама. Људи су добили асфалт и решавали смо друге проблеме са којима су суочени. Имали смо значајну финансијску помоћ Владе РС, а сигурно је да се у Драгчеву није радило никад више у задњих 20 година”, рекао је Миливоје Доловић, председик општине Лучани.
Горњи Милановац - Ко има донесе ко нема однесе, тако Горњомилановчани помажу својим суграђанима којима је у овим хладним данима помоћ најпотребнија. На четири вешалице постављене на зиду апотеке, која се налази преко пута болнице, грађани каче храну и одећу, а онај ко нема – дође и узме. И све то без неке велике буке, тихо, али хумано. „Врло сам поносна на своје суграђане, остављају дивне ствари, за децу и одрасле, обућу као и храну. Углавном тражимо конзервирану како би могла да стоји, али верујте то како се окачи то нестане”, рекла је Љиљана Чолић Микетић покретач акције “Куке доброте”.
Ужице – Ако вас пут за време празника наведе у Ужице, имаћете осећај да сте закорачили у праву празничну бајку. Другу годину за редом манифестација “Божићни трг” одржава се на Тргу партизана, а Ере су након Београђана и Новосађана једини који имају прилику да уживају у овој чаролији. “Преко 20 програмских активности планирано је за време трајања. Позоришне представе намењене су како деци, тако и одраслима, а за све малишане организована је и бесплатна школа клизања сваког радног дана од 14 до 16 часова”, рекла је Марија Маричић из Канцеларије за младе. Организацију “Божићног трга” у Ужицу поред Кнацеларије за младе помогли су Регионална развојна агенција “Златибор” и Град Ужице. “Прошле године смо органзовали ову манифестацију први пут и желели да наставимо, како би постала традиционална. Из буџета града издвојено је 1,2 милиона динара за куповину шест кућица на којима ће наши суграђани моћи да изажу своје прозводе”, рекао је градоначелник Ужица, Тихомир Петковић.
Прибој - Акција уређења фасада зграда у Прибоју почела је да даје видљиве резултате. У заједничкој акцији станара и локалне самоуправе, сређена зграда у улици Пролетерској број 1, преко пута такси штанда и железничке станице, већ скреће пажњу на себе, не само Прибојаца, већ и свих путника намерника кроз Стари Прибој. Ова стамбена јединица са 6 домаћинстава у њој, грађевина стара преко једног века, на којој је зуб времена већ поодавно учинио своје, за само месец дана засијала је у потпуно новом руху и од руине – постала лице овог дела града. Сређена је фасада, потковица и олуци, а инветитор хотела у рениовирању са локланом самоуправом помогао је у реконструкцији крова и столарије на комплетном објкету. Зграда је сада и лепша али и енергетски ефикаснија и уклопиће се у амбијент који се ствара реконструкцијом бившег хотела Прибој и сређивањем фасада на још 5 стамбених јединица. У току су радови на фасади зграде у улици 12. јануара број 92 на Бријегу, а још су планирани радови на изградњи фасаде на згради у Пролетерској број 2, преко пута Завичајног музеја, као и на три стамбене једнице у две зграде у улици 12.ј анаура. Нова фасада ускоро ће заблистати и на згради преко пута солитера, где су пекара и апотека, са бројевима 31 и 35, као и на згради број 65, преко пута објекта Вртића у овом делу града. Посао на тендеру добила је пријепољска фирма „Ровчанин инжењеринг“ која је за подизвођаче ангажовала прибојске раднике, а посао ће бити настављен на пролеће чим то временске прилике дозволе. Акција заједничког сређивања фасада на зградама у Прибоју, биће настављена и наредне године. РИНА
.jpg)
„Од 2017. године, када смо са НАЛЕД-ом и Етно-мрежом покренули иницијативу „Упослимо 1.000 жена у руралним подручјима“, њих 698 ради на изради традиционалних рукотворина, чиме смо показали да не само што чувамо српско културно наслеђе, већ доприносимо економском оснаживању и запошљавању жена са села, имајући у виду да је 50 одсто радно способних сеоских жена формално незапослено“, изјавила је данас потпредседница Владе Србије и председница Kоординационог тела за родну равноправност, проф. др Зорана Михајловић. Она је, представљајући заједно са министром културе и информисања Владаном Вукосављевићем Српски салон у згради Владе Србије, истакла да сви званичници који уђу у овај салон са дужном пажњом погледају све што су српске жене израдиле и показују велико интересовање, уз традиционалне рукотворине које добију, да посете остале делове Србије.
