Kompletan hronološki pregled najnovijih vesti — 22814 objavljenih
Чачак - Трудим се да пратим глас народа а и покушавам да из сваке критике, ако је она квалитетна, и сугестије извучем оно најбоље, али ми се чини да су данашњи критичари по дифолту и више злонамерни или можда то раде из незнања, рекао је градоначелник Чачка Милун Тодоровић. „Желе да врате време уназад, али оно се не враћа. Ми идемо напред, желимо да помогнемо домаћим и страним инвеститорима. Желимо да запослимо што више младих људи али и оних из теже запошљивих категорија. Да људи од 50 до 60 година могу да имају посао и да поштено живе од свог рада у Чачку. На томе ћемо истрајати без обзира на коментаре”, казао је Тодоровић. РИНА
Ужице - Чудна ситуација догодила се у селу Трнава на двадесетом километру од Ужица где, како тврде мештани, од једног човека зависи да ли ће имати воду. Наиме Милићевић Милијан каже да је њихов комшија који је изгласан за председника Удружења водокорисника „Шарампов” од њих узео новац а воду пустио само до своје куће. „Направили смо то удружења, скупштина је изгласала њега да води посао и њему смо уплаћивали паре. Све смо своје обавезе измирили. Сада нас ти извођачи туже да им није плаћено a и адвокат нам је наложио да платимо по 18.000. Ми немамо увид у папире, а Милутин неће никоме да их покаже. Жалили смо се и локалној самоуправи и адвокатима и не знамо коме више да се обратимо. Ја имам признаницу да сам све платио, 27.000 био је прикључак воде по кући. Нас 60 је дало, други нису. И сада су тужили нас који смо дали, ове друге не”, каже Милићевић питајући се где је правда и ко може да им помогне. Он додаје да је главни вод направила држава, која је купила и шахте и водомере. „Имамо воду када нам Милутин отвори славину па нам пусти мало”, жали се Милићевић. РИНА
Пријепоље – Некадашња начелница Општинске управе у Пријепољу, Ханка Хајдаревић, коју је Општинско веће у том месту сменило 29. септембра 2016. године, незаконито је уклоњена са те дужности. Тако је најпре, по Ханкиној тужби, пресудио Основни суд у Пријепољу, марта прошле године, а ових дана исту одлуку потврдио и Апелациони суд у Крагујевцу, већајући по жалби Општине.
Пожега - Славиша Јовановић из села Мала Јежевица код Пожеге преживео је јуче тежак дан. Сахранио је мајку Радмилу (1962) али мало је фалило да уместо ње сахрани баку из суседног села. Наиме, када је отишао по тело покојнице у капелу која се налази у кругу пожешке болнице, њему су у кoвчегу предали другу особу. ,,Случајно сам погледао када је погребник дошао аутом и било ми је сумњиво. Посумњао сам да то није моја мајка, међутим радник у капели ме је убеђивао да је то она само се променила. Позвао сам сестру која је такође казала да то није наша мајка. Када смо скинули покров било је то тело старије жене и остали смо у шоку. Тражили смо мајку али је ту није било па сам позвао полицију. Испоставило се да су заменили тела. Моју мајку су већ отерали да сахране у Бакионичко гробље на другој страни Пожеге. Верујте кад нисам јуче умро нећу никад. Срећом стигли смо на време јер су већ хтели да је спусте у раку,“ казао је син покојнице за РИНУ.