Чачак - Приликом посете групе наставника и сарадника са Факултета техничких наука у Чачку Војнотехничком институту у Београду,у понедељак, 23. децембра 2019. године, за досадашњу успешну сарадњу додељено је признање Факултету техничких наука. Директор, пуковник др Бојан Павковић уручио је орден ВТИ декану ФТН проф. др Данијели Милошевић. РИНА
Пријепоље, Нова Варош - Пријепољска полиција ухапсила је Е. Б. (1984) и М. Ј. (1982) из Нове Вароши, због постојања основа сумње да су извршили кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога РИНА
Чачак - Један од најбољих српских трубача свих времена, Бобан Марковић из Владичиног Хана, отпутовао је са својим оркестром на турнеју по Аустралији, где ће свирати у Бризбејну, Сиднеју, Мелбурну и Вудрофу.„После многих концерата у Европи, Америци, Канади и Мексику, ево нас и у Аустралији. Сигуран сам да ће наша публика на Петом континенту уживати, и ми са њом” - казао је Марковић за агенцију РИНА улазећи у авион на аеродрому у Београду, са својим музичарима.Иначе, Срби су почели да се исељавају у Аустралију пре 120 година и према подацима Савезног завода за статистику у тој земљи данас живи 75.000 наших саплеменика.РИНА
Чачак – Од давнина је познато да у хладним зимским данима најбље греју вунене чарапе и вунени џемпери. И док се данас то у већини случејава купује, некад су то наши стари радили много другачије. Шишањем оваца добијала се најбоља вуна која се касније прела – на преслици. “То је била права уметност. Кад се преде, кудиља се стави за пас, левом руком се чупа вуна, а десном се окреће вретено и тако добија конац. Онда би се оно мотало у клупка и чувало за плетење. Већином су преле старије искусније жене, а ми тада млађе смо од њих крале занат”, присећа се старих времеана Драгачевка Ракила Стојковић.
Чачак – Ако су шуме плућа града, Чачак је онда добио нове дисајне органе. Пројекат “Наша шума – наша брига”, започет почетком ове године успешно је реализован. Из ресора за заштиту животне средине за ову намену издвојено је осам милиона динара, а циљ пројекта био је подизање свести грађана Чачка о значају шума. Носилац активност било је ЈКП “Градско зеленило” док је Покрет горана Чачка био активни учесник. "Када говоримо о резултатима пројекта ’Наша шума – наша брига’ посађено је 1000 нових стабала на територији града и то јаревика, топола, црвенолисна шљива, ситнолисна липа и граб. Одржана су четири предавања уз присуство 300 ученика школског и предшколског узраста, одштампано је и подељено 400 летака, 30 плаката и 300 мајица и извршена анкета грађана", казао је Драган Николић, директор ЈКП “Градско зеленило” за РИНУ.
Ивањица – Да ко чека тај и дочека показало се и на примеру мештана села Горње Радаљево који су након више деценија чекања добили уличну расвету. Мркли мрак кроз сеоски сокак сада ће за њих бити ружна прошлост. “Радови су почели почетком децембра и завршени у року. За наведени пројекат општина Ивањица издвојила је 2,2 милиона динара”, изјавио је председник општине Ивањица, Зоран Лазовић.