Процес приватизације локалних и регионалних медија који је у различитим, углавном неуспешним модалитетима, трајао више од једне деценије завршен је током 2015. године. За то време угашен је значајан број локалних и регионалних медија, пре свега електронских а јавност у тим срединама остала је без основних информативних садржаја”, каже се у издвојеном мишљењу чланице Радне групе за доношење нове медисјке Стратегије Драгане Чабаркапе. У анексу које се налази у склопу нацрта Стратегије на сајту Владе Србије, а у којем је председница Синдиката новинара Србије издвојила мишљење, наводи се: „Држава је задржала удео у оснивачком капиталу издавача медија „Политика” а.д. и компанија „Новости” а.д. Ове компаније се не финансирају из буџета, већ у потпуности послују на тржишту. Остало је отворено питање статуса ових медија, имајући у виду њихов друштвени значај у земљи као и традицију. Значај и одговорност Танјуга за заштиту јавног интереса није добро процењен у претходном периоду, посебно имајући у виду велики утицај националне новинске агенције на квалитет медијског сектора уопште, као и њен међународни углед . Излазак државе из медија предвиђен претходном медијском стратегијом био је планиран уз формирање шест регионалних јавних сервиса како би се очувао јавни интерес у области информисања на локалном нивоу. Ова одредба није ушла у сет медијских закона усвојених 2014. године. Последица је очигледна неравнотежа између појединих делова Републике Србије, када је реч о остваривању јавног интереса у области јавног информисања. Известан број локалних заједница доведен је у ситуацију да уопште нема електронски приступ важним информацијама од локалног значаја, чиме је, додатно, озбиљно доведен у питање читав концепт приватизације. Према подацима Синдиката новинара Србије из приватизованих медија отишло је на основу социјалног програма или добило отказ више од 1300 новинара и медијских радника што се негативно одразило на квалитет медијских садржаја и информисање на локалном нивоу. Многи индикатори указују да је јавни интерес у великој мери подређен интересима нових власника. У друштвима стабилне демократије локални и регионални медији опстају и јачају упркос савременим изазовима који долазе из сфере политике, бизниса или технологије. Искуства из Европе показују колико је за јавно информисање важно постојање регионалних и локалних јавних сервиса: Аустрија има 9 регионалних радио и ТВ станица, Немачка 11 регионалних емитера (радио и ТВ) Велика Британија 11 регионалних радио и ТВ станица. У Данској је основано 8 регионалних ТВ станица и 11 регионалних радио станица. Шведска има 19 регионалних ТВ станица и 26 радио станица, Норвешка 11 регионалних телевизија и 13 радио станица. Финансирање се реализује кроз претплату и приходом од реклама Мера 2.3 Смањен и учињен транспарентним утицај државе на медијском тржишту како би постојали једнаки тржишни услови за све медије - Изменама Закона о јавном информисању и медијима омогућити успостављање јавно-приватног партнерства у медијима; - донети регулативу за дневне листове Политика и Вечерње новости; - донети регулативу за рад Танјуга; - изменом медијских закона омогућити формирање регионалних и локалних јавних сервиса што ће значајно допринети производњи квалитетнијих медијских садржаја и бољем информисању на локалном нивоу. - законом обезбедити из буџета локалних заједница 2% за финансирање медија и то: а) 1% за локалне и регионалне јавне сервисе ; б) 1 % за пројектно суфинансирање медијских садржаја.” Иначе, четири медијска удружења (УММР, ПРОУНС, ДНВ, КОМ-НЕТ) окупљени у Медијском савезу Србије подржавају овај став и биће тема јавне расправе, која ће се одржати у Нишу, Новом Саду, Београду, док је у Чачку заказана за 25. април у 12:00 часова. РИНА
Чачак/РИНА - Радник шабачког грађевинског предузећа које је подизвођач у радовима који се одвијају у новој индустријској зони у Прељини, теже је повређен када је пао са висие од неколико метара приликом извођења радова. Са тешким телесним повредама пребачен је у чачанску болницу."Ради се о политрауми, животно је угрожен.Повреде су опасне по живот, након хируршке интервенције задржан је на одељењу интензивнне неге, све је и даље неизвесно, витално је угрожен и борба за његов живот и даље траје", изјавила је за агенцију РИНА, ПР чачанске болнице др Биљана Кочовић. РИНА
Топола (РИНА) - Виноградари данас славе Светог Трифуна, заштитника виноградара и пољских радова. Обичај је да данас први пут после дуге зиме домаћини одлазе у своје винограде, орезују лозу и вином заливају чокот. Верује се да ће вино виновој лози повратити снагу после дуге и хладне зиме. Први дан резидбе не може почети без благослова свештеника који унакрст шкропи виноград. „Пре четири године, дошли смо у село Липовац и парцелу по парцелу куповали земљу. Подизали смо засаде винове лозе и достигли површину од осам хектара. Овде смо направили и модерну винарију капацитета 50.000 литара. Сорте су углавном француске, Каберне Совињон, Мерло, Шардоне али смо ипак сачували две аутохтоне домаће сорте Прокупац и Тамјанику. Планирамо да винограде проширимо до 15 хектара, јер је овде земља Богом дата за вино. Ја сам иначе по струци спортски менаџер, али уз свог оца заволео сам овај посао и планирам да се бавим виноградарством", каже за агенцију РИНА Никола Крговић, домаћин славе. Прослави Светог Трифуна у селу Липовац присуствовао је председник општине Топола Драган Живановић. Површине под виновом лозом из године у годину се шире а председник истиче да је је управо општина Топола у врху Србије по производњи вина. „Имамо највише винарија у Србији, јужно од Саве и Дунава, укупно осам, од тога је само три у Липовцу где се данас налазимо. Честитам винарима славу и нека буде ова 2019. година родна и са добрим ценама и са добрим вином. Наша вина су квалитетна, добри виноградари и надам се да ће их бити још више. У општини Топола има регистровано око 500 хектара винограда”, тврди Живановић. Иначе, село Липовац вековима је познато по узгоју винове лозе, скоро свако домаћинство гаји винову лозу. Пре пар година у селу су засаде под виновом лозом подигли и Ђоковићи, што је овај крај сврстало у сам врх виноградарства. РИНА
Чачак –Министарство здравља упутило је данас препоруку Министарству просвете да се у циљу смањења могућности преношења вируса грипа, школски распуст продужи за једну недељу. Ова препорука прослеђена је школским управама које у току дана треба да донесу одлуку о евентуалном продужењу распуста.
Чајетина - Председник општине Чајетина Милан Стаматовић донео је одлуку о прекиду образовно васпитног рада. ,,Предкида се образовно васпитни рад у свим основним школама ( „Димитрије Туцовић", Миливоје Боровић", „Саво Јовановић Сирогојно") и њиховим издвојеним одељењима и Угоститељско –туристичкој школи Чајетина на територији општине Чајетина у периоду од пет радних дана и то од 18. фебруара до 22. фебруара из разлога што је пријављена епидемија грипа, а да би се спречило повећање броја оболелих међу децом, ученицима и запосленима у образовно васпитним установама”, рекао је Стаматовић. Регионална информативно новинска агенција – РИНА
Чачак (РИНА) - У фабрици аутомобилских делова „Форверк” коју је немачка компанија из Вупертала подигла у Прељини, почела је пробна производња на једном броју најсавременијих ЦНЦ машина. Први пробни део који је на њима урађен јесте, стручно названо, „силен блок” који се тренутно испитује у једном погону и када буде почела серијска производња испоручиваће се као део за аутомобиле фабрике „Фолксваген”.Ненад Меденица, генерални директор „Форверка” у Прељини саопштио је да је у првом тренутку, после обуке у Немачкој, овде посао добило 15 младих радника, потеклих из Чачка али и Горњег Милановца и Крагујевца. „Људе ћемо примати онако како се посао буде развијао, а план је да овде, кроз пет година, буде упослено 1.000 радника”, казао је Меденица. Он је напоменуо да је већ изграђен основни пословни простор у величини од 40.000 м2 и да цео овај индустријски погон обухвата три фирме: „Форверк драјтек”, „Форверк аутотек” док је трећа фирма у саставу „Форверка” али носи назив „Елдизи”. Овде ће се израђивати аутомобилски делови за Фолксваген, БМВ, Мерцедес, Форд и Бентли и то од пластике, метала и гуме. „Реч је о најсавременијој технологији и опреми. Рецимо у `Елдизију`, где ће се обрађивати гума, само једна линија биће дуга 180 метара”, истакао је Меденица. Посету новом чачанском гиганту јутрос је организовала Градска управа у Чачку на челу са градоначелником Милуном Тодоровићем. Он је изразио изузетно задовољство што послови на овој инвестицији која ће вредети чак 50 милиона евра иду добрим током.