Ваљево – Први аутоматски радарски центар РХМЗ-а у Србији, али и у југоисточној Европи налази се у месту Близоње код Ваљева. Одавде се аутоматски управља противградним ракетама са 99 лансирних позиција и на тај начин штити се 560.000 хектара површине која се простире на 13 општина. “У опремање овог центра дражава је уложила 308 милиона динара. Овде не стајемо већ настављамо да аутоматизујемо радараске центре на Фрушкој Гори, Букуљи и Ужицу, а за ту намену из државног буџета за нередну годину биће издвојено 600 милиона динара. Ово је доказ да су системска улагања од кључног значаја за српску пљопривреду како би помогли нашим произвођачима. Производња ће бити јефтинија, а зарада већа”, изјавила је председница Владе РС Ана Брнабић приликом обиласка првог аутоматизованог радарског центра у Србији. Министар пољопрвреде, Бранислав Недимовић, истакао је велики значај овакве противградне заштите. “Преко сателита види се градоносни облак и у року од 20 секунди активира се цео процес аутоматске заштите, а у секунди може да се гађа 16 циљева. Раније је то све било доста спорије. Док се противградни стрелци поставе, па сечакају радио вазу град је могао да нанесе велику штету, сада је људски фактор потпуно искључен и ово је најефикасији начин да се заштите наше њиве. Наше је да само да опремамо те станице ракетама”, рекао је Недимовић. РИНА
Пожега – На прсте једне руке не могу да се наброје сви таленти које поседује свестрани Бато Ђокић из села Висибабе. Одувек је, како каже, био заљубљен у давна времена, па је његова љубав преточена и у дела. У својој импровизованој радионици он кује старо оружје, исто оно којим се неолитски човек борио за храну, опстанак и живот у тадашњој заједници. “Дрво, камен и кост једино је што су они користили. Ако сте имали добро оружје то је значило да ћете остати живи. Фасцинантно је на које све начине су се праисторијски људи довијали како би опстали у суровој природи”, рекао је Бато за РИНУ.
.jpg)
Београд - „Ваздушни саобраћај је подједнако важан за развој Србије као и остали видови транспорта и од 2014. године, од када улажемо у њега, ваздушни саобраћај је по свим стандардима у Европској унији. Након 60 година Аеродром „Никола Тесла“ добиће нови центар контроле летења са торњем изграђеним по свим светским стандардима“, изјавила је данас потпредседница Владе Србије и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, проф. др Зорана Михајловић, присуствујући потписивању Уговора за изградњу анекса зграде Центра контроле летења Београд са торњем АKЛ Београд, између Kонтроле летења Србије и Црне Горе (СМАТСА) и „Енергопројекта високоградње“. Михајловићева је додала да је 2019. година инфраструктуре, у којој је доста тога урађено, као и да чињеница да укупан инвестициони програм СМАТСА износи 126 милиона евра говори у прилог томе колико је за државу ваздушни саобраћај важан. „Поред тога што ће београдски аеродром коначно добити нови торањ, ми ћемо следеће године започети и изградњу торња на аеродрому у Нишу, као и изградњу нове писте на аеродрому у Kраљеву. Имајући у виду колико се у ваздушни саобраћај није улагало раније, за нас је сваки пројекат важан“, рекла је она. Предраг Јовановић, директор Kонтроле летења Србије и Црне Горе, рекао је да је СМАТСА пре две године започела процес свеобухватне модернизације система и да ће Аеродром „Никола Тесла“ добити најмодернији и најлепши торањ у региону. „У питању је паметна и енергетски ефикасна зграда са најмодернијом опремом, што ће допринети ефикасном и безбедном надгледању саобраћаја на аеродрому. Објекат ће се простирати на 7.500 квадратних метара, торањ ће бити висок 75 м, са куполом на врху, одакле ће се вршити контрола летења“, рекао је Јовановић. У име извођача радова „Енергопројекта високоградње“, Зоран Михаиловић, директор друштва, истакао је задовољство због поверења које је указано овој компанији, рекавши да она поседују све капацитете и опрему за овај посао, те да ће радови започети после празника. РИНА
Primajte najnovije vesti direktno na email