„Видимо да је под кровом, свих 40.000 квадрата хала само шест месеци после полагања камена темељца а то је било 25. јула прошле године у моменту када се овде налазило подбарно земљиште или језеро. Радови добро напредују надам се да ће све бити завршено у року од 11 месеци да ћемо у јуну присуствовати свечаном отварању.” Тодоровић је напоменуо да једна од великих ствари у овој инвестициј јесте чињеница да ће многи млади људи стећи запослење и додао:„Хвала Влади Србије што нам је помогла да дођемо до овог изузетног посла и ја знам да нисам први оји је имао визију да подигнемо овакву фабрику. На овом истом месту 2001. године био је постављен камен темељац за фабрику дувана а 2004. за фабрику чоколаде али ништа од тога није било. Сад ће видимо овде наши млади суграђани израђивати ауто делове за најпознатије фабрике на свету.” РИНА
Удружење медија и медијских радника сматра да понуђени документ Стратегије развоја система јавног информисања у Републици Србији јесте испод очекиване висине по свим важним мерилима каква заслужује јавност ове државе. Она би, по нашој оцени, била само прескок из једног експеримента у други, веома сличан, а мислимо да је очигледно шта је циљ таквог поступка: жеља да се неко на брзину докопа муком стицаног народног иметка. Дакле, ова Стратегија не испуњава основно мерило: да збиља буде стратегија. Ово је само збирка разних маневара да се народно богатство, као и претходном стратегијом, утрпа у незаслужене шаке, и опет би многи новинари, сниматељи, уредници, као и прошлог пута, остали без хлеба. Јер, ако је реч о стратегији, она се пише језгровито и, што би народ рекао, кратко, јасно и на многаја љета. Овде ништа не можете да ухватите ни за рог ни за реп, осим бескрајног низа разноразних туђица које народ ове наше постојбине никад није користио, а ако буде среће и неће употрабљавати којекакве имплементације, евалуације и сличне глупости. Друго неиспуњено мерило јесте, дакле, језик којим је документ писан а требало би да буде нешто најчистије и најјасније што се износи пред јавност Србије, од стране људи који се баве јавном речју и од ње живе. Овде не постоји, затим, ни зрно од онога што се у нашем појмовнику назива стратегијом. А то би требало да буде, укратко, замишљена тачка до које друштво жели стићи, уз назнаке пута којим се до ње иде. Читав текст, наиме, врви од заклињања у европске вредности и законе тражишта, али се на страни 14 наводи: „Тржиште оглашавања карактерише то да највећи део новца одлази на телевизије, и то оне са националном фреквенцијом. Ово тржиште карактерише и велика концентрација преференција медијске публике (слушаност, гледаност, читаност) код четири највећа издавача у свакој категорији, па тако четири највећа емитера имају заједно удео од 62% у укупној гледаности, четири највећа радио емитера имају удео у слушаности преко 51%, а четири највећа издавача штампаних медија имају удео у читаности преко 63%. Иако тржиште дигиталних медија бележи константан и стабилан раст, новац оглашивача завршава тамо где је измерено да је највећа публика. Тако се за одређивање медијског потенцијала медија користе комерцијална мерења у којима не учествују сви медији. У таквом амбијенту локални и регионални медији губе трку са онима који имају национално покривање и који су увек обухваћени мерењима. Тачније чак 89% удела у оглашавању на телевизији припада телевизијским станицама са националном покривеношћу. Остатак средстава од оглашавања су између себе поделили страни програми који се дистрибуирају путем кабловског система. Подаци показују да се од 15 највећих комерцијалних оглашивача у Србији ниједан не оглашава на локалним, па чак ни на регионалним станицама.” Овде долази сасвим обично питање: како творци стратегије замишљају да огласе, дакле и приходе, пребаце са најјачих на најслабије медије? Законима тржишта? Тешко, никако. Једино неком уредбом уколико се неког дана домогну државне власти. Ред по ред и стигосмо до главног дела целе мутљавине. Најпре главе пет: МЕРЕ ЗА ПОСТИЗАЊЕ ОПШТЕГ И ПОСЕБНИХ ЦИЉЕВА И КЉУЧНИ ПОКАЗАТЕЉИ УЧИНКА НА НИВОУ ОПШТЕГ И ПОСЕБНИХ ЦИЉЕВА И МЕРА стр 44. Па даље, до одељка: Мера 2.3 Смањен и учињен транспарентним утицај државе на медијском тржишту како би постојали једнаки тржишни услови за све медије. Стр 50. „Окончати процес приватизације издавача у јавном власништву, у циљу успостављања једнаке тржишне позиције медија и спречавања непримереног утицаја на уређивачку политику, а нарочито: - сачинити и спровести план потпуног изласка државе из власништва у привредним друштвима Политика АД (издавач дневног листа “Политика”) и привредног друштва Новинско-издавачко друштво Компанија Новости АД (издавача дневног листа Вечерње новости), - без одлагања поднети регистрациону пријаву за брисање ЈП Новинска агенција Танјуг из регистра привредних друштава, односно регистрациону пријаву за брисање медија који послују под тим јавним предузећем из Регистра медија..” стр 51. Чије уши вире иза ове приче? Па, уши оних који би омасте брке у правитизацији једне „Политике” која излази 115 година, дакле, две деценије пре него што се у нашој Србији огласио први радио и пола века уочи појаве првог телевизијског сигнала. Писци стратегије би да то претворе у плен, разуме се под маском тржишта, иако је више него јасно да је реч о културно – историјском добру Србије. Тако би нови власник, који је рецимо трговао камионима или се обогатио неким другим послом, добити на располагање, уз право да наплаћује услуге, вековни труд новинара ове куће која је из дана у дан пратила национална збивања и повест. Хоћете ли да вам се стави на увид шта је „Политика” извештавала из Балканских ратова? Може, али најпре уплатите толико и толико на рачун новог газде. Слична је ствар са Телеграфском агенцијом Нове Југославије, драгоценим материјалом од државног значаја, у слову, звуку и слици, и са Вечерњим новостима које су у рукама читалаца широм Балкана дуже од шест деценија. Којим би се то мерилима уредило коришћење архива ових кућа? Па, по закону тржишта, предлажу творци нове Стратегије. А где то има? Па нигде. Нигде, такође, они који су се потписали испод овог нацрта не предлажу, пошто је реч о Стратегији, шта би се могло догодити једног дана кад неки богаташ, рецимо са Кајманских острва, купи већински пакет „Политике” или „Танјуга”, те почне да штампа и емитује шта му је воља: каква Србија, какви бакрачи? У завршном осврту на овај Нацрт, Удружење медија и медијских радника користи два става истакнути људи који се разумеју у ову област: „Ниједна држава се не извлачи из медија, она само остаје у медијима онако како мисли да је стратешки важно да остане. Ни Америка се није извукла из медија. То је погрешна тема. Ја сам покушао са колегама да истакнем нову тему која је актуелна у Европи, а то је јавно приватно партнерство” (Станко Црнобрња). Или: „Та врста бриге коју показује по питању брисања Танјуга из Регистра АПР - а не чуди када долази из медија, пре свега конкурентских, односно заинтересованих за нестанак Танјуга, али би удружење новинара по природи ствари требало, ваљда, да се интересује и залаже за опстанак и трајање медија, а не за њихово брисање”. (Бранка Ђукић). Одсудна битка за будћност медија и медијске сцене Нема сумње: предстоје тешки дани у којима морамо пружити отпор писцима стратегије јер би она коначно саломила кичму преживелима и ишчупала медијско срце нације. Зашто? То знају само они који су је писали, и првог пута и сада. Они, који су већ направили први корак 2014. кад је више од 1.000 медијских посленика освануло на улицама па се и данас потуцају по трафикама и малињацима. Са оваквом стратегијом очекује нас још један суноврат и талас медисјких радника у безнађу. Због тога морамо бити мудри и упорни. Не можемо прихватити колективно самоубиство, ма ко га наметао. Једном су нас заскочили, и сви добро памтимо ту 2008. када су преко ноћи под окриљем истих медиских душебрижника и писаца нестајале телевизије,новине,радио станице и њихова имовина у ђеповима тапкароша, шверцера, пекара ...Многи још увек памте сат на сајту НУНСа који је одбројавао последнје месеце дане сате и минуте до такве приватизације. На сви срећу има преживелих, али на несрећу клатно тог сата поново су исти покренули.. Исти људи кроје судбину пети пут, до када више? Зашто их Влада подржава? Кога представљају? У овој борби очекујемо подршку још најмање 3 велика удружења (ПРОУНС, ДНВ,КОМ-НЕТ) окупљена у Медијском савезу Србије као и Синдикат новинара Србије (СИНОС) са којима нас спаја брига за нормалну медијску сцену и положај посленика јавне речи. Преко пута себе имаћете исте људе који су доносили катастрофалне медијске стратегије(2011,2014) исти ти су учествовали у писању медијских закона на које су касније највише кукали, и исти ти Обрадовићи,Грухоњићи,Гаши, Далиле,Марковићи сада би да нам забраве три највеће медијске куће и предају их лакерима. Очекујемо од Владе Србије да престане да их фаворизује и да провери кога они представљају! Расправа о нацрту нове Стратегије одржаће се у Нишу, Новом Саду, Чачку (25. фебруара у 12 сати) и завршна у Београду. Удружење медија и медијских радника председник Гвозден Николић
Лучани - Поводом старта пролећног дела сезоне, ФК ,,Младост” у Супер лиги Србије. шеф стручног штаба плаво – белих Ненад Миловановић и капитен Иван Милошевић данас су у разговору са новинарима резимирали стање у клубу након припрема у Анталији. “У Анталији смо били три недеље и осим повреде Одите веома сам задовољан како су протекле”, казао је Миловановић и додао да су на самом почетку њиховог боравка у Турској имали пех са веома лошим временом. “Првих 7 – 8 дана је било баш лоше време, па због тога нисмо могли да одиграмо планиране две утакмице, али смо све време тренирали. Након тога одиграли смо пет јаких утакмица са две руске и две украјинске екипе а последњу утакмицу са Астаном који је учесник Лиге шампиона и Лиге Европе. Ове утакмице су нам биле мерило, да ако имамо амбицију за више, да се не лажемо, боље да видимо који су нам проблеми на припремама и то на време да решавамо”, истиче шеф стручног штаба.
Пријепоље - У месту Стругови између Пријепоља и Бродарева јутрос око 6 сати пронађено је беживотно тело особе старе око 50 година, сазнаје агенција РИНА. Особа је била прекривена ћебетом на задњем седишту аутомобила, а преме незваничним сазнањима на том месту пронашао га је таксиста. Сумња се да се ради о ,,слаткој смрти“ односно да је смрт наступила у љубавном заносу, међутим прави узрок ће ипак показати обдукција. РИНА
Сјеница - У Сјеници од јутрос дува јак ветар који прави високе снежне наносе услед чега су путни правци или завејани или тешко проходни, рекао је за агенцију РИНА шеф службе за одржавање локалних путева у Сјеници Адем Мујовић.„Путеве чистимо у граду а по селима само по хитности. Иако је снег престао да пада пре пола сата, ветар нам не дозвољава да очистимо све путне правце. Десетак машина нам је на терену а имали смо и пар евакуација у Папићима, Камешници и Јевику”, рекао је Мујовић. РИНА
Ужице – У здравственом центру Ужице тренутно је хоспитализовано 54 пацијента, шест пацијената је на интензивној нези и животно су угрожени”, рекла је за агенцију РИНА Данијела Васиљевић, ПР ужичке болнице.
Горњи Милановац (РИНА) – Преко друштвених мрежа у Горњем Милановцу упућене су претње, набијањем на колац, одборницима СНС у локалном парламенту. ОО СНС Горњи Милановац огласио се саопштењем у којем оштро осуђује директан позив на линч одборника Скупштине општине Горњи Милановац и Секретара Скупштине општине. „Најоштрије осуђујемо претње које су упућене на Facebook профилу Марка Илића. Слични напади и `листе за одстрел` су и на Facebook страници Горњи Милановац чији је администратор Ранко Томић. У маниру својих назови вођа Ђиласа, Обрадовића, Стаматовића, Сергеја Трифуновића, локални бивши ДОС-овци, а сада припадници такозваног Савеза за Србију као и појединци попут извесног Спасоја Србовића, Марка Илића и њима сличних промотера насиља, дају себи за право да позивају на отворен линч, силовање, набијање на колац и испирање мозга на Голом отоку представника локалне власти. Позивамо државне институције да одмах реагују на поднете кривичне пријаве за угрожавање безбедности одборника Скупштине општине као и Секретара Скупштине општине. Српска напредна странка ће реаговати и заштитити сваког нашег суграђана који буде био изложен оваквој врсти терора”, наводи се у саопштењу која је потписала Информативна служба Општинског одбора Српске напредне странке Горњи Милановац која је медијима поред саопштења доставила и фотографије претњи са друштвених мрежа.
Пријепоље / РИНА/– Након вербалног сукоба члана Општинског већа Милана Гачевића и одборника СДП Изудина Шантића прекинуто је скупштинско заседање Са скупштинског заседања удаљени су Гачевић и Шантић. Одређена је пауза од 15 минута. Након паузе одборницима се обратио председник општине Драгољуб Зиндовић. “Хоћу да вас замолим да се држимо реда и пословника, да будемо одмерени. Водите рачуна сви шта радите, чувајте се тешких речи, можда будемо сви једног дана морали да се миримо, сви треба заједно да будемо кажњени, ми својим понашањем брукамо општину Пријепоље, скупштину и генерацију брукамо. Предтсваници власти трпе увреде, а у томе нема никаве добити ни политичке ни људске, лажно нас оптужују. Видео сам шта је предложени дневни ред, знате да је тешко све испунити, ми у скупштини треба да будемо сви на истом задатку, немојте да враћате све у провалију, све тачке које сте искористили да нас извређате , вама ће бити велика штета, немојте да затварате сва врата и да останете без политичког партнера”, рекао је Зиндовић. Регионална информативна новинска агенција РИНА
Лучани - Чланови новинарске секције Основне школе ,,Милан Благојевић” из Лучана, са професорком српског језика, Моником Ружић, и школском библиотекарком, Јеленом Карић, покренули су акцију ,,Сачувајмо ћирилицу”. Они су израдили плакате чији је циљ да подсете на дужност очувања језика и писма. У оквиру акције планиране су и многобројне активности које задиру у све сфере до којих допире српски језик и ћирилица као српско писмо. “Планирамо да се повежемо са свим школама у Србији и урадимо анкету колико ученици користе ћирилицу а колико латиницу. Заказали смо бројне промоције, трибине и радионице на којима би о ћирилици говорили еминентни професори са Гилолошког факултета у Београду, а своју беседу би на једној од њих одржао и песник Матија Бећковић”, казала је за агенцију РИНА професорка Моника Ружић. Она је најавила да ће са почетком школске године бити расписан литерарни и ликовни конкурс на тему азбуке и ћирилице на нивоу округа а потом и републике. “Циљ нам је да овај пројекат подигнемо на национални ниво, а очекујемо подршку и министарства просвете”, истиче професорка Ружић. Према њеним речима за сада је дизајнирано 10 плаката чија су основа цитати појединих професора, писаца, песника, светитеља и црквених великодостојника, као и фотографије најстаријих ћириличних споменика. Акцији основне школе ,,Милан Благојевић” из Лучана, своју несебичну подршку и речи охрабрења писмом је упутио министар културе и информисања, господин Владан Вукосављевић, који каже да је Министарство културе и информисања са радошћу примило вест о акцији „Сачувајмо ћирилицу“ коју је похвалио као ваљану и зналачки осмишљену, али и као охрабрујући знак. У наставку писма, министар Вукосављевић тврди да вредности до којих наш народ држи и које су нам остављене у наслеђе, није могуће даље развијати и очувати уколико се оне не буду неговале од школских клупа. “Министарство културе и информисања ће и даље истрајавати на томе да отклони препреке, око нас и у нама, те да изнађе системска решења за делотворну и постојану заштиту и развитак онога што је сваком народу и свакој култури најпрече. Вас позивамо да наставите и побудите и друге, показујући свест и креативност коју сте до сада показали”, написао је Вукосављевић. Он је такође написао да “када данас истичемо „Сачувајмо ћирилицу“ и „Негујмо српски језик“, ми тиме настојимо да одбранимо културну основу која нас везује са прецима и која ће нас везати с потомцима, показујемо да нам је стало да постојимо као народ међу другим народима”, део је подршке изражене писмом које је министар Владан Вукосављевић упутио овој школи. Из ове школе позивају све који би да подрже акцију очувања српског писма и оне који имају било какав предлог за сарадњу, да на мејл casopiskoraci@gmail.com шаљу своје предлоге, утиске и писма подршке овој идеји потеклој из мале средине. Акција основне школе наишла је на сјајан одзив у целој Србији, па је вест о објављена у многим медијима који су најавили своје учешће у акцији лучанских основаца. Поред медија и других основних и средњих школа, акцију „Сачувајмо ћирилицу“ подржали су велики српски песници Матија Бећковић и Љубивоје Ршумовић, као и лингвиста Милош Ковачевић, али и чувени српски глумац Ненад Јездић, а јуче је стигло пимо подршке од чувеног редитеља Емира Кустурице. РИНА
Горњи Милановац - Након што је половином претходне године потписан уговор са компанијом „Фемили фарм “ из Београда о закупу објеката Апотекарске установе Горњи Милановац, данас је са радом почела и прва апотека на градском подручју која се налази у оквиру Дома здравља Горњи Милановац. Председник општине Дејан Ковачевић обишао је новоотворену апотеку и запосленима пожелео успех у раду. „После Рудника и Прањана, данас је отворена и трећа апотека на територији општине, која се налази у оквиру Дома здравља. Оно што је веома значајно за наше суграђане јесте да у свим апотекама „Фемили фара“-а, закупца који је преузео Апотекарску установу Горњи Милановац, постоји могућност издавања лекова на рецепт, што и јесте био главни циљ од самог почетка.“ Такође, Ковачевић је нагласио да ће апотека која се налази у оквиру Дома здравља радити 24 часа, да ће имати ноћно дежурство свим данима и тиме је према његовим речима превазиђен проблем када је реч о дежурним апотекама на градском подручју. Он је додао и да ће уговор између општине Горњи Милановац и закупца Апотекарске установе бити испоштован у свим тачкама. „Очекујемо да следеће седмице са радом почне и апотека која се налази у оквиру Опште болнице Горњи Милановац, као и издвојене апотеке које ће бити у Враћевшници и у Бершићима. Ове апотеке ће радити у данима када доктор буде ишао у та села и када буду радиле лекарске ординације.“ Председник је овом приликом подсетио да је уговор са „Фемили фарм“-ом склопљен на 35 милиона динара на период од десет година и према његовим речима то је део новца којим ће локална самоуправа финансирати дуговања Апотекарске установе. „У претходном периоду дуговања Апотекарске установе су била 63 милиона динара. Ми смо успели да санирамо те дугове и да сведемо на неких 35 милиона које ћемо од закупа вратити свим добављачима и свима којима је Апотекарска установа у Горњем Милановцу дуговала. Сви уговори и сва потраживања су потписана на дужи период, тако да ћемо сукцесивно, како будемо добијали новац од закупа, враћати дугове”. Марија Јовановић, шеф апотеке у Дому здравља, једна је од радника која је из Апотекарске установе Горњи Милановац прешла у радни однос код новог закупца. „Доста старих радника, из државне апотеке прешло је код новог послодавца. Веома смо задовољни „Фемили фарм“-ом, мислим да имамо доброг послодавца. Имамо леп асортиман робе, приступачне су нам цене и надам се да ће нам се пацијенти вратити.“ Јовановићева је додала да је снабдевеност апотеке лековима добра, али да ће се пратити потребе пацијената и да ће се према томе требовати сви потребни медикаменти. Са друге стране, пацијенте је веома обрадовала вест да је апотека поново почела са радом, посебно што је близу лекарске ординације па не морају, како су истакли, да траже потребне лекове по целом граду. Посебно су похвалили дежурство и рад апотеке од 24 часа, јер је то нешто што је према њиховим речима недостајало Горњем Милановцу. Регионална информативна новинска агениција РИНА
Ивањица - Четири шумара који су на Голији синоћ били завејани, успешно су евакуисани, рекао је за агенцију РИНА заменик председника општине Ивањица Момчило Митровић. “Младић који је често у испомоћи нашем тиму за евакуацију, спустио их је моторним санкама са Преког брда до Голијске Реке”, каже Митровић и додаје да шумари нису били животно угрожени и да им је била достављена храна и вода. РИНА
Primajte najnovije vesti direktno na email
